Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko važi za diplomatu koji nema problem da direktno govori o svim važnim temama. To je pokazao i u ekskluzivnom intervjuu za Kurir tokom kojeg je, govoreći o nekim ključnim pitanjima, otvoreno rekao - Kosovo nije država; Rusija ne stoji iza nedavnih protesta u Beogradu; Zapad širi rusofobiju i otvoreno radi na smanjenju ruskog uticaja na Balkanu; postoji šansa da se ruska vakcina protiv korone proizvodi u Srbiji; vojna saradnja dve države i isporuka oružja srpskoj vojsci nastaviće se i ubuduće iako zbog toga zvaničnom Beogradu često stižu zamerke iz Amerike; Evropska unija će opstati uprkos radikalnim stavovima da neće preživeti krizu u kojoj se nalazi.
Istovremeno, pored toga što je još jednom dokazao da je i te kako dobar poznavalac prilika na Balkanu, Bocan-Harčenko je tokom intervjua pokazao i odlično poznavanje srpskog jezika.
Dve teme su u ovom trenutku nezaobilazne u razgovoru s vama. Prva je, svakako, vakcina protiv koronavirusa, koju je, prva u svetu, registrovala Rusija. Koliko je ona bezbedna?
- Sama registracija pokazuje da je bezbedna. Naš akademik Gincburg, koji je na čelu ekipe instituta „Gamaleja” koja je stvorila ovo globalno dostignuće uz učešće stručnjaka ruskog ministarstva odbrane, rekao je da sledi treća faza ispitivanja. Biće uključeno desetine hiljada ljudi. Osnovna pitanja su delotvornost i bezbednost, a ranije faze su pokazale da je ruska vakcina „sputnjik V” delotvorna i bezbedna. Pojavljuje se više antitela, što daje visoki i trajni imunitet organizma, na dve godine. Ona deluje na dobar način. Ima, naravno, i nekih drugih sporednih pojava, kao i obično, poput povišene temperature prvih dan-dva posle uzimanja, ali se, ponavljam, pokazalo da vakcina deluje. Važno je da posle ove treće faze ispitivanja što brže počne masovna proizvodnja vakcine, što se očekuje za oko mesec dana. Prednost pri vakcinaciji u Rusiji imaće lekari i radnici u oblasti medicine, profesori... Tačnije, svi zaposleni u oblastima u kojima je rizik od zaraze povećan.
Videli smo pak da Zapad s podozrenjem i nepoverenjem gleda na registrovanje ruske vakcine protiv korone.
- Ne mogu da kažem da nismo bili iznenađeni zbog reakcije Zapada na registraciju vakcine. To reagovanje je neobrazloživo. Svakako, tu ima rusofobije, ali ima i konkurencije, koja nije fer, ima tu i pokušaja politizacije i političkih aktivnosti... Naravno da je Rusija prva registrovala vakcinu. Pa Rusija je bila i prva u vasioni. Naš čovek je bio prvi u vasioni i sada se s tim može uporediti i ovo dostignuće s vakcinom.
Kada bi Srbija mogla da dobije tu vakcinu?
- Zasad je nemoguće odgovoriti na ovo pitanje. Što se tiče prodaje i saradnje u proizvodnji vakcine, trenutno je interes pokazalo više od 20 zemalja. Za nas je prioritet da najpre zadovoljimo potrebe za vakcinom unutar Rusije. Ali isto tako smo spremni za aktivnu i brzu saradnju kad je u pitanju njena proizvodnja van Rusije.
To znači da bi ona mogla da se proizvodi i u Srbiji?
- Ovih dana ćemo imati sastanak s predstavnicima rukovodstva Srbije i tu ćemo izneti svoje stavove, šta je sve neophodno... Srpske institucije mogu da uspostave kontakt s Ruskim fondom direktnih investicija, koji je čelna institucija u ovom poslu, i na osnovu toga saznaćemo kada će i da li će to biti moguće. To je stvar stručnih razgovora. Svakako, takva saradnja u globalnom pitanju uklapala bi se u nivo i sveobuhvatnost naše saradnje.
Kako se, prema vašoj oceni, Srbija snašla u borbi protiv koronavirusa?
- Srbija je dobro odgovorila na krizu. Dobro se snašla na osnovu mera predsednika i Vlade. Takođe, Srbija je znala i bila sposobna da uči o ekonomiji, pa je sada pad proizvodnje manji nego što se očekivalo. Voleo bih ovde da naglasim i ocenu ekipe naših vojnih stručnjaka, koja je bila ovde i pružila pomoć. Članovi te ekipe su rekli da su mogućnosti ovdašnje struke na visokom nivou i da je Srbija, hvala bogu, očuvala mogućnost i sposobnost munjevitog reagovanja u teškim situacijama. Naravno, nijedna zemlja - uključujući i one najbogatije - nije bila u lakoj situaciji. Evo, sada ima nagoveštaja novih talasa virusa. Moramo biti spremni. U svetu je potrebno što više saradnje među državama, bez bilo kakve politizacije.
