Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kaže da je nedavni incident ispred Starog dvora nastavak politike "fašiste Boška Obradovića i njegovih pomagača" koja se ogleda u nasilju nad ženama, političkim neistomišljenicima i novinarima.
- Kakva je razlika između upada u RTS i pretnji novinarima motornom testerom, vešala koja su nosili na Terazijama, pretnje Ani Brnabić da će da je siluju ili vređanja Maje Gojković, Irene Vujović... - retorički pita Vesić u intervjuu za Kurir.
Optužuju vas da ste vi naredili ženama da izađu ispred Starog dvora da bi se to dešavanje predstavilo kao još jedan napad opozicije.
- To je zato što oni tako razumeju odnos muškaraca i žena. Pa Đilas je porodični nasilnik. O čemu pričamo?! I kako Đilas i Obradović to mogu drugačije da razumeju nego da neko nekom naređuje. Savet za rodnu ravnopravnost je u to vreme imao radionicu na kojoj su bile žene iz uprave Grada, članice NVO... Oni su ulaskom prekinuli tu radionicu i te žene su izašle.
Ali oni su pošli da predaju pismo sa zahtevima. - To je laž. Pisarnica Skupštine grada nije tu, već na Trgu Nikole Pašića. Šta radi Obradović u Skupštini grada Beograda?! On je odbornik grada Čačka. Nije on dolazio da preda neko pismo, već da upadne u gradsku kuću. Nasilje je jedina njihova politika. Jesu li ponudili rešenje za KiM, bolju poziciju Srbije u međunarodnoj zajednici, bolji model dovođenja investitora, pošto je Vučić za ovih šest godina otvorio 200 fabrika...
Tražili su vašu i Vučićevu ostavku. - Vučić ih je pobedio, sve zajedno, s razlikom od 40 odsto - dobio je 56 odsto, a njegov protivkandidat 16. Pošto nemaju podršku građana, niti imaju bilo kakvu političku ideju, smislili su "hajde vi nama lepo da predate vlast, pa ćemo onda mi da vladamo". Pre godinu dana imali smo izbore u Beogradu i SNS je osvojio 44,96 odsto glasova, a svi oni zajedno nekih 15,16 odsto. Pametnije bi im bilo da se potrude da ubede birače da imaju bolje ideje i da pokušaju da nas pobede na izborima nego što ovo sad rade. Ali, tu počinju njihovi problemi jer u šta da ubede birače kada politiku nemaju.
Novinarska udruženja, diplomate i međunarodne organizacije osudile su pretnje upadima u redakcije. - Kad je Dragan Đilas vladao ovom zemljom od 2004. do 2013, optuživala ga je i Verica Barać i mnogi drugi da potpuno kontroliše medije preko agencija koje su kontrolisale reklamni prostor. Za njega su dobri mediji samo oni koji dobro pišu o njemu, i to je uzrok takvog odnosa prema novinarima. U vreme Borisa Tadića i Đilasa uhapšen je Slavoljub Kačarević, urednik Glasa javnosti, Olivera Zekić je saslušavana jer je objavila da je država za slučaj Miladina Kovačevića izdvojila milion evra, zatvorena je Borba, smenjena je Ljiljana Smajlović iz Politike, najuren je Antonije Kovačević... Đilas je kao državni funkcioner bio vlasnik Presa i trgovao sa RTS i Studiom B! Da je neko od nas sad vlasnik dnevnih novina, to bi bio skandal.
Ali Boško Obradović je novinarki TV Prva rekao: "Ja se borim i za vašu slobodu". - Oni ne razumeju da privatni mediji imaju pravo na politički stav. Kad su bili izbori u SAD, Njujork tajms je na početku kampanje rekao da će podržati Hilari Klinton. Đilas misli da ima pravo da disciplinuje privatne medije. Zato oni odlaze pred Pink, što je skandalozno. Zamislite šta bi bilo da mi dođemo pred N1?! Obradović je fašista, a u takvim sistemima postoji jedno telo koje usmerava sve medije, kao ono koje je vodio Gebels u nacističkoj Nemačkoj. To je Obradovićev i Đilasov san. E taj fašista Obradović sada je postao lider Saveza za Srbiju. Njegov ideolog Dimitrije Ljotić je pisao da su stranke zlo, da je demokratija isto što i komunizam, da svaki narod treba da ima jednog vođu... Nema opozicije u Evropi koju vodi fašista.
