Bivši ambasador Srbije u UNESKO Darko Tanasković kaže za Kurir da tvrdnje istoričara Muhameta Malje iz Prištine da manastir Dečani nije srpsko, već albansko vlasništvo pripadaju standardnom arsenalu neodrživih argumenata kojima se, nažalost, i pojedini kosovski ili albanski naučnici već odavno uključuju u velikoalbanski projekat rasrbljivanja Kosova i Metohije.
- Profesor Malja, koji se u svom magistarskom radu bavio vezama između Kotora i Albanaca, izvlači navodne potvrde o nesrpskom poreklu Dečana i iz opštepoznate činjenice da je protomajstor ovog jedinstvenog hrama bio katolik "Fra Vita, mali brat, protomajstor iz Kotora, grada kraljevoga", čije ime on, naravno, donosi u albanizovanom obliku, kao i da se u arhitekturi zdanja prepoznaju romanički elementi. Istoričar bi morao znati da je retrogradno projektovanje savremenih nacionalističkih opterećenja u epohu građenja dečanske crkve potpuno neistorično, ali to je uhodani metod ovakvog krivotvorenja prošlosti - objašnjava on.
Na Maljine tvrdnje da Dečani nisu ugroženi, Tanasković uzvraća podsećanjem da je manastir na Listi ugrožene kulturne baštine sveta UNESKO.
- A bageri su ovih dana bili na samo nekoliko stotina metara od statički osetljivog manastira, unutar zaštićene zone utvrđene obavezujućim propozicijama o zaštiti ovog univerzalno vrednog kulturnog dobra. Sa ovakvim "naučnicima" nema svrhe polemisati, ali se mora ukazati na kontinuitet njihovog štetočinskog delovanja. Malja, koji se bavi i istorijom ideja, a posebno je proučavao mit o Skenderbegu u albanskoj tradiciji, izgleda da nije razumeo ni poruke velikog albanskog pisca Ismaila Kadarea iz knjige "Nesloga". Ako bi se istorija tumačila na Maljin način, onda bi i status Skederbega kao nacionalnog heroja albanskog naroda bio više nego sporan. Mnogo je on više srpski nego što su Dečani albanski - poručuje naš sagovornik.
I. K./ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
