BEOGRAD - U Skupštini Srbije trenutno je u stalnom radnom odnosu 150 poslanika, ali taj broj nije konačan, pa će, sudeći po ranijim iskustvima, broj zaposlenih parlamentaraca biti veći.
U prethodnom skupštinskom sazivu više od 200 poslanika bilo je zaposleno u zdanju na Trgu Nikole Pašića, a dosadašnja skupštinska praksa pokazala je i da 60 do 70 odsto stalno zaposlenih parlamentaraca, "zatraži" da prima platu pola godine pošto im je prestala funkcija.
Da se iz godine u godinu povećavao broj stalno zaposlenih u skupštini, svedoče i podaci da je, na primer, novembra 1997. godine, po odluci Administrativnog odbora bilo 83 poslanika koji su šest meseci po isteku mandata primali plate.
U februaru 1998. godine skupština je odlučila da od 250 poslanika na stalnom radu u naredne četiri godine bude njih 84 i to 43 radikala, 21 poslanik SPS, 13 SPO-a, po dva poslanika Nove demokratije, (koalicije) Demokratskih stranaka i SVM, dok je JUL imao jednog poslanika sa tim beneficijama.
U tekstovima skupštinskih izveštača ostalo je zabeleženo da je 26. oktobra 2000. godine, dan pre raspuštanja parlamenta, usvojena odluka da na stalnom radu ostane 119 poslanika.
Prema toj odluci, listi od 96 poslanika, koji su od ranije imali status onih na stalnom radu, dodat je spisak sa još 23 poslanička imena koji će u tom svojstvu narednih šest meseci primati platu iz republičke kase.
U martu 2001. godine trećina poslanika, odnosno njih 83, podnelo je zahtev za stalno zaposlenje u skupštini, a u januaru 2002. tadašnja predsednica parlamenta Nataša Mićić konstatovala da je "poboljšano stanje s kvorumom na sednicama i da će tome doprineti i povećanje broja poslanika na stalnom radu sa trećine na polovinu od ukupnog broja, što je Administrativni odbor već predložio".
U martu 2007.godine na stalnom radu bilo je 160 poslanika, kao i 114 iz prethodnog saziva, dok je u decembru prošle godine pravo na platu poslanika na stalnom radu ostvarivalo 204 poslanika, 37 nije primalo punu platu, osam je dobijalo samo poslanički dodatak - paušal, a jedan parlamentarac nije koristio ni ta prava.
Republički parlament za rad u 2012. godini na raspolaganju ima tri milijarde i 334.127.000 miliona dinara, a za rad poslanika je izdvojeno 871 miliona dinara.
Za plate, dodatke i naknade poslanika, kao i za plate poslanika koji mogu ostvariti platu šest meseci po isteku poslaničke funkcije, s obzirom na to da su u ovoj godini održani i izbori, odvojeno je nešto više od 487 miliona dinara.
Prema najnovijim podacima Skupštine Srbije, 87 parlamentaraca iz prethodnog skupštinskog saziva dobijaće u narednih šest meseci naknadu plate u visini dosadašnje mesečne zarade.
Od parlamentaraca koji će dobijati naknadu njih 13 će je primati naredna dva meseca, odnosno do povratka na rad kod poslodavca kod koga im je mirovao radni odnos.
Za 14 poslanika koji su u stalnom radnom odnosu skupština će "finansirati" razliku između punog iznosa plate i zarade koju ostvaruju u radnom odnosu, odnosno u penziji.
Isplatu mesečne naknade u visini od 80 odsto plate poslanika, koji je u stalnom radnom odnosu, primaće osam parlamentaraca.
Poslanica Nove Srbije Aleksandra Šarović je zbog odlaska na porodiljsko bolovanje dobila pravo na naknadu plate koju će primati do 28. aprila 2013. godine, a nekadašnji poslanik Jovan Damnjanović je imao pravo na naknadu plate do 8. jula, kada je stekao uslov za penziju.
Među bivšim parlamentarcima ima i onih čiji su zahtevi za isplatu plata šest meseci po prestanku poslaničke funkcije odbijeni.
Odbor za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja je u četvrtak odbio zahteve Filipa Stojanovića, Miroslava Martića, Momira Markovića, Vesne Marić, Milene Milošević, Svetlane Stojanović, Božidara Delića, Đure Perića, Nikole Krpića, Branimira Đokića, Jona Magde i Siniše Stamenkovića.
Njihovi zahtevi su odbijeni jer su ili ispunili uslove za sticanje penzije ili su i pre dobijanja poslaničkog mandata primali penzije ili nisu bili u stalnom radnom odnosu u parlamentu.
Zahtevi Filipa Stojanovića, Vesne Marić, Svetlane Stojanović, Miroslava Martića i Svetlane Milošević su odbijeni jer su 31. maja stekli uslov za starosnu penziju, dok su Nikola Krpić i Božidar Delić odbijeni pošto već primaju penzije.
I nekadašnja poslanica Ujedinjenih regiona Srbije Gordana Rajkov, koja je u prošlom sazivu bila jedini poslanik sa invaliditetom, podnela je isti zahtev, a o njemu će se raspravljati kada bude provereno da li ima pravo na porodičnu penziju.
Odbor je odbacio i zahteve Đokića, Stamenkovića i Magde, jer nisu bili u stalnom radnom odnosu u skupštini kada su podneli zahteve, već su primali samo razliku u plati.
Poslanici Nataša Mićić, Kenan Hajdarević i Ljubici Milošević mesečno će dobijati po 35.000 dinara za zakup stana u Beogradu, a to pravo će biti omogućeno i Živojinu Stankoviću i Miodragu Stojkoviću kada dostave potrebnu dokumentaciju.
I naknada za odvojen život od porodice spada u prava poslanika, a nju će, ubuduće dobijati Radmila Gerov i Emira Elfić. Oni će dobijati i naknadu za zakup stana.
Primenom Zakona o radnim odnosim u državnim organima iz 2002. godine, izabranim licima, među kojima su i poslanici Skupštine Srbije, omogućeno je da šest meseci pošto im istekne mandat, primaju platu u iznosu koji im je do tada bio isplaćivan.
Prvi član Zakona precizirao je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa odnose na zaposlene u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima i pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Skupštine Srbije, predsednika Republike, vlade i Ustavnog suda.
Tu su i oni koje bira parlament, postavlja vlada i drugi nadležni organi, kao i svi zaposleni u državnim organima i izabrana odnosno postavljena lica.
