Prošao nam je čitav život slušajući zvanične i one druge izveštaje iz Haga, a kako stvari stoje holandska prestonica još dugo će biti u žiži interesovanja naroda na našim prostorima.
Onaj Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviju na Čerčilovom trgu, sa fontanom ispred zgrade, stavlja katanac i čeka drugu priliku da se aktivira po pitanju novog sukoba, a na par kilometara odatle na adresi Ramveg 47 uskoro će početi suđenja pripadnicima terorističke OVK za zlodela na Kosovu i Metohiji.
Na 15 minuta vožnje od Čerčilovog trga nalazi se pritvorska jedinica u Sheveningenu, ali tamo zasad leže još samo osuđeni general Ratko Mladić i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Zatvor ko i svaki drugi. Visoke zidine, na njima red bodljikave žice, a nazire se i metalna mreža, dakle, bežanje nije moguće, niti dostava pomoći dronovima. Jata belih galebova otkrivaju da je obala Severnog mora veoma blizu, a preko kanala i teritorija istočne Engleske i njen najbliži grad Ipsvič.
Baš ta blizina Engleske presudno je uticala na arhitekturu Haga i ostalih holandskih gradova. Ulice su uredne i prilagođene potrebama normalnog obavljanja saobraćaja u gradu od skoro pola miliona stanovnika. Kuće su uglavnom jednospratne, istog stila od istog materijala, zbijene jedne do druge, tako prolaznik nikada neće pomisliti da njeni vlasnici uživaju u naročitom komforu. Pojedine kuće izlaze sa jedne strane na rečne kanale, vezani čamci pokazuju još jedan način za prevoz u Hagu od tačke A do tačke B. Biciklističke staze su svuda postavljene i taj deo "teritorije" nije pametno ugrožavati nesmotrenom šetnjom, jer to može izazvati bes biciklista koji se ne obaziru previše na to šta će meteorolozi najaviti za sledeći dan. Oni će biti na svom dvotočkašu i ako rominja kišica i ako snažno pljušti, voze ih svi od sedam do 87 godina i zato možda ne treba da čudi zašto su gojazni ljudi na ulicama Haga prava retkost.
Ovde se dolazi isključivo zbog posla, vrlo retko zbog dobrog provoda, jer za to je rezervisan Amsterdam na sat vremena vožnje, pa čak i Roterdam, najveća. evropska luka. Uprkos tome, ne baš prijatnoj klimi, gde se mestimično padanje kiše smenjuje sa jakim pljuskovima praćeni vetrom sa Severnog mora, Hag je lepo mesto, veselih i prijatnih ljudi, kojima sumorne kulise nad glavama, kako to reče Đorđe Balašević, ne mogu da pokvare raspoloženje.
Ne smeta kiša ni grobarima. Doputovali su uglavnom dan pred meč, izgledom ne odudaraju od lokalaca, ali ih sitni detalji ipak otkrivaju. Ponekom šal viri malo iz džepa od jakne, drugima se nazire crno-bela boja ispod kragne, ali su se tokom dana mirno šetali gradom i nije bilo problema. Reporter Kurira sreo je dve grupe na različitim lokacijama. Jedni su bili kategorično protiv bilo kakvog slikanja, dok je u drugoj bilo pola-pola da bi na kraju prevladala želja onih koji su protiv izlaska u medije. Ipak, rekli su da su iz Beograda i da su stigli u Hag nadajući se najboljem od svojih ljubimaca.
(Za Kurir iz Haga, Dejan Petković)