Obradović kaže da on nije nasilnik, već da vlast to pokušava da napravi od njega. - Jesmo li ga mi uveli u RTS s motornom testerom i rekli "preti novinarima"?
Šta je to bilo? Performans kako sada pričaju!? Dajte, molim vas.
Opozicija traži fer uslove za izbore, sređivanje izbornog spiska, izbornog procesa... - Sva izborna pravila su doneta za vreme vlasti Borisa Tadića. Pa u ovim izbornim uslovima je SNS pobedio 2012. Nijedan izborni zakon nije se promenio otkad je Vučić došao na vlast. U stvari, promenili smo izborni sistem u Vojvodini, gde je Tadić uveo jednokružni izborni sistem - najnepravedniji na svetu, da bi sa 15 odsto podrške imao 70 odsto vlasti. Mi smo vratili proporcionalni izborni sistem, tako da su i oni sa svojih pet-šest odsto podrške ušli u pokrajinski parlament. S jednokružnim modelom ne bi ušli nikad. Ova izborna pravila na koja se sada žale bila su im dobra dok su oni bili na vlasti. Ne smetaju njima izborni zakoni, već nedostatak podrške građana. Zato i hoće vlast na ulici, a plaše se izbora.
Kako se vi ponašate prema medijima koji kritički izveštavaju o vlasti? Da li gostujete, na primer, u programu N1? - Moje je pravo da izaberem gde želim da gostujem, ali ne odbijam da dam izjavu za bilo koji medij, pa ni za N1. Neću ići u emisije za koje mislim da su deo propagande.
Kada osuđujete nasilje na ulicama Beograda, zaboravljate li 5. oktobar, u kojem ste bili aktivni učesnik? - To nije isto. Ljudi su 5. oktobra tražili da se priznaju izborni rezultati jer je Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu. Učestvovao sam i na zimskim demonstracijama 1997. Ljudi su tad tražili da se priznaju rezultati izbora, a ne ostavku Slobodana Miloševića. Na kraju smo to priznanje dobili. Pa 2012. SNS nije tražio Tadićevu ostavku, već izbore. A opozicija sad protestuje jer im se ne sviđa što je Vučić predsednik, Vesić u Beogradu, Ana Brnabić premijer... Oni ne razumeju demokratiju, pobeđuje se na izborima. Nadam se da će država konačno reagovati i da će sprečiti da bilo ko maltretira druge u sprovođenju svoje politike.
Na koji način? Hapšenjem? - Demonstracije se mirno održavaju, niko ih ne dira, iako često nisu prijavljene. Ali niko nema pravo da ulazi u druge institucije, preti ljudima, uništava gradsku imovinu. Što bi svi građani to plaćali? Neka plate oni koji su to uradili. I tu dolazimo do važne stvari - zašto se ove demonstracije održavaju.
Zašto? - Svaka demonstracija u Beogradu slabi Vučićevu poziciju i napredak Beograda u pregovorima o KiM. Drugi razlog je da se oteraju strani investitori. Evo, danas neko u "Folksvagenu" razmišlja da li da dođe u Srbiju. Zamislite da ste investitor koji treba da uloži milione u neku zemlju i onda vidite nekog ludaka kako s motornom testerom ulazi u državnu televiziju. Pobegli biste glavom bez obzira.
Zašto bi nekome bio interes da tera investitore? - Pa Đilas je pisao kineskoj kompaniji koja je kupila RTB Bor da će da ih otera iz Srbije, pisao je investitoru "Sartida". Kad MMF pohvali Srbiju, on piše da ne treba da nas hvali. To nema nigde na svetu. Vučić je otvorio oko 200 fabrika, u kojima radi oko 200.000 ljudi. Nezaposlenost se sa 24 odsto prepolovila. U Beogradu je ispod 10 odsto. I umesto da se svi raduju, Đilas preti investitorima. Šta da radimo ako oni odu? Gde će tih 200.000 ljudi? Hoće kod Đilasa, u njegovim firmama da rade? Njihova politika je "što gore, to bolje". Kao što se nadaju da će Vučić da se zaplete na pitanju KiM, pa će oni da dođu na vlast. Ne razmišljaju da je naš nacionalni interes da rešimo pitanje KiM.
