EKSKLUZIVNO! STROGO POV. Bivši ministar policije otkriva veliku tajnu: Patrijarh Pavle molio Slobodana Miloševića da podnese ostavku (KURIR TV)

Patrijarh Pavle je došao kod Slobodana Miloševića i rekao: „Predsedniče, pa ako je to dobro za državu, da ti daš ostavku?“, jer je bio pod uticajem predsednika Savezne vlade Milana Panića, koji je bio američki čovek.

Sloba je imao veliko poštovanje prema Pavlu, jer je bio školski drug sa njegovim pokojnim ocem, i odgovorio mu je: „Vaša svetosti, ne napadaju oni mene zbog Slobe, nego zbog Srbije. Nastaviće se to bio ja ili ne bio.“ Vreme je pokazalo da je tako i bilo.

Sloba nije hapsio i sudio

Ovo za Kurir tvrdi Vukašin Jokanović, bivši savezni ministar policije od 1994. do 1998, državni javni tužilac od 1998. do 2001, funkcioner SPS, jedan od ključnih svedoka odbrane Miloševića u Hagu, čovek kome pripisuju oduzimanje „državnosti“ Kosovu i Metohiji amandmanima na Ustav iz 1989. On je i neposredni svedok ili učesnik svih važnih političkih zbivanja osamdesetih i devedesetih godina. Ipak, čini se da je, pored borbe za KiM, njegovu karijeru obeležila saradnja, ali i „iskreno prijateljstvo“ sa Miloševićem.

- Slobodan je bio dobar čovek. Nek se nađe jedan Albanac koga je Sloba uvredio, a kamoli šta drugo. Nije bio društven čovek koji je voleo anegdote i šale, ali je bio zahvalan slušalac. Nije on voleo kafane i druženje. Mene Sloba, dok sam bio ministar policije i državni tužilac, nikada nije pozvao da interveniše za nešto, nikada! Nije on odlučivao o suđenjima i hapšenjima, to su laži. Nisam se dvoumio kada me je Sloba pozvao da svedočim, rekao mi je tad: „Vule, u Hagu pričaj samo istinu!“ - seća se Jokanović i dodaje:

- Zameram mnogima, a zamerao im je i Sloba što su mu okrenuli leđa, nekima nije dozvoljavao ni da ga posete. Tada mi je rekao da nije zadovoljan stanjem u SPS, ali Ivici Dačiću ništa nije zamerao.

Susret u Hagu

Jokanović se priseća i događaja iz Haga koji mu je posebno ostao urezan u sećanje.

- Sloba je pokušavao tamo da bude snažan, jak, ali se osećalo da ga sve jako pogađa... Dolazio sam kod njega na pripreme za suđenja, on mi je kuvao kafu, pa smo pričali o svemu i svačemu. Jednom dok smo razgovarali, došla je žena u policijskoj uniformi sa čašom vode i tabletama. Dala mu je tablete i posmatrala kako će ih on popiti. Davali mu terapiju, a on nije ni znao šta pije! I naučno je dokazano da je primao pogrešne lekove... Sloba se nije kajao u Hagu, bio je ubeđen da je želeo samo slobodu, ravnopravnost i očuvanje Srbije i SRJ - kaže ovaj dugogodišnji funkcioner SPS.

Jokanović smatra da se država ogrešila o Slobodana kada ga je izručila Hagu, ali i o celu porodicu Milošević.

Velika ljaga

- On nije hteo da ide u CZ, vila Mir je bila blokirana, naoružani ljudi su bili spremni da brane Slobu, ali on je hteo po svaku cenu da spreči krvoproliće jer je imao informacije da postoje tri faze napada na Srbiju: sankcije, NATO agresija i unutrašnji građanski rat. Na bazi garancija da on neće biti isporučen Hagu, koje su potpisali Zoran Đinđić, Vojislav Koštunica i Čedomir Jovanović, on se i predao. Isporučiti svog predsednika je jedinstven slučaj u svetu, velika ljaga tadašnje vlasti. Ako je već trebalo da mu sude, onda je to trebalo pred svojim narodom.

Na kanabetu opozicioni političari su devedesetih Imali zahteve i prohteve VUK, ĐINĐIĆ I ĐILAS DOLAZILI KOD SLOBE

Za vreme devedesetih, koje mnogi danas opisuju kao vreme nastanka kriminalnih klanova, mafijaških i političkih likvidacija, ali i vreme jakog uticaja službe Državne bezbednosti sa Jovicom Stanišićem na čelu, Jokanović se četiri godina nalazio na čelu saveznog MUP.

- Svako jutro mi je od Stanišića stizao koverat sa informacijama koje je imala mala grupa ljudi. To pročitaš i odmah vratiš. Koga prate, koga prisluškuju, ko je šta lajao... Bilo je to vreme političkih obračuna i špijunaže, šta radi Vuk Drašković, šta radi Ibrahim Rugova, šta priča Šešelj... Najviše se tada pratio spoljni neprijatelj - kaže Jokanović i dodaje:

- Znali smo kada je održan sastanak u Bratislavi gde su bili Madlen Olbrajt, Dragoljub Mićunović, Nenad Čanak, Stjepan Mesić, za koga smo se prvo iznenadili što je tu, na kom je doneta odluka o formiranju Otpora, koji su mu zadaci i čime će se finansirati. Te informacije sam imao ja na stolu. Sledeći sastanak je bio u Budimpešti, gde su im oni podeli izveštaj dokle su stigli i koliko para treba. Pare se nose u torbama, bundama, jaknama...

Prema njegovim rečima, Milošević je imao dobro mišljenje o Koštunici, a o Đinđiću je mislio da je pod jakim uticajem stranih službi:

- Sad jedan drugog optužuju, a svi su dolazili kod Slobe, i Vuk i Đinđić i Đilas, svi su dolazili sa zahtevima i prohtevima kod njega.

Nije bilo izborne krađe 2000.

KOŠTUNICA POSTAO BUMBAR BEZ VLASTI

Jokanović, koji je bio član Savezne izborne komisije pred čuvene izbore 24. septembra 2000, tvrdi da izborne krađe tada nije bilo:

- Koštunica je dobio 48 odsto glasova, 10 odsto više od Slobe, tri odsto su mu falila da bude legitimno izabran. Da je bilo krađe, pa valjda bi bilo obrnuto? DOS se tada žalio Ustavnom sudu, koji pre podne odbija njihovu žalbu, ali onda kreće paljenje Skupštine i televizije, angažovanje kriminalaca, navijača, pljačka... Ustavni sud je zatim poništio izbore na KiM, čime je skinut veliki broj glasačkog tela, tako da Koštunica dobija 50,25 odsto. E, sa tih 0,25 on dobija izbore! Postao je predsednik bez vlasti, Đinđić je preuzeo sve poluge, a Koštunica je proglašen večito neobaveštenim bumbarom koji ništa ne radi.

Kurir.rs/Jelena Pronić Foto: EPA/Saša Stanković EPA/MZWELE