Predsednika Srbije Aleksandra Vučića u javnim nastupima obično viđamo ozbiljnog i strogog. U novogodišnjem razgovoru za Kurir šef države je pokazao šta se krije iza te fasade.
Najotvorenije dosad govorio je o svoje troje dece - kakav odnos ima s najstarijim Danilom, zašto je previše zaštitnički nastrojen prema ćerki Milici i kako se igra s najmlađim Vukanom. Prvi put je govorio o odrastanju s bratom Andrejom i zašto muškarci Vučići nikada ne razgovaraju o emotivnim temama. Otkrio je i čime ume da iznenadi saradnike, šta ga opušta i koje novogodišnje odluke je doneo. Vučić je u intervjuu govorio i o ratu s mafijom, ko ga je prisluškivao godinu i po dana, te šta poručuje novoj crnogorskoj vlasti.
Razgovarali Aleksandar Đondović i Branislava Majdarević
Vreme je praznika, ostaje više vremena za porodicu. Kako ćete provesti novogodišnju noć?
- Nikada nisam pridavao proslavama značaj, nadam se da ću imati dan-dva da se posvetim nemačkom i ruskom i da provedem više vremena s decom.
Da li ste spremili novogodišnje poklone za decu?
- Danilu sam nešto ranije pripremio poklon. Biće to dobro vino, pošto, na oca, voli vina. Za Milicu sam spremio vrednu knjigu, a Vukan najviše voli igračke helikoptere i više ne znam gde da pronađem igračku helikopter koju nema, ali svakako će se tome najviše obradovati.
Vukan je sad u tim godinama kad deca usvajaju stvari i često iznenade nekim biserima. Da li je nestašno dete?
- Sladak je, pametan i uvek, čak i kada je nestašan, veoma je umiljat i drag. Pošto ga ne viđam dovoljno, za mene nikad nije nestašan ili neposlušan.
Imate li neke praznične rituale? Koliko poštujete običaje? Koje božićne običaje poštujete vi i vaša cela porodica?
- Poštujemo i slavu i Božić i Vaskrs, kao najveći hrišćanski praznik. U skladu s tradicijom, kao većina srpskih porodica, dočekujemo te praznike, od položajnika do svega drugog, i to je vreme za porodična okupljanja. Uvek se oseća pomalo svečani ton, a mislim da je najvažnije što je to vreme kada možete da pokažete svu ljubav prema deci, prema porodici i to je vreme kada se valjda i najbolje osećate.
Imate mnogo obaveza i nemate vremena za decu koliko biste voleli. Kako provodite vreme s njima?
- S Danilom obično odem u vinoteku, pa popijemo flašu vina i nešto dobro pojedemo. Razgovaramo više kao drugari, a samo izuzetno kao otac i sin. Od Milice imam mnogo toga da naučim, jer je veoma jaka, hrabra, posvećena, odgovorna i biće neko. A s Vukanom uživam u igri i ako se nekad osmehujem, to je onda kada skače po tati i viče: „Tata, prebiću te kao mačku i piletinu!“ Ma šta mu to značilo. (smeh)
Kakve savete dajete Milici i Danilu? Sad su u tim godinama, da li pričaju s vama o nekim ličnim stvarima? Školovanju, simpatijama, ljubavi?
- Pomalo ličim na onog iz filma „Mi nismo anđeli“, tako da, što se Milice tiče, ona umire od smeha kada počnemo o bilo čime sličnom da govorimo, zbog mojih stavova. (smeh) Dok pričamo, ponekad oboje mislimo da se šalimo, ali ponekad to stvarno liči na scene iz tog filma. (glasan smeh) A s Danilom razgovaram o ozbiljnim stvarima, o tome šta su mu planovi za život i razgovaramo o različitim životnim i ne uvek lakim situacijama. I o poslu, i o svemu, ali da budem iskren, o emotivnim pitanjima ponajmanje. Tako je kod nas Vučića, o tim stvarima se gotovo i ne govori.
Da li ste strog otac?
- Nisam. Baš naprotiv.
Danas ste veoma bliski s bratom Andrejom. Kako ste se slagali kao deca, da li je bilo dečačkog rivaliteta? Kako inače pamtite detinjstvo?
