TANŽU BILGIČ AMBASADOR REPUBLIKE TURSKE U SRBIJI
Aerodrom u Istanbulu je najveći most sveta
Pre mnogo godina, u varošici Višegrad, iznad reke Drine, izgrađen je jedan most. Taj most je godinama povezivao istok i zapad. U svojoj najpoznatijoj knjizi nobelovac Ivo Andrić odabrao je upravo ovaj most za glavnog junaka i vešto ispričao istoriju od 350 godina kojoj je svedočio.
Smatram da su, tokom istorije, mostovi bili najbolji pokazatelj nivoa civilizacije. U današnje vreme aerodromi su preuzeli tu ulogu. U tom kontekstu, 2018. godine, u svetskom gradu Istanbulu, u kojem se nalazi jedinstveno blago koje je ostalo iza najvećih carstava istorije civilizacije i koji spaja Aziju i Evropu, osetilo se slično uzbuđenje kao i ono u Višegradu u drugoj polovini 16. veka.
Istanbul je pod vođstvom našeg predsednika dobio svoj treći aerodrom. Terminali se prostiru na 1,4 miliona kvadratnih metara. To je najveći aerodrom na svetu pod jednim krovom. Njegovom otvaranju, organizovanom na 95-godišnjicu proglašenja Republike Turske (29. oktobra), prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U prvoj fazi aerodrom Istanbul će imati kapacitet od 90 miliona putnika godišnje. Kada se sve faze završe, dostići će kapacitet od 150 miliona putnika.
Takođe, aerodrom poseduje tehnologiju koja bi mogla da otvori novu eru u vazdušnom saobraćaju i na kopnu. Dok 31. decembra ceo svet bude započinjao novu godinu, planirano je da veteran, aerodrom „Ataturk“, ispratiti svoje poslednje goste. Cenjeni Mevlana, kojeg je iznedrila Anadolija, kaže: „Ljubav je most između tebe i svega ostalog.“ Istanbul, koji je vitalna tačka Puta svile, i u novoj godini će, a i ubuduće, nastaviti da bude most ljubavi među kontinentima. Aerodrom Istanbul će vremenom primiti brojne važne goste, biće domaćin mnogobrojnim i zanimljivim pričama. Ko zna, možda će posle mnogo godina neki pisac odabrati baš ovaj aerodrom za glavnog junaka svog romana.
ALONA FIŠER KAM AMBASADORKA DRŽAVE IZRAEL U SRBIJI
Obeleženo sedamdeset godina Države Izrael
Ove godine smo proslavili 70 godina nezavisnosti Izraela, moderne države koju je stara nacija stvorila na tlu istorijske domovine. To je nešto što ne uzimamo zdravo za gotovo. Rođeni smo kao nacija na toj teritoriji, a nakon proterivanja Jevreji su u egzilu čuvali svoje običaje u čežnji za povratkom u postojbinu. Prvi Jevreji koji su ispunili taj san bili su pod snažnim uticajem vizionara Države Izrael Teodora Hercla, čiji su porodični koreni u Zemunu. Upravo zato je poseta Srbiji izraelskog predsednika Ruvena Rivlina bila jedinstven događaj. Predstavljala je odraz sve snažnijih prijateljskih odnosa Srbije i Izraela, znak poštovanja prema dugom prisustvu jevrejske zajednice na ovim prostorima, ali i priznanje Izraela da su njegovi koreni i ovde, u Srbiji. Ceremonija imenovanja ulice po Teodoru Herclu u Zemunu, u prisustvu dvojice predsednika, Vučića i Rivlina, za nas je od posebnog značaja.
Izrael je stvoren uprkos svemu. Okupljanje Jevreja sa najrazličitijih tačaka planete nakon dve hiljade godina egzila poduhvat je sam po sebi. Tome bi trebalo dodati i tragične okolnosti koje su prethodile njegovom stvaranju - Holokaust, kada su nacisti i njihovi saradnici ubili šest miliona Jevreja.
Međutim, tu nije bio kraj problemima. Proteklih 70 godina Izrael je pogođen ratovima, stalno težeći miru. Brinu nas najnovija dešavanja na Bliskom istoku. Rakete koje teroristi ispaljuju na naše civile, teroristički napadi i tuneli, neprihvatanje našeg postojanja od nekih suseda, uz iransku pretnju, deo su naše stvarnosti. Ipak, Izrael kao jedina jevrejska država čuva demokratske vrednosti, na kojima je sazdan i duh tolerancije, okupljajući pripadnike različitog porekla, vere i kulture. Ove godine Amerika je priznala Jerusalim kao njegovu večnu prestonicu, a taj važan korak, uz preseljenje ambasade u Jerusalim, slede i drugi.
Ponosni smo na našu istoriju, ali ne dozvoljavamo da nam ona ograničava viziju budućnosti. Naprotiv, naše nasleđe nas motiviše da stvaramo. Stoga je slogan 70-godišnjice bio „Nasleđe inovacija“. Za 70 godina postigli smo mnogo na polju nauke i medicine, IT sektora, poljoprivrede, sajber-bezbednosti i inovacija. Sigurna sam da naredna godina donosi nove uspehe i Izraelu i Srbiji, nadam se u miru i blagostanju.
ARNE SANES BJERNSTAD AMBASADOR KRALJEVINE NORVEŠKE U SRBIJI
Snaga institucija daje optimizam za budućnost
Godina 2018, koja je obeležila 100 godina od kraja Prvog svetskog rata i epidemije španske groznice, pokazala je koliko daleko je svet napredovao od tada. Mi danas uživamo u životnom standardu o kakvom su preživeli iz Prvog svetskog rata samo mogli da sanjaju. Mir, moderna medicina i tehnologija promenili su kvalitet života preko svih očekivanja naših predaka koji su pokušali da izgrade novi, bolji svet iz ruševina Velikog rata.
Ipak, godina koja je prošla pokazala je da eskalacija tenzija i igranje sa sudbinom sveta nije samo pitanje prošlosti. Korišćenje hemijskog oružja za ubistvo bivših ruskih špijuna u Solsberiju, česti kibernetički napadi, širenje dezinformacija kako bi se pojačale tenzije i podržali radikalni populistički pokreti, kao i nastavak agresije na Ukrajinu pokazuju da mi kao civilizacija još uvek nismo naučili opasnosti igranja vatrom. U nešto manje dramatičnom tonu, nedavni zastoj u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, propraćeni povećanjem tarifa za srpsku robu, pokazuju da se ponavljaju greške iz prošlosti.
Kraj godine je obeležio niz loših vesti u svetskoj ekonomiji. Protekcionizam i „tarifni zidovi“ samo nas čine siromašnijim i potpaljuju tenzije. Ono što je svetu potrebno jeste više saradnje, kao i poštovanje pravila i vrednosti na kojima su mir, sloboda i prosperitet građeni. Uprkos stalnim udarima, institucije poput Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske trgovinske organizacije, koje su osnovane nakon Drugog svetskog rata kako bi sprečile sledeće ratove, i dalje pokazuju svoju relevantnost. Njihova snaga je za mene pozitivan utisak iz 2018. i ona nam daje optimizam za godine koje dolaze.
