Najnovije vesti

AMERIČKI NEŠNEL INTEREST SE PITA: Putin se sa Vučićem susreo 14 puta, zašto se onda politika Vašingtona prema Beogradu ne menja?
Foto: AP / Jacquelyn Martin

GEOPOLITIČKA ANALIZA

AMERIČKI NEŠNEL INTEREST SE PITA: Putin se sa Vučićem susreo 14 puta, zašto se onda politika Vašingtona prema Beogradu ne menja?

Politika

VAŠINGTON - Beograd nudi mnoge prilike koje Vašington, po svemu sudeći, ne želi da prepozna, navodi u svom autorskom tekstu za američki magazin "Nešenel interest" pomoćnik direktora Instituta "Hariman" na Univerzitetu Kolumbija Gordon N. Bardoš.

On ukazuje da poseta predsednika Rusije Srbiji postavlja interesantno pitanje - da li se Kina i Rusija približavaju Srbiji, jer je Vašington zapostavlja, a kao objašnjenje nudi činjenicu da je Džimi Karter bio poslednji predsednik koji je posetio Srbiju davne 1980. godine, dok je Putin od 2000. godine bio četiri puta u Beogradu i da je Dmitrij Medvedev 2009. godine, kada je bio predsednik, takođe bio u poseti.

foto: Marina Lopičić

Autor podseća i da se Putin s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem do sada sastao najmanje 14 puta.

Rusi, kako se navodi u tekstu "Nešenel interesta", nisu jedini koji dolaze u Beograd - predsednik Kine Si Đinping bio je u zvaničnoj poseti Beogradu 2014, a planira se još jedna poseta ove godine.

Nekoliko faktora objašnjava pristup velikih sila Srbiji, objašnjava Bardoš, dodajući da je prvi od njih taj što se američka politika prema Balkanu oslanja na legat 90-ih godina, kada su tadašnji predsednik SAD Bil Klinton i potpredsednik Al Gor odlučili da podrže "muslimanske ciljeve" na Balkanu kako bi poboljšali imidž SAD u islamskim državama.

Drugi razlog što se Moskva i Peking bave Srbijom, kako navodi Bardoš, jeste taj što umeju da čitaju mapu - najbitnije transportne rute od Zapadne Evrope do istočnog Sredozemlja, između Baltika i Egejskog mora, idu kroz Srbiju.

Autor ocenjuje da su Kinezi "itekako" prepoznali ovaj potencijal, uzimajuci u obzir da su do sada investirali oko deset milijardi dolara u Srbiju.

S druge strane, američka politika prema Balkanu se u poslednje dve decenije fokusira na Bosnu i Hercegovinu i Kosovo koje su, po mišljenju autora, sekundarnog strateškog značaja.

foto: TANJUG/ Rade Prelić

Pored toga, američka politika se, "s vremena na vreme", fokusira na Makedoniju i Crnu Goru zbog promocije NATO integracija, navodi se u tekstu "Nešenel interesta".

Bardoš navodi i treći razlog, odnosno da Vašington naizgled ne želi da prihvati činjenicu koliko se svet zapravo promenio u proteklih 20 godina i da manje države sada imaju političke, ekonomske i strateške izbore.

SAD više nisu (ako su i ikada bile) "nezamenljiva zemlja", kako ih je svojevremeno nazivala Medlin Olbrajt, državna sekretarka u doba Bila Klintona, navodi se u tekstu.

Autor objašnjava da i priroda i međunarodna politika "preziru" vakuum u komunikaciji, tako da ukoliko Vašington ne želi da ima odnos sa određenom državom, druge države će ući kao partneri i investitori.

Posmatrano iz te perspektive, teško je videti kako benigno (ili maligno) zapostavljanje Beograda od strane Vašingtona može da pozitivno utiče na američke interese u spoljnoj politici, objašnjava Bardoš.

foto: AP / Gerald Herbert

Čak je i bivši predsednik Barak Obama rekao da je "suludo" verovati da je suzdržavanje od komunikacija sa određenom zemljom kazna, navodi se u tekstu.

Obama je bio voljan da se okrene državama koje su decenijama percipirane kao neprijatelji SAD, kao što su Kuba i Vijetnam, dok se aktuelni predsednik Donald Tramp sastao s liderom Severne Koreje Kim Džong Unom, ali Vašington i dalje preferira da beogradske zvaničnike "drži na daljini", stoji u tekstu "Nešenel interesta".

Bardoš objašnjava da iza toga ne stoji nikakva strateška logika, ali da pokazuje da su SAD talac "posebnih interesa i etničkih lobija" koji veruju da imaju koristi od što većeg jaza između Vašingtona i Beograda.

Takva kratkovidost, upozorava Bardoš, preti da ugrozi napredak koji je do sada postignut u poboljšanju odnosa Vašingtona i Beograda, a kao glavni primer uzima činjenicu da mediji Srbiju često predstavljaju kao "rusku izvidnicu na Balkanu".

Svoje stanovište objašnjava činjenicom da je Srbija članica NATO-ovog Partnerstva za mir i da je sa Alijansom potpisala sporazum SOFA.

Poziva se i na izjavu analitičara Džona Kapela koji je rekao da odnosi Srbije i NATO-a nikada nisu bili jači.

foto: Profimedia

Autor takođe podseća i na izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je poručila da bi između Rusije i Evropske unije, Srbija izabrala EU.

Uzimajući u obzir skorašnje poteze velikih sila po pitanju Srbije, revizija politike Vašingtona i Beograda je odavno trebala da se dogodi, smatra Bardoš, dodajući da je teško proceniti šta tačno SAD dobijaju od toga što političko i strateško polje Srbije ustupaju Rusiji i Kini.

"I dok je (Vladimir) Putin ponovo u Beogradu, američki političari bi trebalo dugo i jako da razmisle o poboljšnaju odnosa sa strateški najznačnijom zemljom Balkana", zaključuje Bardoš.

(Kurir.rs/Tanjug)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...