- Po ceo dan smo provodili napolju, mislim da smo se tukli tamo do 11, 12. godine svaki dan, a od tada smo nerazdvojni, volimo se poštujemo i svakog dana se čujemo po više puta, tako da mi tu bliskost ne krijemo, kao da smo blizanci.
Da li umete nekad nečim da iznenadite najbliže saradnike?
- Ljubaznošću. To je za njih pravo iznenađenje! (Ovaj odgovor slatko je nasmejao predsednikovu savetnicu za medije Suzanu Vasiljević.)
U ovo doba godine većina nas donosi takozvane novogodišnje odluke. Koja je vaša, na čisto ličnom i privatnom planu, bez obzira na posao koji radite?
- Naučio sam od šeika Tahnuna, brata šeika Muhameda, da svake godine sebi dam tri zadatka koja bi morao da ostvarim u narednoj godini i koji se ne tiču striktno profesionalnih stvari. Jedan od zadataka je da sa početnog nivoa dođem do nekog srednjeg nivoa znanja nemačkog, drugi je dalje usavršavanje ruskog, a treći... još nisam razmislio. Imam do novogodišnje noći vremena da ispred sebe postavim i treći cilj, ali svakako mogu da kažem da planiram da s uspehom završim prvu godinu visokih strukovnih studija za košarkaškog trenera.
Kako idu studije?
- Idu dobro, i to je ozbiljnija škola nego što sam mislio i zato se izvinjavam svim profesorima i nastavnom osoblju. Ima i mnogo teških predmeta i mnogo toga da se nauči. Čini mi se da sam proširio znanje iz različitih oblasti i zasad sam položio po dva kolokvijuma iz svih prvih pet predmeta i ostaje mi polaganje ispita u januaru, onda ću moći nešto više da vam kažem. Ali nadam se da ću u roku, za dve i po godine, završiti studije i onda ću moći da vodim neke klince. To mi je oduvek bila želja i verujem da ću pod stare dane svoju mladalačku želju uspeti i da ostvarim.
Šta vam od običnih, životnih stvari nedostaje, a što vam je oduzela funkcija koju obavljate?
- Mnogo toga, ali besmisleno je da kukam. Na izbore sam išao da se borim za poverenje ljudi, žalopojke mogu da iznosim kad budem završio mandat.
Šta vas lično opušta? Da li stignete nekad, pored čitanja knjiga, da odgledate neku seriju, film? Ljubitelj ste fudbala, šta ste poslednje gledali?
- Gledam i fudbal i košarku, ali košarku najviše, pa onda fudbal. Ali pratim i odbojku, i vaterpolo, i rukomet koliko stignem. Poslednje što sam gledao je, nažalost, Igokea - Zvezda i 20 razlike za Igokeu. Znao sam da se Dodik raduje, a on je znao da mi, ma koliko da sam sportski primio poraz, nije lako... Tako da sam se baš nasekirao, ali šta da radite, to je sport. I gledao sam fudbal kad god mogu, ali najčešće gledam te reprize na Areni. Dakle, kad ide domaća utakmica, obično ne mogu da gledam u direktnom prenosu, već u nekom terminu noćnom kada ima repriza. Kao što sam gledao i vaterpolo kup utakmice od pet ujutru, a nekada su bile igrane na Drugom programu RTS. A serije i filmove, ja to ništa ne gledam. Retko pogledam neki film, jednom u tri meseca, a serije - nijednu ne gledam. Ništa ne pratim i ništa ne znam ono što svi normalni ljudi znaju o tom pitanju. Jedino što moram da pratim informativni program svih regionalnih stanica, velikih svetskih kuća - i američkih, i evropskih, i ruskih, i kad god mogu kineskih. Dakle, pored informativnog programa samo još sport gledam i više ništa drugo gotovo nikada.
