Na svakim izborima pobednik je onaj koji najbolje procenjuje koja su pitanja ili problemi od najvećeg značaja za birače i onda pokušava da ubedi glasače da bi on ili ona mnogo bolje rešavali taj problem. Na američkim predsedničkim izborima postoji sličan pristup dva kandidata, predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena.
Bivši potpredsednik vodi kampanju na platformi koja povezuje dva pitanja. Prvo pitanje jeste (ne)odgovornost predsednika Trampa za sve loše posledice vezane za kovid pandemiju. Tu kampanja, uz pomoć većine američkih medija, ima jednostavnu poruku koja tvrdi da je Tramp zbog svoje neodgovornosti i zbog toga što je lagao javnost o ozbiljnosti ovog virusa odgovoran za skoro svaku smrt i da je glavni krivac za to što su ljudi ostali bez posla i što se sada zemlja nalazi u ekonomskoj krizi.
Garanti mira i sigurnosti
Drugo pitanje koje nameće kampanja bivšeg potpredsednika Bajdena jeste da li glasači mogu da povere još jedan mandat jednom „moralno lošem čoveku, prevarantu i egoisti“.
To pitanje se postavlja u kontrast imidžu koji grade za Džoa Bajdena - da je on „čovek koji može da pomiri i ujedini Ameriku“ zato što je iskusan državnik i čovek visokog moralnog karaktera. Kampanja predsednika Trampa je uverena da će da presude dva druga pitanja. Prvo je percepcija o tome ko od dva kandidata može najbolje da oporavi ekonomiju. Drugo pitanje je ko od dva kandidata može da garantuje red i mir u celoj zemlji. Uz to, kampanja predsednika Trampa direktno napada na karakter Bajdena i tvrdi da čovek koji je proveo 48 godina u Vašingtonu, ako nije dosad pokazao uspeh i iskrenost u rešavanju problema države, onda nije bio, niti je sada iskren kada tvrdi da će ovog puta sve da bude drugačije. Naravno, uz tu poruku predsednik Tramp i njegova kampanja maksimalno pokušavaju da nametnu pitanje korupcije porodice Bajden.
Tesna trka
U pogledu na trenutnu situaciju u SAD, ja mislim da je kampanja predsednika Trampa bolje procenila koja će pitanja biti odlučujuća za pobedu na izborima. U poslednjih 10 dana i ankete, pogotovo one koje se sprovode u državama najvažnijim za odlučivanje izbora, poput Floride, Ohaja, Viskonsina i Pensilvanije, tzv. „swing states“, pokazuju da se prednost Džoa Bajdena smanjuje i da je „momentum“ pred izbore na strani Trampa. Ključni faktori će biti izlaznost odanih glasača, kao i odluka relativno malog procenta neopredeljenih glasača na samom danu izbora. Kao što smo to videli 2016, verovatno će relativno mali broj glasova (ispod 100.000) da odluči pobednika. To uveličava značaj svakog glasa, a pogotovo moguće glasove svake etničke zajednice. To za srpsku zajednicu znači da na ovim izborima Srbi uživaju poziciju mlade poželjne za udaju. Obe kampanje se trude da uvere glasače srpskog porekla da je njihov kandidat najbolji garant njihovih interesa i da je iskren u želji da izgradi partnerstvo između Amerike i Srbije. Za Donalda Trampa i njegovu kampanju ovo ide mnogo lakše što se tiče pridobijanja glasača iz srpskih zajednica, zato što je njegov protivkandidat devedesetih godina predvodio hajku u Kongresu protiv Srbije i „divljih“ Srba. Drugu prednost koju predsednik Tramp ima sa srpskim glasačima, koji drže do nekog nacionalnog identiteta, jeste da je on prvi američki predsednik koji sebe definiše kao antiglobalistu.
Na kraju, nije bitno ko će da slavi, a ko će da tuguje 3. novembra, a kako stvari sada stoje, moguće je da nećemo znati ishod izbora nekoliko nedelja posle ovog datuma. Najvažnije je da je srpska zajednica podigla svoj ugled i da je stvorena percepcija da njihov glas može biti odlučujući, zbog toga što u znatnom broju žive u barem sedam ključnih država koje odlučuju pobednika. Druga stvar koju treba imati u vidu jeste da, nevezano za to ko pobedi, američka politika prema Srbiji i prema Balkanu neće da se naglo menja zbog toga što će nova/stara administracija biti preokupirana većim problemima, jer podeljena Amerika sigurno ulazi u mnogo ozbiljniju i opasniju političku krizu.
NE PROPUSTITE
