BEOGRAD - U Skupštini Srbije na usvajanje čekaju samo dva zakona, pošto je Vlada Srbije danas obavestila parlament da iz procedure povlači 77 akata.
U dopisu vlade precizirano je da se povlače akta i zakonski predlozi koje je u skupštinsku proceduru uputila prethodna Vlada Srbije.
Po pravilu, nova vlada iz skupštinske procedure povlači sve zakone iz prethodnog saziva nakon čega utvrđuje prioritete i da li će ih vraćati u tom ili izmenjenom obliku ili ih uopšte neće vraćati, što je učinila i vlada premijera Ivice Dačića.
Jedina dva predloga zakona koji se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri jesu predlozi zakona o rokovima plaćanja obaveza korisnika javnih sredstava i državnih i javnih preduzeća i o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Oba zakonska predloga u skupštinu je 14. juna uputio poslanik Demokratske stranke Srbije Radojko Obradović.
Donošenje zakona o rokovima plaćanja obaveza korisnika javnih sredstava i državnih i javnih preduzeća za cilj ima povećanje likvidnosti privrede.
U zakonu se podvlači obaveza države "da radi ono što je njena ustavna i zakonska obaveza, a to je da uspostavi jasna pravila ponašanja, da se rokovi plaćanja poštuju i da uz veću efikasnost privrednih sudova naplata potraživanja bude efikasnija".
"Nelikvidnost i neurednost plaćanja predstavljaju jedan od najvećih problema privrede Srbije. Država je kašnjenjem u izmirivanju obaveza u prethodnom periodu postala najveći generator nelikvidnosti privrede u Srbiji, veći i od same ekonomske krize", navodi se u obrazloženju za donošenje tog zakona.
Dodaje se da, prema podacima nadležnih institucija dugovanje države privredi iznosi oko 110 milijardi dinara, ili oko jednu milijardu evra, od čega državne institucije sa nivoa centralne vlasti duguju oko 10 milijardi dinara, javna preduzeća oko 40 milijardi, gradovi i opštine oko 40 milijardi i lokalna komunalna preduzeća oko 20 milijardi dinara.
U međuvremenu, naglašeno je, preduzeća ubrzano idu ka blokadi računa i poslovanja, a predloženim zakonom pokazuje se da država daje ostalima primer samodisciplinovanja i poštovanja pravne sigurnosti.
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost predlaže se promena datuma koji se računa kao datum nastanka poreske obaveze, tako što se kao datum nastanka poreske obaveze smatra dan "plaćanja izvršenog prometa dobara i usluga", umesto postojećeg rešenja prema kome se za datum poreske obaveze uzima "dan kada je nastao promet dobara i usluga".