O BUDUĆOJ SARADNJI SA KRIVOKAPIĆEVOM VLADOM
Hoćemo bratske odnose sa Crnom Gorom
l Iako nova crnogorska vlast deklarativno šalje pomirljive poruke, u praksi to nije tako. Nije poništena odluka o proterivanju ambasadora Božovića, i dalje je kod njih dilema da li će prvo posetiti Beograd ili Prištinu. Šta kažete na sve to? - Hoćemo bratske i prijateljske odnose sa Crnom Gorom. Nama je Crna Gora uz Republiku Srpsku svakako najbliža. Strpljivo ću da čekam, pošto su sad svi podaci dostupni, da mi pokažu kakva je to umešanost Mila Đukanovića u Beograd na vodi, gde smo to imali bilo kakav zajednički posao ili bilo šta i verujem da ću dobiti odgovor. Ili to, ili možda dođe neko izvinjenje. Ukoliko ne bude ni jednog ni drugog, svima će biti jasno da su iznosili neistine. Mi ćemo, naravno, normalno sarađivati, nema tu velike filozofije. A ako imaju dilemu da li da idu u Prištinu ili Beograd, neka nemaju nikakvu dilemu, nemojte da imate nikavu dilemu, nemoj da se mučite oko toga. Idite slobodno u Prištinu, to je mnogo važno za vas i za vašu NATO agendu i nemam nikakav problem s tim, to je vaša unutrašnja stvar. Kad god imaju dilemu, ja ih molim da odluče na štetu Beograda. Mi ćemo da preživimo to. Svejedno, smatram da prema novoj vladi u Crnoj Gori moramo da pokažemo otvorenost, razumevanje i pokušamo da napravimo bližu saradnju.
Gde ćete prvo da odvedete Vukana sledeće godine?
- Na Marakanu, na Zvezdin stadion.
Mislili smo neki grad, neko lepo mesto na svetu?
- Srbija je najlepša, ionako se naputovao, nema potrebe da juri u inostranstvo. Moj odgovor ostaje Marakana.
A kada govorimo o profesionalnom planu, kako vam izgleda protekla godina? Neretko ističete da smo uspeli da sačuvamo ekonomiju uprkos snažnom udaru korone.
- Što se tiče godine koja je bila iza nas, uspeli smo nekoliko stvari na koje sam ponosan. Tačnu procenu znaćemo 31. januara, ali već možemo da damo fleš procenu. Srbija će izaći sa - 0,8 do - 0,9 odsto. Biće ubedljivo najbolja zemlja u celoj Evropi po stopi rasta BDP. Ne zaboravite da smo mi isplaćivali ogroman paket ekonomske pomoći preduzećima u našoj zemlji i da smo, bez obzira na više od šest milijardi evra potrošenog novca, javni dug podigli sa svega 52,5 na 57,5 (57,6), govorim o budžetskom javnog dugu. Da držite taj nivo javnog duga usred krize usled korone, to je gotovo neverovatno. To je izvanredan uspeh Srbije i ponosan sam na to. Takođe, Srbija je u prve tri zemlje u Evropi koje su počele vakcinaciju, i to američkom vakcinom.
Šta je još važno urađeno?
- Gradili smo auto-puteve, otvarali ih, a u ovom trenutku gradimo četiri auto-puta. Radimo Kuzmin - Sremska Rača - Bijeljina, njime spajamo Beograd, Banjaluku i Sarajevo. Radimo auto-put Ruma-Šabac, radimo Moravski koridor i naravno Čačak-Požega. Pripremamo se da radimo i auto-put Karađorđe i brzu saobraćajnicu do Požarevca. Polako se privodi kraju građevinski deo pruge Beograd - Novi Sad, a imamo završen gasovod od bugarske pa sve do mađarske granice. Posle toga nam ostaje sekundarni gasovod da radimo, posebno prema Vranju i Valjevu. Naravno, i na istoku Srbije - Bor, Zaječar i za sva naselja koja nemaju gas, idemo ka tome da gasifikujemo Srbiju, na šta sam posebno ponosan. Radićemo i sa EU i sa Kinezima ogromne stvari na uvođenju kanalizacije, dakle fekalne i atmosferske, plus prečistače otpadnih voda i vodovode. To je druga Srbija, to više neće biti ista zemlja.
Čemu građani mogu da se nadaju u 2021, iza nas je jedna od najtežih godina za ceo svet. Kako se Srbija snašla u koroni? S čim izlazite pred građane na kraju ove 2020?
- Evo šta želim da poručim građanima. Uspeli smo da sumiramo ovu godinu, koja je bila teška i užasna, već gotovo 10 meseci smo u borbi protiv korone i ceo državni aparat, uključujući i mene kao predsednika, nalazi se u toj borbi. Danas za vas više nije vest kada razgovaram sa Makronom, Merkelovom, Putinom... To je postalo dosadno. I o tome se ne piše, jer to govori dobro o Srbiji. Time možemo da se pohvalimo. Pre nekoliko dana sleteo nam je avion iz Emirata s opremom vrednom više miliona evra, s magnetnom rezonancom, skenerima, respiratorima i svom opremom za jednu celu kovid bolnicu. To smo dobili zahvaljujući našim dobrim odnosima. Zahvaljujući uspesima srpske države.
