Lepo izgovorene reči u političkom programu i dobre ideje nisu dovoljne da bi garantovale i sprovodljivost istih. Ne samo u politici nego u svemu.
Ako se bira trener Barselone i ako neko dođe sa sjajnim programom, a da pre toga nije ništa od toga nigde sproveo, teško da će ga angažovati. Pored kvalitetnog programa, bitna je i referentna vrednost.
Ovim rečima Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza (Spas) i nosilac liste Pobeda za Srbiju, započinje intervju za Kurir, u kom govori o mogućim koalicijama posle izbora, svojim političkim ambicijama, ali i o tome što pojedini politički protivnici pokušavaju da mu uz ime nalepe etiketu "lažna opozicija".
Istraživanja, ali i kladionice, pokazuju da je lista koju ste predali na oko 4,5 odsto na parlamentarnim izborima? Šta kažete na te prognoze?
- Neću da prognoziram. Kada bih to znao, onda bih tumačio budućnost i ne bih sad ovde razgovarao s vama, nego bih sedeo na Olimpu i vladao svetom. Da tumačim budućnost, neću, da pravim velike prognoze, nemam nameru. Ali mislim da mi objektivne okolnosti i pokazatelji daju za pravo da mislim da mogu da budem trećeplasiran.
Dakle, SNS, SPS, pa vi? -
Da. Odnosno lista "Pobeda za Srbiju".
Koje su vaše političke ambicije? Da li vidite sebe kao ministra?
- Bavio sam se lokalnom politikom skoro 11 godina. U ovom poslu je neophodno praviti dugoročne planove, ali i biti spreman sutra ga napustiti ako vam narod pošalje takvu poruku. U skladu s tim se i ponašam. A ako me pitate šta ako bude ponuda da budem ministar u vladi, odgovor je da mislim da je u ovom momentu moja najveća snaga u poznavanju lokalne politike i zato sam se i kandidovao za gradonačelnika pre dve godine, a tada, kao i sada, verovao sam da za to mesto imam najveću referentnost. Nisam siguran da bih mogao da dam kao ministar ni upola koliko bih mogao da dam na mestu predsednika opštine Novi Beograd, gde sam sada, ili na mestu gradonačelnika Beograda.
S kim biste ušli u koaliciju? Potpredsednik SNS Miloš Vučević na to pitanje je odgovorio: "Sa Šapićem - zašto da ne"? -
SNS će verovatno imati dovoljan broj glasova da im ne treba niko. Njima ni SPS ne treba. Ukoliko budu želeli da razgovaraju sa mnom, znači da cene dobre stvari koje radim. Kod mene razgovor nikad nije bio problem, ko god da je u pitanju, e sada, da li bi on doveo i do dogovora, druga je priča.
Kako reagujete na termin "lažna opozicija", gde i vas pominju kao primer toga?
- Često mnogi citiraju pokojnoj premijera Zorana Đinđića, pa ću i sam to uraditi, naravno bez želje za svojatanjem. Ukoliko krenete iz jednog dela grada u centar i imate rok da stignete, ukoliko se uvučete u svaku uličicu gde vam neko mahne, dobaci ili proba da vas zaustavi, sigurno nikad stići nećete. Znači, time da se bavim, neću. Ako neko bilo šta sumnja ili ima dileme da li sam ja Vučićev ili nisam, neka pita Vučića: "Je l' plaćaš ti onog Šapića?"
I šta bi odgovorio?
- Proverite sami. Podsetiću vas samo da sam do juče bio Đilasov. Pa pitajte Đilasa onda: "Da li je onaj Šapić tako poslušan i radi sve što kažeš?" A ne kad s njima svi razgovaraju - muk, a onda se na meni kao junače. Meni, koji nisam do dana današnjeg cvet posadio sa Srpskom naprednom strankom i ne znam ni da li ću u budućnosti, zameraju nešto ljudi koji su s njima zajedno vladali četiri godine. A zašto? Samo zato što kažem da neću da mrzim ljude koji glasaju za SNS.
Da li ćete sarađivati?
- Pa možda i hoću, ali to nisam nikada ni krio ukoliko nađemo zajednički cilj. Do sada nismo uspevali. Svakako, ako do toga dođe, toga se neću sramiti i stideti. Znaće se zašto sarađujemo, a i ako ne budemo sarađivali, opet nikoga mrzeti neću. Niti SNS niti SSP Dragana Đilasa niti Narodnu stranku Vuka Jeremića, niti SPS ne podržavaju neki Marsovci, nego naš, sprski narod. To su sve moje komšije, narod koji volim, bez obzira na to da li se slažem s njima u tome ili ne, i nikada neću biti protiv njih. Ako se to zove plaćenik nečiji, pa dobro, onda sam plaćenik.
O kampanji
Mediji nikad nisu bili otvoreniji Često se rad medija dovodi u pitanje kada se govori o izbornim uslovima. Kako je bilo kad je DS bio na vlasti, vi ste svedok tog vremena?
- U ovoj kampanji je u medijima bilo više prostora nego ikada! Više nego u poslednjih 15-20 godina. Ali imamo atmosferu u drušvu u kom je napravljen sistem da onaj koji drži vlast ipak ima ključne poluge raznoraznih sistema, na koje može da utiče. Bilo je toga i ranije, naravno. I upravo je to ono što najviše zameram SNS, što mnoge stvari koje su im sa pravom smetale dok su bili opozicija nisu promenili kad su postali vlast.
Toliko se govori o izbornim uslovima, pojedini govore da su loši. Vi se sećate ranijih godina, kakvi su tada bili?
- Prvo, cenzus je smanjen na tri odsto. Ja za to ne bih glasao, ne zato što mi nije lakše da pređem tri nego pet odsto, lakše je, nego mislim da tri odsto uvodi u parlament i koalicije koje u sebi sadrže stranke sa zanemarljivom podrškom naroda. I setimo se da smo nekada, kad jedna stranka nije bila tako dominantna kao danas SNS, imali nekoliko stranaka koje su morale da se sabiraju do polovine.
Šta konkretno ovo menja?
- Dolazi se u situaciju da neko ko je uzeo tri odsto, a u ta tri odsto se nalazi pet stranka, to znači da svaka od njih vredi u proseku jedan procenat i ima, recimo, dva poslanika. I pazite, može da se desi da ta dva poslanika budu presudna i da odlučuju! E, tu može da dođe do manipulacija i reketiranja, i to od organizacije koja realno ima podršku 20.000 ljudi. To nam se već desilo 2008, kada je SPS kao koalicija sa PUPS i strankom Dragana Markovića Palme odlučivala o vlasti, a zajedno su imali pet odsto. Pa je l' to fer? E zbog toga ne bih glasao za tri odsto. A da li je lakše ući sa tri odsto, naravno da jeste.
Kurir.rs/Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
