Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i lider socijalista, izjavio je u intervjuu za Kurir da sa opozicijom koja protestuje nema o čemu da se razgovara. Kako kaže, lideri Saveza za Srbiju Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović ponašaju se kao razmažena deca koja ne znaju šta hoće, ali zato razbijaju stvari po kući. Dačić kao šef srpske diplomatije otkriva da bi najveći uspeh sastanka u Berlinu bio da se Priština konačno natera da povuče sve nerazumne odluke.
- Zaista cenimo napor kancelarke Merkel i predsednika Makrona da ožive ovaj proces, ali nije realno da na ovom skupu dođe do velikog proboja. Jednostavno, Priština je do te mere ugrozila dijalog svojim nerazumnim postupcima, uvođenjem takse, odbijanjem da verifikuju srpske kandidate na izborima i mnogim drugim, da će mnoge stvari morati da se vrate unazad da bi bio učinjen novi korak napred. Najveći uspeh sastanka u Berlinu bio bi da se Priština konačno natera da povuče te nerazumne odluke, jer to je jedini način da se proces vrati u kakvu-takvu normalu.
Očekujete li da će na tom skupu predsedniku Vučiću biti ponuđen neki konkretan predlog, plan rešenja za KiM?
- Očekujem jedino da će predsednik Vučić biti izložen pritisku kao možda nikada dosad, ali, poznajući njega, to neće biti dobar put da se od Srbije nešto dobije.
Šta kažete na poruku ministra odbrane Aleksandra Vulina da se što pre ide na razgraničenje s Albancima?
- Podsećam vas da je to moja davnašnja ideja, da sam je ja prvi promovisao i ma koliko tada, a nekima i sada, zvučala neostvarivo i opasno, nekako joj se sve više ljudi priklanja što u svetu, što u Srbiji. Nije ovde reč o mom autorskom pravu, ja ga ne želim, već je reč o jednom racionalnom i pragmatičnom rešenju, koje može da bude osnov za trajni i kompromisni dogovor Srba i Albanaca, čime može da bude zatvoren najveći i najdugovečniji konflikt na Balkanu.
Zašto bi bilo dobro, a zašto loše da se sada ide na vanredne parlamentarne izbore? Kakvu odluku očekujete od Vučića?
- Bilo bi dobro za nas, kao vladajući blok, da potvrdimo pa i da uvećamo našu podršku u parlamentu, a samim tim i da građanima Srbije omogućimo političku i ekonomsku stabilnost u naredne četiri godine. Bilo bi dobro i zbog toga da se konačno, ubedljivo i na jedini legitiman način stavi tačka na ove proteste, čiji je cilj da u Srbiji pobude neku nestabilnost i da pokušaju da delegitimišu vlast, iako za to nemaju ni snage ni znanja. Jedino što bi bilo manje dobro jeste ta vanrednost u ritmu održavanja izbora, kojoj se mi socijalisti protivimo.
Deo opozicije mesecima protestuje i uporno traži dijalog s vlasti. Zašto vlast to uporno odbija?
- Mi ne znamo o čemu bismo sa njima razgovarali. Pa ni oni između sebe ne mogu da se dogovore. Ako je zahtev da Vučić ili ja odemo sa vlasti, to jednostavno nije moguće bez izbora, a oni ne žele da izađu na te izbore. Ponekad mi se čini da nemamo posla sa odraslim i odgovornim ljudima, nego sa razmaženom decom, koja ne znaju šta hoće, ali zato razbijaju stvari po kući. Kad upadate na gradilišta ili kad čupate saobraćajne znake, šta je to nego bes razmaženog deteta i kakve to veze ima sa izbornim uslovima, ili REM, ili sa Vučićem? Sada imamo čak i napade na porodicu predsednika Vučića, to zaista niko na političkoj sceni nikada nije radio, koliko god da je loše stajao. Koliko treba da ste očajni pa da napadate porodicu svog političkog protivnika, ja zaista ne mogu da shvatim. Ali, očigledno, za Đilasa, Obradovića i Jeremića odavno ne postoje granice pristojnosti, političkog fer-pleja, pa ni osnovnog kućnog, porodičnog morala kad su spremni da napadaju čak i članove porodice političkog protivnika. Znate, ljudi u Srbiji mnogo toga mogu da progutaju i trpe, ali kada je porodica napadnuta i ugrožena, to je svakome crvena linija koja ne sme da se prelazi.
U decembru ste ponovo izabrani za predsednika SPS, raspustili ste rukovodstvo i od tada kao da ste zaboravili da treba da izaberete i potpredsednike, zamenika... Zašto ste dozvolili da stranka već mesecima funkcioniše bez najvažnijih stranačkih organa?
- Niko u SPS se ne žali zbog toga jer partija funkcioniše normalno, donose se odluke, razgovaramo o svim bitnim pitanjima. Mi imamo svoj unutrašnji ritam i donećemo te kadrovske odluke onda kada se budemo o tome dogovorili, a do tada, ne brinite za zdravlje SPS.
Ima li u SPS još nestašnih? Da li je to razlog vašeg premišljanja o sastavu tima s kojim ćete voditi partiju?
- U SPS odavno nema nestašnih, mi smo odavno punoletni i odgovaramo za svoje postupke. Ono čega ima jeste otvorena, drugarska diskusija o svemu što je bitno, a toga gotovo da i nema više u ostalim partijama. Šteta, trebalo bi drugi da uče od nas, ipak su socijalisti najdugovečnija partija u Srbiji.
Posvađan s društvenim mrežama
NEMAM VREMENA ZA ONLAJN OLAJAVANJA
Za razliku od mnogih kolega i saradnika, nema vas na društvenim mrežama. Kada mislite da to promenite?
- Ne mislim tu ništa da menjam. Ono što govorim i što radim dovoljno je jasno i vidljivo u običnim medijima, a što se tiče društvenih mreža, sve više se potvrđuje da je to mesto na kojem je lakše napraviti zbrku i nesporazum nego predstaviti i objasniti neke stvari. I neke nove studije i analize sve više su kritične prema društvenim mrežama i njihovoj koristi i pouzdanosti nego što ih preporučuju kao kanal za ozbiljnu komunikaciju. Zato me nećete videti ni ubuduće na njima.
Raspevana diplomatija
NEMA MI RAVNOG
Imate li među stranim diplomatama konkurenciju po pitanju pevanja?
- Moguće je da imam, ali je nisam primetio. Možda ti konkurenti odustaju kad vide s kim bi morali da se takmiče.
Šta vam najteže pada u diplomatiji, a šta najteže?
- Lako je sprovoditi spoljnu politiku, koja je jasna, precizna i definisana našim najvažnijim državnim interesima. Uz to, takva politika ima veoma široku podršku i u parlamentu, u Vladi i među građanima, tako da, u tom smislu, kao ministar spoljnih poslova nemam težak zadatak. Teško je, međutim, ispravljati sve greške i propuštene prilike iz prošlosti na međunarodnoj sceni, jer toga je bilo mnogo i naša spoljnopolitička pozicija koju smo nasledili zaista je bila nezavidna.
Kurir.rs/Ivana Kljajić/Foto: Zorana Jevtić