Da li ćete preduzeti još neke korake kada su najstariji i najugroženiji građani u pitanju?
- Imam neku novu ideju. Videćemo da penzionerima tokom zime nabavimo i isporučimo paketiće sa vitaminima C i D i cinkom za neka dva-tri meseca, tako da naročito tokom zime mogu da ojačaju imunitet. Mislim da to niko sem Mađara nije uradio. Nama je stalo da osnažimo imunitet naših najstarijih, jer su naše bake i deke ipak najugroženije. I samo bih zamolio sve mlađe koji nemaju druge bolesti da vodimo računa o starijima, jer u 95 odsto slučajeva oni stradaju.
Zdravstveni sistem je, s obzirom na okolnosti, i najkrhkiji, na najvećem udaru. Šta je tu urađeno?
- Za četiri meseca da završite dve bolnice, pa ko ih je u Evropi završio za to vreme? Samo zahvaljujući tome imamo manji broj umrlih. Pa vi mislite da je moguće da imamo manji broj umrlih od Hrvatske ili BiH, koja, recimo, testira pet ili šest puta manje nego mi? A kao što znate, kad ne testirate, ne možete ni da imate tačan broj umrlih, jer ne možete zvanično da kažete da je od korone.
Kako to da procentualno imamo manje umrlih od Bosne ili Hrvatske?
- Samo zato što sve primamo u bolnicu. Deset hiljada ljudi je u ovom trenutku u bolnici. Na dnevnom nivou se bavimo time odakle i koje lekare i medicinske sestre da prebacimo da bi sistem mogao da funkcioniše. Kada je čovek u bolnici, on ima veću šansu da preživi. I tu smo infrastrukturu gradili, sve bolnice danas u kojima ljudi leže su obnovljene u naše vreme, u poslednje dve ili tri godine. „Dragiša Mišović“, zvezdarska bolnica, Zemunska bolnica... Dali smo podršku ljudima koji su genijalci na ortopedskoj klinici. Pogledajte „Dedinje 2“ kojom brzinom se zida, o Kliničkom centru u Nišu da ne govorim. Pogledajte koliko novih bolnica gradimo. Prokuplje će sa opremom da nas košta 30 miliona evra, ali će Prokuplje da dobije fantastičnu modernu opštu bolnicu. To je drugi nivo životnog standarda. Pritom povećavamo plate i penzije usred korone. Prosečna plata u oktobru je 511,5 evra, to mi je poslednji podatak, evo, to vam dajem i zvanično. Pritom, u Beogradu je neto zarada 632 evra.
Koliki je to skok u odnosu na 2012-2016?
- U odnosu na 2012, tad je bilo 339 evra. Realno, 50 odsto više. Sve vreme imamo isti kurs dinara, stabilan dinar. Ovo je jedino vreme, jedinih osam godina da nam je dinar sve vreme imao istu vrednost.
O MLADIM POLITIČARIMA
Tajkuni ne daju novim ljudima da uđu na političku scenu
Svedoci smo da se na političkoj sceni u regionu pojavljuju neke nove ličnosti, da među njima ima i mladih političara. Zašto u Srbiji ne postoji Dritan Abazović ili Draško Stanivuković?
- Prvo mislim da postoji ogromna razlika između Dritana i Draška. Tajkunski političari koji kontrolišu veći deo medija u Srbiji nikada neće dozvoliti nekom pametnijem, boljem i poštenijem da zauzme njihovo mesto. Pa što su oni ulagali stotine miliona evra, da bi došao neko drugi jednog dana na vlast? To je suština, oni neće da puste nikog drugog. Oni će da trpe samo one koji su šest političkih stranaka promenili i za koje znaju da nikada ne mogu da ih ugroze. Oni će samo da trpe one koji su korumpirani, nekog novog neće i neće mu dati da uđe u opozicioni prostor ni na koji način.
Evo, nabrajate rezultate prilično dugo, a šta je sa kritikama da je država podbacila u koroni, da je zdravstveni sistem na kolenima, pred pucanjem...