Druga tema koja je nezaobilazna su optužbe na račun Rusije kada je reč o nasilnim protestima u Beogradu početkom jula. Deo medija i nevladinog sektora optužio je Rusiju da stoji iza tih demonstracija, tvrdeći pritom i da je ruska namera da kontroliše Balkan. Šta vi vidite kao pozadinu takvih tvrdnji? I da li zaista Rusija stoji iza demonstracija?
- Pozadina toga je potpuno jasna. Reč je o rusofobiji i želji da se Rusija istera iz regiona. Želi se izvršiti pritisak i na Rusiju i na Srbiju da se obustavi saradnja. Neke evropske zemlje su izjavljivale da EU smatra zapadni Balkan regionom svog globalnog prioriteta, dok SAD otvoreno kažu da Srbija mora što više da smanji saradnju s Rusijom, pre svega u takozvanim osetljivim sferama. Oni su tako odlučili da sada izmisle ovu praznu priču za koju nema nijednog dokaza. Ovo je takozvani fejk, sto posto. Hteli su da stvore lošu predstavu o Rusiji ovde, jer Rusija nikada - bilo gde u svetu - nije bila među organizatorima takvih nemira. Mi se ne mešamo u unutrašnje stvari bilo koje zemlje, samo želimo bilateralnu saradnju. A mešaju se oni koji nas optužuju.
Kako gledate na to što Zapadu sve više smeta uticaj i prisustvo Rusije na Balkanu? Da li Rusija sa SAD i EU zapravo vodi neku vrstu borbe za uticaj na Balkanu?
- U našoj strategiji stvarno nema zadataka da se vodi borba, sukobljava se... Naravno, ekonomsko takmičenje postoji, jer ovo je tržište, odnosno tržišna ekonomija, i mi smo otvoreni za to, ali samo bez politizacije. Na Balkanu, dakle, želimo da sarađujemo sa svim državama koje su za to spremne. Srbija i Rusija imaju najviši nivo saradnje u svim oblastima, uz međusobno poštovanje interesa. U temelju je redovni i sadržajni dijalog predsednika Rusije i Srbije. Nas uopšte nije briga da li to nekome smeta, da li to nekome odgovara ili ne. Najbitnija stvar je da saradnja odgovara težnjama naroda dveju zemalja.
A da li Rusiji smeta tesna saradnja Srbije sa Zapadom? Koliko je proces evropskih integracija prepreka za još bolji odnos naše države s Rusijom?
- Ne, to nije prepreka. Zna se da Srbija traži članstvo u EU, što podrazumeva dosta prisnu i aktivnu saradnju i pre članstva i posebno nakon pristupanja Uniji. Ako ne bi bilo politizacije i pokušaja da se Rusija istera odavde, moguće je pronaći više tačaka komunikacije i saradnje Rusije sa EU u regionu zapadnog Balkana. Saradnja neće biti problem uz dobru volju i konstruktivan prilaz EU. Rusija je uvek i svuda spremna za dijalog sa Unijom. Bez obzira na poteškoće koje trenutno postoje u EU, ona je naš najveći partner - ekonomski, politički... Naš interes je da se EU razvija, da ima snagu i svoj stav.
Kako vidite trenutno stanje u EU? Gledano sa strane, je li Unija u nekoj vrsti krize?
- Sada kriza svuda postoji zbog pandemije. Teške su ekonomske i privredne posledice, koje ćemo svi, uz međusobnu saradnju, lakše prebroditi. EU je preživela i ekonomsku krizu 2008, migrantsku krizu 2015, zatim bregzit... Uvek ima radikalnih stavova da EU neće preživeti, ali ja stojim na odmerenom stavu da će Unija opstati, da će se razvijati. Važno je izvući pouke i napraviti pravi zaključak da sadašnje stanje odnosa sa Rusijom smeta samoj Evropi pre svega.
Srbija i Rusija imaju i dobru vojnu saradnju. Dobili smo „migove”, kupili smo sistem „Pancir”, vojske dve države održavaju zajedničke vežbe... Šta se još može očekivati na tom polju?