A šta ćemo s gužvama u Beogradu? - Veliki gradovi imaju velike radove i velike gužve. Sećate li se gužvi u Beogradu kad se Gazela radila? U Beogradu decenijama ništa nije rađeno i mogu da razumem građane što nisu navikli na velike radove, ali mi ćemo da sređujemo fasade, bulevare, gradimo mostove. Trg republike sređujemo jer ga Đilas nije sredio. Evo mi smo za ove tri godine sredili česmu Mehmed-paše Sokolovića, Ali-pašino turbe, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, sređujemo Pobednika, veliko stepenište, krećemo u rekonstrukciju Paviljona "Cvijeta Zuzorić"...
Kad ste kod Kalemegdana, je li nam gondola neophodna? - Postoji mnogo tvrđava na svetu gde postoji gondola. U Salcburgu je tvrđava mnogo starija od Kalemegdana i u nju ulazi gondola. Na kraju krajeva, možete da odete u Jerusalim i vidite da su oni upravo počeli da grade gondolu preko celog starog grada koja se završava kod Zida plača. Priznaćete da je Jerusalim malo starija tvrđava od beogradske i u istoriji sveta značajnija. Da ne govorimo o tvrđavi Masada, koja je iz tridesetih godina pre Hrista i za Jevreje jedno od najznačajnijih mesta, i takođe ima gondolu.
Jedna od primedbi je i da je trebalo da se konsultuje sa strukom. - Struka jeste konsultovana. Tako je po zakonu. Ružno je što pred donošenje Plana detaljne regulacije, u javnoj raspravi, o gondoli niko nije reč rekao, a onda kad je odluka doneta, rešili su da je politizuju. Kao kad je građena Palata Albanija, kad je u novinama vođena hajka kako će da se sruše okolne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. Kad je dizana Beograđanka, u Politici je objavljen tekst kako je to "crna udovica" koja će naružiti Beograd. Kad je rađena Gazela, napadan je Branko Pešić što rasipa narodne pare i pravi most sa šest traka.
Hoće li gondola uticati na izgled Kalemegdana? - A je li Pobednik uticao na njegov izgled? Postao je simbol Beograda. Je li Ajfelova kula uticala na izgled Pariza? Kad su je postavili, bunili su se intelektualci, zvali je gvožđurijom, a danas je simbol Pariza. Beogradska tvrđava će biti uređena - imaće pasarelu i gondolu.
Dugo ste bili član DS, jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića. Kada predsednik Vučić danas govori o dosovcima u lošem kontekstu, "žutim lopovima", da li vas to vređa? - Ne vređa. Borio sam se od devedesetih zajedno sa Zoranom za promene i posle njegovog ubistva odlučio sam da se sklonim iz DS i politike. Došli su neki drugi ljudi, a ja u tome nisam želeo da učestvujem, jer to više nije bila Đinđićeva politika. Više Đinđićevih ideja ima danas u Vučićevoj politici nego kod njih svih zajedno. Pa oni danas šetaju sa Sergejem Trifunovićem, drugom Đinđićevog ubice.
Kurir/B.Bojić/R.Femić/Foto:Beta/Branislav Božić
Poštovanje prema ubijenom premijeru Vučić je napravio civilizacijski iskorak
Imate iskustvo u saradnji i sa Vučićem i sa Đinđićem, koji su bili ljuti politički rivali. - Đinđić i Vučić su različiti ljudi i političari. Ali ono što je slično među njima jeste razumevanje pozicije Srbije u međunarodnoj zajednici - da moramo da steknemo prijatelje i otvorimo se prema svetu, zatim poseban odnos prema Nemačkoj kao najvažnijoj zemlji Evrope, isto razumevanje pitanja KiM - da taj problem mi moramo da rešimo... I, naravno, neverovatna energija da se po ceo dan radi i isto traže od svojih saradnika. Posebno sam srećan zato što je Vučić predložio da se podigne spomenik Đinđiću, iako njih dvojica nisu bili politički istomišljenici. To je civilizacijski iskorak u Srbiji.
NE PROPUSTITE