- Kada kritikujete nekoga ko radi zato što je zakasnio da otvori bolnicu za dan ili dva, i to vam je najveća kritika, na to sam ponosan. Jer to govori kakvu smo razliku napravili. U odnosu na one koji nikada nijednu bolnicu nisu izgradili, nijedan klinički centar. Srbija postaje zemlja pobednik i taj proces je nepovratan. Zemlja koja se takmiči za prvo mesto u Evropi, ne samo u košarci, odbojci, tenisu, rukometu, vaterpolu, već i u ekonomiji, u stopi progresa. Razumem da to nekima smeta, ali na ovo nemate odgovore kada pogledate stopu nezaposlenosti u Srbiji, kada pogledate rast BDP, kada pogledate nivo javnog duga. A razumem nervozu onih koji su preko svojih tajkuna uložili stotine miliona evra da u Srbiji sve sruše, zato što su njima potrebne državne pare da bi ponovo mogli da pljačkaju, da bi oni mogli da budu bogatiji. Ali Srbija je i na tom polju nepovratno otišla napred i neće se vraćati u doba tajkunske vladavine i otimačine para od naroda.
Pominjete auto-puteve, najbolju stopu rasta u Evropi, nove bolnice, rast plata, stabilan kurs dinara. Na šta ste od svega toga najponosniji?
- Na sve sam to ponosan. I za 20 godina, kad budete prolazili Gazelom i Brankovim mostom, i kad pogledate na Beograd na vodi, svi će znati ko je to uradio. Šta god ko pričao, bez apsolutno ikakvog ličnog interesa, osim da budem ponosan na to i da neka pokolenja pamte da je neko imao hrabrost i petlje da se suprotstavi svim lažovima i prevarantima koju su pokušavali sve što je dobro da zaustave. Ali nešto drugo je za mene najvažnije. Kad krenem po Srbiji, kada prolazim pored Niša i vidim sedam fabrika, u čijem dovođenju investitora sam lično učestvovao. Kada idem prema Šidu i Zagrebu, Novom Sadu i Subotici, prema Pančevu, kada pogledate sve te fabrike, one su te koje donose mogućnost da gradite puteve, pruge i bolnice. A na te fabrike sam najponosniji, ako mogu da biram, jer bez njih ne bi bilo ničega. Ponosan sam i na spomenik Stefanu Nemanji, obeležavanje zločina koji su nad Srbima počinjeni od NATO agresije do „Oluje“, prvi igrani film o Jasenovcu koji je država pomogla. Da li se pitate zašto 70 godina to nismo radili? Zato što, kad god biste nekom to rekli, postojala je neka struktura koja nikada ne bi dozvolila da se napravi film o zločinima nad Srbima, posebno o Jasenovcu, kao da je zid ćutanja ili dogovor postojao da niko u tome ne učestvuje.
O NAPADIMA NA PORODICU I POKUŠAJIMA DA BUDE REKETIRAN
Neki ljudi iz Srpske napredne stranke i deo rukovodstva SPS plaćaju reket medijima da ne pišu loše o njima
U napadima na vas često se pominje ime vašeg brata Andreja. O njemu se pisalo da je umešan u gotovo svaki unosan biznis, da je vlasnik gomile restorana, zemlje u Vojvodini... Da vedri i oblači Srbijom, u SNS. Zašto je on meta?
- Kada ih pitate gde je ta Andrejeva zemlja po Vojvodini, nemaju ništa da pokažu, a ne desetine hiljada hektara kako su pričali. Kada ih pitate pokažite mi jedan restoran u Beogradu, jednu pekaru, pošto o tome pričate. Ne mogu da kažu da sam ja, da se ja time bavim, jer za mene postoji raspored koji je javan. Zato moraju da pronađu nekog i da bi to pripisali Aleksandru, koga će da nađu? Naći će Andreja.
U poslednje vreme i vaša deca, uključujući i najmlađeg Vukana, i vaši roditelji dobijaju sve gnusnije uvrede i pretnje. Evidentno je izostala osuda vaših političkih protivnika, javnosti, ali neretko i reakcija državnih organa... Da li pričate nekad o tome sa svojom porodicom? Šta vam kažu i šta vi kažete njima?