- Srbija ove sedmice učestvuje na vojnim međunarodnim igrama u Rusiji, a na otvaranju se planira prisustvo načelnika Generalštaba Vojske Srbije Milana Mojsilovića. Istovremeno, u Moskvi će biti održan i veoma ugledni vojnotehnički forum, na kom će učestvovati više od 20 zemalja. Pored navedenog u vašem pitanju, isporučeni su i borbeni helikopteri „mi-35M”, kao i višenamenski helikopteri „mi-17V-5”. Planiramo, takođe, i isporuku oklopnih izviđačkih vozila i tenkova T-72, u okviru vojnotehničke pomoći, što je važno. Ovo je za nas veoma važna oblast saradnje, jer polazimo od toga da je jačanje borbene sposobnosti vojske, odnosno njeno opremanje, jedan od strateških planova predsednika i Vlade.
Zapad nam, međutim, zamera nabavku oružja od Rusije, čak je pominjana i mogućnost da nam Amerika zbog toga uvede sankcije...
- Ne znamo na čemu se zasnivaju primedbe SAD, jer ne postoje nikakve međunarodne prepreke za ovakvu saradnju Srbije i Rusije. Srbija je nezavisna suverena država. Snažna, opremljena vojska jedan je od stubova suvereniteta zemlje.
Da pređemo na pitanje Kosova. Nedavno je, uz posredstvo EU, nastavljen briselski dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, ali se više puta dosad spekulisalo da bi u taj proces mogle da se uključe i druge države, poput Rusije, Kine i SAD. Vidimo, doduše, da Amerika sve aktivnije učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja... Da li bi Rusija prihvatila aktivno uključivanje u pomenuti dijalog?
- Odlučujući o ulozi i načinu učešća Rusije, više puta smo rekli da mi pre svega vodimo računa o stavu Beograda. Dijalog mora da bude častan, da se odvija uz uvažavanje obrazloženih interesa Beograda, Srba na Kosovu, njihove bezbednosti, uz uravnoteženo posredovanje, bez zadovoljavanja suvišnih ambicija Prištine. Alternativa dijalogu ne postoji, naravno. Ponovo su počeli razgovori pod okriljem EU, koji su ranije dobili podršku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, što dijalogu daje dobar međunarodni legitimitet. A to je važno jer se pitanje Kosova nalazi u agendi Saveta bezbednosti UN. Rusija, kao stalna članica SB UN, nezaobilazan je učesnik rešavanja kosovskog pitanja. Neka se dijalog razvija i neka da rezultat, sada je možda preuranjeno za neke ocene, ali Srbija je na razgovore došla s dosta jasnim, dobrim i međunarodno pravnim stavom i naglašavajući, pre svega, neophodnost rešavanja ključnih pitanja za život ljudi na Kosovu. Želeo bih da istaknem neophodnost, prema našem mišljenju, realizacije onoga o čemu je postignut dogovor u prvim fazama briselskog dijaloga, a to je stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO). To je ključna stvar, sporazum je bio sklopljen, podržan i potpisan, ali na terenu uopšte nije došlo do bilo kakvih koraka i pomaka kada je reč o realizaciji obaveza Prištine. Neophodno je, takođe, pokloniti pažnju i drugim pitanjima koja su ostala otvorena, poput povratka raseljenih... Povratka raseljenih gotovo da nema.
Šta bi za Rusiju bilo održivo rešenje za kosovsko pitanje?
- Za nas je jedino i održivo moguće rešenje samo ono koje je u interesu Beograda na osnovu Rezolucije 1244 SB UN, odnosno samo ono rešenje koje će biti podržano od Saveta bezbednosti UN. Kakvo moguće rešenje može da bude, zasad niko ne zna. Rezultat se nazire tokom uzastopnog pravičnog dijaloga. Mi smo protiv nametnutih odluka. Stav koji je sada Priština zauzela - „samo priznanje nezavisnosti i ostalo nas ne brine” - neće dati nikakav napredak. Takav pristup je neophodno promeniti i Priština mora izaći sa konstruktivnim stavom.
Kako vam danas, 12 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, izgleda Kosovo?
- Rusija ne priznaje Kosovo, jer je proglašenje nezavisnosti bilo jednostrano, posle korišćenja snage, nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 SB UN. Razgovori su bili prekinuti. Kao rezultat, Kosovo je kvazidržava, ne obavlja funkcije... Ostaje teritorija sa mnogo problema, ostaje crna rupa, izvor terorizma i zločina. Administracija privremenih institucija nije funkcionalna i efikasna.
Na kraju, da li znate kog bi tačno datuma ruski predsednik Vladimir Putin mogao da dođe u posetu Beogradu, koja je planirana za jesen?
- Preuranjeno je sada pričati o tome. Takav plan postoji i verujemo da će celokupna situacija omogućiti da do te posete i dođe. Pripremamo se za to.
