Najnovije vesti

SRBIJA DA NE DOPUSTI REVIZIJU NOVIJE ISTORIJE Jelena Milić o rezoluciji Senata SAD: Podmukao pritisak na Beograd i Banjaluku
Foto: Filip Plavčić

25 godina potpisivanja dejtona

SRBIJA DA NE DOPUSTI REVIZIJU NOVIJE ISTORIJE Jelena Milić o rezoluciji Senata SAD: Podmukao pritisak na Beograd i Banjaluku

Politika

BEOGRAD, - Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić rezoluciju američkog Senata o BiH ne vidi kao iznenađenje imajući u vidu, kako kaže, to da bosanske i kosovske strukture u Vašingtonu znaju mnogo brže i lakše da nađu sponzore za takve dokumente i ocenjuje da je reč o tendencioznim porukama koje impliciraju da su svi zločini u BiH počinjeni samo nad Bošnjacima i da su ih počinili Srbi, što nije tačno, kaže.

Ilustracija
Ilustracijafoto: EPA/Us Senate

"Obeležavanje 25 godina od potpisivanja Dejtona jeste važan događaj i zato količina izjava u vezi Dejtona nije iznenađujuća. Samo obeležavanje nije pritisak na Srbiju, ali postoji mnogo toga što je rečeno tokom tog perioda obeležavanja što jeste apsolutni pritisak na Srbiju i na Republiku Srpsku i to prilično perfidan", kaže Milić za Tanjug.

U ovoj konkretnoj rezoluciji, objašnjava ona, najviše "para uši" da su počinjeni zločini kulminirali Srebrenicom što mplicira da su svi zločini počinjeni nad Bošnjacima i da su ih svi počinioci Srbi što nije tačno i podseća da Srbija nikada nije kao država, za razliku od Hrvatske, optužena za zajednički zločinački poduhvat u BiH.

Milić ističe da se za mnoge aspekte događaja na prostoru bivše Jugoslavije, od pitanje KiM, reformi Dejtona, tumačenje nedavne istorije i tranzicione pravde, lopta mnogo više nalazi u dvorištu Beograda, nego kod bilo koga drugog.

Milić kaže da je u rezoluciji "bode oči"i podrška putu BiH u EU i NATO. .

"U međuvremenu su se stvari promenile i mislim da ne treba forsirati priču o članstvu BiH u NATO, nego da treba pričati o potrebama reforme ako se želi nastaviti sa evropskim integracijama. U tom smislu, kao što i Srbija mora da se suoči sa ustavnim reformama, tako mora i BiH", kaže Milić i ističe da je sve ostalo prilično "perfidan" pritisak.

Sonja Biserko
foto: Filip Plavčić

Smatra da se taj pritisak dešava i delom kao posledica izjave Sonje Biserko ili Kristijane Amanpura koje su kranje opasne i koje su pune istorijskog revizionizma o tome da je Republika Srpska ili ratni plen ili da je bila nužda ali nepravedna.

"Kroz istoriju, pa i u novijoj istoriji imate mnogo nepravednih međunarodnih dogovora i sporazuma pa ih se svi pridržavaju. To je po meni čist neodgovorni istorijski revizionizam", kaže Milić i dodaje da se pokušava pod plaštom nastavka egzorcizma protiv velikosrpske, navodne agresije i ekspanzionizma, da se sada diskvalifikuju i zanemaruju vrlo uočlive trendove pogoršanja individualnih i kolektivnih prava Srba svuda u regionu bilo da je reč o jezičkim kolektiva, verskim. pravoslavna prava, pitanju imovine, pitanje kažnjavanja onih koji su činili zločine nad tim ljudima...

Generalno, objašnjava ona, mnogo je pitanja na koja Srbija ima legitimno pravo da ih otvori, a da to ne budesvaki put odmah etiketirano kao velikosrpski nacionalizam ili neka kolonijalna ekspanzija i stvaranje srpskog sveta.

"Zainteresovanost za kolektivna prava Srba u regionu za Srbiju je nešto sasvim legitimno. Ti isti koji kritikuju Srbiju za takav pristup su prvi koji će vam odmah reči za svu ugroženost hrvatske zajednice u Srbiji, Albanaca na jugu Srbije, Crnogoraca u Vojvodini", kaže ona i objašnjava kako svi drugi imaju pravo da kao matice iskažu zainteresovanost za stanje svojih etničkih manjina u zemljama susedstva, a da samo Srbija nema.

Na pitanje kako bi ta rezolucija mogla da utiče na politiku nove administracije Džozefa Bajdena, Milić kaže da te rezoluciju čitaju i novi članovi američkog Kongresa i fomiraju neku predstavu po automatizmu.

"Svaka od njih ostavi mali trag. I više njih kada se 20 godina uporno ponavljaju formiraju jedno kolektivno znanje i jedno institucionalno znanje. U tom smislu ona je vrlo bitna", ocenuje Milić.

Ali, naglašava, da bi Srbija adekvatno procenila šta će biti nova Bajdenova politika potrebno je da se sačekaju rezultate za dva mesta u Senatu u Džordžiji kako bi videlo ko će dalje da kontroliše Senat.

"Ako on bude pripadao i dalje Republikancima to znatno limitira mogućnost nezavisnog i autonomnog kreiranja i spoljne i unutrašnje politike SAD pa će limitirati i mogučnosti Bajdenovih namera koje još ne znamo tačno šta su.

Džozef Bajden, debata, Džo Bajden
foto: AP / Patrick Semansky

"Ono što je interesantno jeste da predlog za novog ministra odbrane govori da Bajden nije izabrao 'jastrebove' ili skroz liberalne avanturiste. Lojd Ostin se smatra osobom koja je vrlo uzdržana u upotrebi vojne sile, nije osoba sklona eskalacija oružanih sukoba i militarizaciji diplomatije", objašnjava Milić.

Ove rezolucije, dodaje ona, jesu važne ali ne mogu da budu ključne i da još uvek postoji velikog prostora.

"Srbija sada ne bi smela da dopusti revidiranje istorije na ove nove načine", navodi Milić i dodaje da su potrebna hitna saopštenja u kojima će se navesti da je reč o tendencioznoj rezoluciji u kojoj se ne spominju zločine Hrvata nad Bošnjacima, ali i zločine nad Srbima u Sarajevu.

(Kurir.rs/Tanjug)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...