- Napadaju mi oca, čovek ima 80 godina, ne znam o čemu se radi uopšte. A onda su rešili da mi majku, koja ima 76 godina, nazivaju matorom ku*vom. Ali to je sve moguće kada vidite da oni na javnoj televiziji, tajkunskoj televiziji, u koju su uložili stotine miliona evra, govore sve te gadosti i koriste najružnije reči i epitete kojima bi vas opisali. Onda što bi to bilo čudno za nekoga ko nema nikakvu odgovornost, ko se nalazi zaštićen iza nekog lažnog imena po društvenim mrežama, da izgovori to isto. Mislim da je normalno da sam ja neko koga će najviše da napadaju, ali nije normalno da napadate porodicu na takav način. Ako ste bili u stanju da kažete da sam ubio sopstveno dete, a zaista, pri porođaju je dete umrlo, i da to bude objavljeno u štampanom izdanju nekih novina koje slobodno izlaze u Srbiji i da niko ništa ne kaže. Jedan od razloga zašto govorim da je normalno da mene napadaju jeste taj što ja ne želim da plaćam reket nikome.
Kome da platite reket?
- Recimo, te novine me napadaju jer neću da platim reket. Pogledajte mnoge funkcionere iz vlasti koje nikada pomenuli nisu. I neke ljude iz SNS, kao i deo rukovodstva SPS nikad nisu napali. Jer ti ljudi nose i plaćaju reket. Šta god oni rekli, ja znam da govorim istinu. A neki jednu reč kad se o njima objavi trče i šalju emisare u medije da se to zatvori. Objavite ovo što sam rekao. To svi znaju. Ja to neću da radim. Neću da plaćam reket nikome!
.
Da li to ima neke veze s raspravama u izboru tog filma za srpskog kandidata za Oskara?
- Nisam čovek koji se razume u kvalitet filmova, ali sam siguran, poznajući scenariste gospođu Drakulić i Gagu Antonijevića, da su oni to uradili veoma dobro. Ovde samo govorim o temi. Možda je tu onaj deo priče zašto Jasenovac nikad nije mogao da bude kandidovan za Oskara, nikada Jasenovac kao priča nije mogao da bude napravljen. Možda je to nešto što nekome suštinski smeta, a možda je i nešto drugo, ali ne ulazim u te priče. Stvarno sam srećan i ponosan na to što je takav film napravljen uz pomoć srpske države
Kada ćete primiti vakcinu? Premijerka je primila „Fajzerovu“, da li biste vi radije rusku ili kinesku?
- Svejedno, koja sledeća stigne. Verujem u vakcinu, ona je spasla svet, primiću svaku. Za nas je najvažnije da vakcinišemo oko dva miliona ljudi, pre svega najugroženije grupe. Od naših organa zavisi kada će odobriti rusku i kinesku vakcinu. Ali to ne može da se desi pre nego što Kinezi registruju u svojoj zemlji svoju vakcinu. Mi ćemo u tom snalaženju i pronalaženju vakcina biti uspešni, to mogu da obećam građanima.
O OBRAČUNU DRŽAVE SA MAFIJOM
Prisluškivali su me godinu i po dana, znam ko stoji iza toga
Već neko vreme najavljujete obračun s mafijom. Pao je Darko Elez, krupna riba u balkanskom podzemlju, čovek povezan sa najmoćnijim klanovima koji deluju i u Srbiji. Da li je ovo početak te konačne borbe?
- Jeste, mislim da je veoma važno da država to završi. Država je jedina koja ima monopol fizičke sile, ona mora da pokaže ozbiljnost i odlučnost u suzbijanju organizovanog kriminala, borbi protiv korupcije i, ono što je važno, da nemate u gradu, u državi situaciju da svi pričaju da znaju ko ide da reketira i da prodaje drogu, a da se ništa ne dešava. Ako svi znaju i svi ćute, niko ništa ne preduzima, onda je problem u državi. I mislim da rezultati koji su postignuti ranijih godina, a posebno sam zadovoljan činjenicom da od ubistva u „Ušću“ i u Belvilu ili se zna ko je ubio, svi su pohapšeni ili je krenulo procesuiranje. Važno je da tužilaštvo i policija rade svoj posao i da znaju da će država ići do kraja, bez obzira na to kako je nečije ime i koliko su ti ljudi opasni.
A imena su velika...
