Najnovije vesti

KRVAVE PARE PREKO MRTVIH SRBA! PRVO SU BOMBARDOVALI  SRBIJU, A ONDA SE VRATILI NA MESTO ZLOČINA KAO BIZNISMENI: Pogledajte koliko su zaradili Olbrajtova i Klark i zašto su lobirali za rat!
Foto: EPA, Printskrin

velike pare

KRVAVE PARE PREKO MRTVIH SRBA! PRVO SU BOMBARDOVALI SRBIJU, A ONDA SE VRATILI NA MESTO ZLOČINA KAO BIZNISMENI: Pogledajte koliko su zaradili Olbrajtova i Klark i zašto su lobirali za rat!

Politika

Generala NATO i sekretarka SAD u vreme bombardovanja, a kasnije  biznismeni sa velikim interesima na Kosovu i Metohiji - Vesli Klark i Medlin Olbrajt, koji su još od 2012. pokušavali da zarade milione poslujući u južnoj srpskoj pokrajini.

Kako je "Njujork Tajms" tada pisao, tadašnjem premijeru, a danas predsedniku Kosova Hašimu Tačiju su "vezane ruke", jer je najveća i najunosnija telekomunikaciona kompanija na tim prostorima stavljena na prodaju, te da je borba među kupcima bila intenzivna.

 

Tada, potpuno neočekivano, pojavljuje se vest da je među interesentima i Fond koji je osnovala bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt, dok je lobiranje za konkurentnu ponudu preuzeo Džejms Pardju, specijalni izaslanik na Balkanu iz Klintonove ere. Obe ponude dakle, došle su od dvoje Amerikanaca koji su imali neposredan uticaj i ulogu u NATO intervenciji 1999. godine.

 

Srdačan pozdrav sa Tačijem
Srdačan pozdrav sa Tačijemfoto: Youtube PrintScreen

 

Međutim, to nije jedini američki upliv u biznis na Kosovu. I Vesli Klark, bivši vrhovni komandant NATO-a koji je vodio agresiju 1999. godine, imao je interese u južnoj srpskoj pokrajini i to u oblasti rudarstva.

 

Stejt Department nema politiku koja zabranjuje bivšim diplomatama da lobiraju i da se "preoblačeći se" u biznismene vrate na područje na kojem su delovali kako bi stekli profit, pa je tako povratak bivših zvaničnika na "mesto zločina", prema pisanju Njujork Tajmsa češći nego što se javno priznaje, a ono što je u celoj priči najupitnije jeste sukob interesa.

 

foto: Profimedia

 

Bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftblat" još 2012. godine preneo je da je Klarku u planu povratak na teritoriju Kosova i da bi taj povratak mogao biti težak i više milijardi dolara.

 

Naime, Klarkova firma "Enviditi", sa sedištem u Kanadi, koja investira u sektor energetike, te je godine poslala upit za dobijanje licence za eksploataciju uglja na zapadu Kosova.

 

Tadašnji interes Enviditija bio je da ugalj pretvori u sintetičko gorivo, a planirana investicija bila je od 5,6 milijardi dolara.

 

Klark, koji neguje odlične odnose sa Hašimom Tačijem, u jednom je trenutku sa svojim predlogom stigao i do skupštine Kosova, ali taj predlog je, iz nepoznatih razloga, povučen iz procedure. Međutim, prema pisanju medija, general ipak nikada nije odustao od svoje namere.

 

foto: Shuterstock/EPA

 

Kao zapovednik NATO od 1997. do 2000. godine Vesli Klark komandovao je združenim snagama NATO u Evropi. Penzionisani američki general ostaje heroj za kosovske Albance, a brojne ulice su dobile ime po njemu u Peći, Prizrenu, Vučitrnu i Uroševcu, kao i jedna auto-škola u Kosovom Polju. Kako je navedno u njegovoj biografiji na sajtu kompanije "Enviditi", povukao se iz američke vojske posle 38 godina, kao "general sa četiri zvezdice".

 

Olbrajt i telekomunikacije na Kosovu

 

Iste, 2012. godine u javnosti se pojavljuje informacija da je kompanija "Olbrajt kapital menadžment" koja je u vlasništu bivše sekretarke SAD Medlin Olbrajt aplicirala za kupovinu 75 odsto preduzeća Pošta i telekomunikacije Kosova, te da bi pomenuta prodaja bila vrednosti do 400 do 800 miliona dolara.

 

Ova firma je, prema pisanju medija, zadovoljila uslove tendera, ali je zbog navodnog pritiska javnosti, Olbrajtova od dalje ideje o tom poslu odustala.

 

Taj pritisak dolazio je od činjenice da su Olbrajtova i njena firma, prema pisanju Njujork Tajmsa u to vreme već bili mali akcionari jedinog konkurenta PTK-a, privatne telekomunikacione kompanije IPKO, koja je nakon spajanja sa slovenačkim Mobitelom dobio licencu za mobilnog operatera na Kosovu. To je samo podgrejalo sumnje da bi ovakvim preuzimanjem došlo do pretnje tržišnoj konkurenciji.

 

foto: EPA

Pardju, bivši američki izaslanik, u to je vreme lobirao je za preuzimanje iste kompanije, na čelu konkurentskog konzorcijuma "Twelve Hornbeams", a tada je na videlo procureo i memorandum o njegovom odabiru za tu poziciju gde se navodi da je "izbor Pardjua kao njihovog izaslanika bio od vitalne važnosti, jer ga kosovska elita zna i voli zbog njegove uloge u toku rata". Nakon što se to pojavilo, on se povukao iz lobiranja za konzorcijum i tu odluku odbio da komentariše.

 

Pojedini analitičari su takav ulazak na kosovsko tržište videli kao mogućnost da kosovska vlada ustoliči odnos sa tadašnjom administracijom SAD preko poslovanja sa bivšim američkim zvaničnicima. Takođe, strahovali su da bi taj uticaj bivših zvaničnika uticao na konkurentnost i štetio potrošačima.

Ipak, danas ostaje nejasno šta se desilo sa velikim planovima ovo dvoje američkih zvaničnika i naknadnih biznismena.

 

Poslednje informacije o Medlin Olbrajt je da se okrenula svom poslu vandrednog prosefora diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun. Prošle godine je bila u centru skandala, kada su na promociji njene knjige "Fašizam: upozorenje" izviždana da je ratni zločinac.

 

Sa druge strane, Vesli Klark se penzionisao, a prošle godine je posetio i Prištinu gde je izjavio da "cilj bombardovanja nije bio da se oduzmu životi", a tom prilikom se sastao sa svim prištinskim zvaničnicima.

 

(Kurir.rs/Njujork Tajms/Blic)

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...