Da li će obeležavanje završetka radova na izgradnji Hrama Svetog Save na Vračaru biti okosnica te posete?
- Svakako, to je jedna od ključnih tačaka. Rusija je pružala značajnu pomoć izgradnji ove veličanstvene svetinje. To je važan događaj i teško je pronaći reč koja opisuje važnost završetka Hrama za SPC. Značaj toga je posebno naglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pre nekoliko dana obišao Hram zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejom. Uz to, u situaciji kad u svetu ima toliko opasnih iskušenja za pravoslavlje otvaranje Hrama Svetog Save biće dobra, važna i snažna poruka za očuvanje i jačanje jedinstva pravoslavlja u svetu. Takođe, pored toga, očekujem da će tokom posete biti i događaja koji će pokazati naš zajednički, ozbiljan i odlučan odnos protiv revizije istorije. Ove godine se, da podsetim, obeležava 75-godišnjica naše zajedničke pobede u Drugom svetskom ratu. Nezaobilazne će, naravno, biti i teme u vezi sa ekonomskom i privrednom saradnjom Srbije i Rusije.
Kad smo kod pitanja crkve, verujem da ste pratili dešavanja u Crnoj Gori povodom usvajanja kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim tamošnja vlast atakuje na imovinu srpske crkve u toj državi. Kako vidite ceo taj slučaj?
- Slučaj je veoma ozbiljan. Radi se o administrativnom mešanju u crkvene stvari s ciljem oduzimanja imovine Srpske pravoslavne crkve i davanja iste na raspolaganje nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Sve to je kršenje kanona pravoslavne crkve. To je udarac i pokušaj rušenja jedinstva SPC. Ima tu sličnosti sa situacijom u Ukrajini.
O novoj vladi Srbije
NE NAVIJAMO ZA SPS
Pojedini analitičari tvrde da bi Rusija volela da u novoj vladi Srbije vidi Socijalističku partije Srbije (SPS) i da tim povodom vrši nekakav pritisak i agitovanje. Šta vi na to kažete?
- Odgovor je kratak i jasan - to je laž. Izmišljotina. Ne dajemo nikome prednost, smatramo da je to pitanje unutrašnja stvar Srbije. Mi ćemo sarađivati sa vladom koja bude formirana na osnovu unutrašnjih odluka države, odnosno njenih institucija. I jasno je da će vlada štititi ne spoljne interese, već one srpske. Ovo je najbitnije za razvoj saradnje s našom zemljom.
Energetska sigurnost
SRBI, NE BRINITE ZA GAS
„Turski tok” je izuzetno važno pitanje za region. Da li Srbija treba da brine za gas?
- Ne. Ne treba da postoji briga o obustavi isporuke gasa, jer nema razloga za to. Postoji, sa srpske i ruske strane, dobra briga o poboljšanju i širenju saradnje u oblasti energetike i gasne sfere. Imamo stabilne i stalne isporuke gasa, prošle godine Srbiji je isporučena preko 2,1 milijarda kubnih metara gasa. Nastavlja se tranzit preko Ukrajine, a nadamo se da će uskoro biti završen i novi gasovod.
Odgovor na spekulacije
CENTAR U NIŠU SE NE BAVI ŠPIJUNAŽOM
Šta se dešava s ruskim humanitarnim centrom u Nišu? Bilo je i optužbi da se centar bavi i nekim drugim stvarima, poput špijunaže...
- Optužbe su lažne i neutemeljene. To je deo antiruske politike. Sve je to zapadno tumačenje aktivnosti rada centra, a niko nije dao bilo kakav dokaz, čuli smo samo pretpostavke, izmišljotine... Podsetio bih da centar radi otvorenih vrata, rekli smo to i stranim ambasadama, bila je prezentacija rada centra, pa je tada došlo samo nekoliko ljudi. Centar je važan ne samo za Srbiju nego za čitav region. Pruža pomoć u vanrednim situacijama, priprema vatrogasce i spasioce. Pomagao je, koliko je to moguće, i tokom pandemije.
Da li bi on uskoro mogao da dobije diplomatski status, kao što se to više puta najavljivalo?
- Novi ugovor je pripremljen i verujemo da će jednog dana biti i potpisan. Ugovor predviđa imunitete i privilegije. Ovo je međunarodna praksa. Zapadni partneri u sličnim situacijama traže takav status, a nas optužuju. Centar ostaje humanitarni, neće biti pretvoren u nešto drugo, ali će imunitet dati dopunske mogućnosti. Ipak, i bez tog ugovora se centar razvija, jača aktivnosti i sadržaj.
Kurir.rs/Boban Karović/ Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