- U našoj zemlji smo imali problem s tim da smo imali nekoliko nestalih mladih ljudi uglavnom iz kriminalnog sveta, ali to ne znači da te ljude imate pravo da ubijete zato što pripadate nekom drugom kriminalnom klanu. Dakle, neki misle da ako „nema tela da nema dela“ i da su se time zaštitili. Mislim da su pogrešili i da ćemo uskoro pokazati koliko su teško pogrešili misleći da na takav način mogu da namagarče državu, da mogu da se igraju sa svima i da mogu da ubijaju kako im se prohte.
Očigledno to misle jer imaju jaku zaleđinu u državi... Ko su ljudi koji stoje iza najjačih pripadnika klanova?
- Kada govorite o mafiji, ono što je definicija mafije jeste da uvek imate neka leđa i određene strukture unutar državnih organa koje vas podržavaju, i to jeste suština, zato je vrlo teško. Nije ta borba teška zato što oni imaju mišiće ili bolje pištolje, to je smešno, dečačke priče. Naravno, uvek je opasno kada imaju zaštitu pojedinih krugova unutar državnog sistema i mislim da im se to ne samo ozbiljno uzdrmalo već da su u velikom problemu. Razgovarao sam sa policajcima i vidim da im se vratilo poverenje u odluke države i odnos države.
Kako se desilo da se toliko osile i praktično otrgnu kontroli?
- Više sam se bavio svim drugim problemima, i opet sebi neku vrstu krivice s pravom mogu da pripišem. Bavio sam se KiM, situacijom u regionu, ekonomijom, koronom, vakcinama i svim mogućim... Kada ste potpuno koncentrisani na sve to, onda ni vi ne možete da šaljete najbolje poruke iz svake oblasti. Kada tri, četiri ili pet meseci ne kažete ništa o tom pitanju, onda neki mogu da kažu: „Aha, pa iza nas stoji neka država! Vidiš da ćuti ovaj gore, ne radi ništa.“ Tako da, žao mi je što više meseci nisam ništa govorio o tome, ali sada vidim da su svi ljudi razumeli svoje zadatke i prionuli na posao.
Koji klanovi, a koji pojedinci u tom ratu mogu da predstavljaju najveću opasnost?
- Država je u ratu s njima bez obzira na to kom klanu pripadaju (kavački, škaljarski ili bilo koji drugi). Oni se međusobno ubijaju, reč je o dva crnogorska klana koji su našli svoje eksponente u Beogradu, i zbog velikog novca i zbog podele tržišta droge. Verujem da smo različitim merama u prošlosti uspeli nešto da uradimo i verujem da ćemo u potpunosti da očistimo tu kriminalnu bagru sa ulica Beograda i Srbije. A to odakle je ko ne znači da ne pripada jednom ili da nije blizak nekom od ovih klanova. I upravo ta moć nekoga od tih ljudi je skopčana s tim što su se neki od njih ujedinjavali u poslednje vreme, iako nisu bili tako bliski, i zato je veoma važno da se takve akcije sada sprovedu.
Već neko vreme iz bezbednosnih struktura ide nezvanična priča da ste prisluškivani vi, kao predsednik republike, neki vaši najbliži saradnici, pa čak i članovi porodice. Imate li takva saznanja?
- Bilo je nekih čudnih stvari, ali mislim da će nadležni organi takođe reći šta misle o tome. Bilo je čudnih stvari koje ne smeju da se događaju. Koliko je reč o nemoralnim stvarima, reč je i o protivzakonitim stvarima. Za to da sam prisluškivan imam dokaze. Imam sopstvene snimljene razgovore, jer su neki mislili da to mogu da izbrišu, da sakriju. Ali nemojte da smetnete s uma da kada imate ovakvu podršku naroda, postoji veliki broj ljudi koji hoće časno i profesionalno da rade svoj posao i na takve stvari neće da pristaju. Verujem da će nadležni organi to da ispitaju i da će, ukoliko je bilo nedvosmislenog kršenja zakona, oni koji su zakon kršili odgovarati.
Da li znate ko vas je prisluškivao, odnosno po čijem nalogu?
- Ne znam direktno imena ljudi koji su me slušali. Ali, da, mislim da znam ko stoji iza toga. Nisam od ljudi koji će pasionirano da se bave osvetama, razumem kako to izgleda i sve mi je jasno. To za mene nije ništa posebno.
-Koliko to traje, otkad ste predsednik?
- Traje dugo, godinu i po dana.
NE PROPUSTITE
