Čuveni izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011, koji je potpisala tadašnja predsednica Verica Barać, bio je posvećen istraživanju korupcije u medijima, a može se reći da je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas bio zvezda tog izveštaja. U izveštaju su, između ostalog, analizirani tokovi novca u medijima i mehanizmi trgovine medijskim uticajem, na osnovu čega je zaključeno da postoji korupcija i klijentelizam u medijima, kao i da se kriju pravi vlasnici medija.
U izveštaju se navodi koja su sve tada preduzeća poslovala u okviru Đilasove "Multikom grupe", a konstatuje se i da je tada najskuplje televizijske programe, poput "Velikog brata", "48 sati svadba", "Sve za ljubav", "Menjam ženu", "Operacija Trijumf", "Uzmi ili ostavi", realizovala produkcijska kuća "Emoušn", takođe u Đilasovom vlasništvu.
- Đilas je vlasnik četvrtine udela u "Multikom grupi", koja se bavi poslovima oglašavanja u medijima, zakupom medijskog prostora, finansiranjem produkcija, kupovinom i prodajom televizijskih prava... Poseduje udele u drugim agencijama, i to 93 odsto u "Dajrekt mediji", koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. "Multikom" i "Dajrekt medija" godinama beleže rast neto dobitka, pa je tako "Dajrekt medija" u 2008. ostvarila neto dobitak od 558.628.000 dinara, dok je u prethodnoj, 2007, on bio manji za gotovo 200 miliona. U 2009. neto dobitak je bio 619.679.000 dinara, a u 2010. 758.994.000 dinara. Slično je i sa "Multikom grupom", koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. ostvarila neto dobitak od 498.432.000 dinara, u 2009. 563.130.000 dinara, dok je u 2010. on bio 790.216.000 dinara - navodi se u izveštaju.
U izveštaju je, između ostalog, istaknuto da tadašnji gradonačelnik Beograda preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako je tada izjavljivala Verica Barać, najmanje četvrtina novca za reklame medijima dolazi iz budžeta Srbije, "a gradonačelnik Beograda Đilas ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i druge uticaje na medije".
- Kada smo probali o tome da razgovaramo, završilo se ignorisanjem, kao "kakve to veze ima". Nema kod nas ništa veze - rekla je tada Verica Barać. Kako je navedeno u izveštaju, državne institucije najčešće sarađuju s marketinškim agencijama i produkcijskim kućama koje imaju najvrednije poslove sa televizijama i u prilici su da utiču ne samo na oglašavanje već i na uređivačku politiku.
S druge strane, iako su u izveštaju iz 2011. godine istraživana i poslovanja tada najmoćnijih ljudi koji su se dovodili u vezu s medijima, poput Miroslava Miškovića i Milana Beka, vrlo je interesantno da se današnji Savet za borbu protiv korupcije, barem koliko je poznato, nikada nije pozabavio spornim poslovanjem Junajted grupe Dragana Šolaka, koja je na sumnjiv način kupila Đilasovu "Dajrekt mediju", kao i zgradu "Multikom grupe", o čemu je Kurir pisao prethodnih dana.
Zato se postavlja logično pitanje važe li za Junajted grupu druga pravila. Da li je moguće da brojne sumnjive transakcije u kojima je učestvovala ova firma, čiji se posao često razvijao na poluzakonit način, uz učešće javnih funkcionera, sa sumnjom u postojanje koruptivnih mehanizama, nisu bile dovoljne da se nađu na dnevnom redu Saveta za korupciju?
Prema rečima stručnjaka, i te kako ima dovoljno razloga za tako nešto. Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija, kaže za Kurir da je Savet za borbu protiv korupcije Vladino telo i da je njegova obaveza da se bavi istraživanjem koruptivnih radnji ukoliko postoji sumnja.
- Kako nekada, dok je na njegovom čelu bila Baraćeva, tako i sada. Ako je nešto i iz prethodnog perioda ostalo nedorečeno, treba se vratiti na to, poput ovoga što je pisano u izveštaju za Đilasa i njegove firme, trebalo bi sada da se to ispita. Iako Savet ne treba da se bavi privatnim firmama, on treba da se bavi javnim subjektima koji imaju veze i saradnju s privatnim kompanijama gde postoji sumnja na korupciju - rekao je Dobrašinović.
Megaprofitne kombinacije: "Majstor" za trgovinu sekundama
U izveštaju je čitavo poglavlje bilo posvećeno trgovanju sekundama Đilasovih kompanija i RTS, a navedeno je i da je tadašnje rukovodstvo RTS odbijalo da Savetu za borbu protiv korupcije dostavi dokumentaciju o tom poslovanju. Između ostalog, navodi se i da deo ugovora RTS sa privatnim produkcijskim kućama predviđa isplatu ne u novcu, već u sekundama reklamnih termina.
- Predstavnici jedne od produkcijskih kuća navode da su svoje reklamne sekunde na RTS morali da preprodaju velikoj marketinškoj agenciji po ceni čak deset puta nižoj od one koja je predviđena odgovarajućim cenovnikom RTS. S druge strane, ugovorom sa produkcijskom kućom "Emoušn" predviđeno je da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala "48 svadba" isplati toj kući oko 13.000 evra po epizodi. Drugim rečima, iste osobe koje stoje iza marketinških agencija koje od malih produkcijskih kuća otkupljuju reklamne sekunde po nerealno niskim cenama za svoju TV produkciju su plaćeni u novcu, a ne u reklamnim sekundama - pisalo je u izveštaju.
Foto/Source:Ana Paunković/ Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
