BEOGRAD - Odbijanje da ukine takse na robu iz centralne Srbije, na čemu insistiraju SAD, i miniranje svih inicijativa da se nastavi dijalog koji bi vodio ka postizanju kompromisa Beograda i Prištine, doveli su tzv. "vladu" Albina Kurtija do pada.
Za svega 50 dana lider Samoopredeljenja prešao je put od nekoga ko je slovio za velikog borca protiv korupcije, za šta je dobio podršku i nekih opozicionih partija, do političkog debakla kada su posle duge sednice u noći između srede i četvrtka za njegovu smenu glasala čak 82 poslanika.
Dan posle smene Kurti se i dalje ponaša kao da ima pun mandat, a ne da je samo vršilac dužnosti premijera privremenih kosovskih institucija, pa je tako smenio, bez obrazloženja, svog prvog potpredsednika vlade Avdulaha Hotija iz Demokratskog saveza Kosova, što su neki prištinski mediji ismejali.
Čak je i pitanje koja će partija naslediti Tačija na mestu šefa privremenih institucija bio kamen spoticanja u postizanju dogovora DSK i Samooopredeljenja o formiranju većine. Sada su sve oči, ne samo Albanaca, već i međunarodne zajednice, uprte ka Tačiju i na to koje će on političke korake povući.
Tači, prenosi list pisanje prištinske "Kohe", ispred sebe ima dve mogućnosti - da mandat da Samoopredeljenju ili da raspiše nove izbore.
Koha, naime, navodi da je u članu 100 tzv. "kosovskog ustava" zapisano da ako je vladi izglasano nepoverenje, ona će se smatrati vladom u ostavci. Upravo zbog toga što je u pokrajini uvedena mera zabrane kretanje, gotovo je izvesno da će biti formirana vlada "nacionalnog jedinstva" u kojoj neće biti mesta za Samoopredeljenje.
U diplomatskim krugovima u Prištini očekuje se da Tači postupi u skladu sa propisima, za šta se inače zalažu SAD, a to znači da će Samoopredeljenju biti dat mandat da ponovo sastavi tzv. vladu.
Kurti bi mogao da na sve načine pokuša da što duže opstruira da primi mandat, a ako za 15 dana ne oformi vladu, mandat prelazi drugoplasiranom na prehodnim izborima, a to je - DKS, koji ima više kandidata za tzv. premijera.
U igri za novog nazovi premijera su dva kandidata. Jedan je Agim Veliju, koga je smenio Kurti jer je podržao Tačijevu nameru da se uvede vanredno stanje na Kosovu zbog korona virusa. Reč je o ozbiljnom političaru, bliskom prijatelju lidera DSK Ise Mustafe, rado viđenom gostu američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta. U Prištinskim medijima spekuliše se i da bi na čelu prelazne vlade godinu dana mogao biti i upravo smenjeni Avdulah Hoti, ali je ta opcija manje verovatna.
Američki "džoker iz rukava", mogao biti gradonačelnik Gnjilana Ljutfi Haziri.
Ono u čemu su gotovo svi saglasni jeste da su u političkoj krizi koja je podelila vodeće zapadne sile SAD istisnule EU, budući da je specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel podržao održavanje skupštinske sednice za opoziv Kurtija i tako mu faktički presudio. Prethodno je inisitirao na momentalnom i potpunom ukidanju taksi.
S druge strane, EU, odnosno Francuska i Nemačka, usprotivile su se održavanju te sednice u vanrednom stanju, a prema brojnim tumačenjima, Berlin je otvoreno stao iza, sad već opozvanog, premijera.
Spekuliše se i da će jedna od "udarnih pesnica" novog kabineta koji će sprovoditi, pre svega naloge koji dolaze iz Vašingtona, biti i nekadašnji premijer Ramuš Haradinaj.
NE PROPUSTITE
