GORAN VESIĆ O POSTIGNUTOM I PLANIRANOM: Ono što je London za Evropu, Njujork za čitav svet, to je Beograd za Balkan!

Beograd potvrđuje da je i sada ono što je uvek bio - prava balkanska metropola. Ono što je London za Evropu, ono što je Njujork za čitav svet, to je Beograd za Balkan. Beograd je poslovni i kulturni centar ovog dela Evrope, mesto u koje se vraćaju naši ljudi iz inostranstva i dolaze da žive ljudi koji nisu iz Srbije, kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

- Da bi naš glavni grad bio ovo što jeste sada, ali i još bolje od toga, potrebne su ideje, trud, odgovorno vođenje gradske uprave i nakon svakog štrikliranog "postignuto" dodati novo - "planirano". To se zove vizija - kaže Vesić.

Najbolji podstrek za veru u nove planove definitivno daju pređašnji rezultati, a pet lokacija na kojima je rađen ovaj intervju treba da svedoče i o jednom i o drugom. Razgovor smo podelili na nekoliko važnih celina: o investicijama, o infrastrukturnim projektima, javnim prostorima, zelenim površinama i kulturno-istorijskom nasleđu.

KULA BEOGRAD - O investicijama

Projekat "Beograd na vodi" ne bi odbili ni London, ni Pariz, ni Berlin

Ako pričamo o tome kako se Beograd razvija, mislim da ne postoji bolje mesto od Kule Beograd u Beogradu na vodi. Kada bude završena, do kraja sledeće godine, Kula Beograd će imati 43 sprata i biće najviša zgrada na Balkanu, kaže Vesić. Nalazimo se na 28 spratu Kule Beograd i pogled je više nego fantastičan.

- Beograd ima tradiciju najviših zgrada na Balkanu, tako je Palata Albanija, koja je sagrađena pred sam Drugi svetski rat, sa 13 spratova bila najviša zgrada na Balkanu. Posle Drugog svetskog rata sagrađena je Beograđanka, koja ima 23 sprata i u tom trenutku je bila najviša na Balkanu. U međuvremenu su se razvijali neki drugi gradovi, a naš grad je stagnirao zbog ratova. Sada sa Kulom Beograd ponovo preuzimamo primat na Balkanu i ponovo smo tamo gde nam je mesto - najbolji smo na Balkanu - navodi naš sagovornik.

Ne može da se ne izostavi činjenica da je pre samo pet godina ovo bio zapušten kraj.

- Ovo je bio jedan od najružnijih prostora u gradu, sa železničkim šinama, bez kanalizacije, s pacovima, starim vagonima. Ljudi su živeli bez ikakvih uslova, a danas se ovde rađa jedan potpuno novi grad. U ovom trenutku na projektu "Beograd na vodi" radi 1.850 radnika, završeno je i useljeno 878 stanova i završen je šoping-mol površine 300.000 metara kvadratnih, a gradi se još 2.300 stanova i 260 hotelskih soba.

Time je potpun promenjena investiciona klima u Srbiji jer je ovo najveći evropski projekat kad je u pitanju izgradnja stanova. I ovo je projekat koji ne bi odbio ni London, ni Pariz, ni Berlin. Zato je Beograd grad u kom ljudi iz arapskih zemalja, Turske, Rusije, iz svih zemalja bivše Jugoslavije kupuju stanove - navodi Vesić. Dodaje da će ovo biti četvrta godina zaredom kako se izdaju građevinske dozvole za više od milion kvadrata. To je u 2011. godini bilo za 197.000 kvadrata, u 2012. za 242.000, a u 2014. oko 276.000.

OBILAZNICA OKO BEOGRADA

O infrastrukturnim projektima

Rasterećenje saobraćaja Auto-put kroz Beograd postaje gradski bulevar

Posle beogradskog metroa, obilaznica oko Beograda je naš najveći infrastrukturni projekat. Ukupno je duga 69 kilometara, trenutno se radi 47 kilometra, dok će se ostatak, deo od Bubanj potoka do Pančeva, raditi kasnije. - Verovali ili ne, ova obilaznica se radi 27 godina i preko 60 odsto je urađeno u poslednjih nekoliko godina. Trenutno se rade deonice 4, 5 i 6. Deonica 4 je od mosta na Ostružnici do petlje Orlovača i ona je dužine 7,7 kilometara, zatim od petlje Orlovača do Straževice 3,1 kilometar, a poslednji deo od tunela Straževica do Bubanj potoka je 9,6 km - navodi Vesić.

Na deonici od mosta Ostružnica do Bubanj potoka nalazi se 79 mostova, ukupna dužina je oko 3,1 km, a prave se i četiri tunela - tunel Železnik, Straževica, Lipik i tunel Beli potok.

- Kad se završi obilaznica, izmestićemo kompletan saobraćaj koji ide auto-putem kroz centar grada, tako da tu više neće biti teretnog saobraćaja i auto-put će biti gradski bulevar. Zahvaljujući tome biće i manje zagađenja. Ove godine počinjeno i da gradimo metro od 40,5 kilometara i 43 stanice, a radove počinjeno na Makiškom polju, do 2028. ćemo uraditi dve linije metroa i one će se ukrštati na Savskom trgu. Radićemo i dva mosta, jedan most je na Savi, umesto starog tramvajskog dobićemo most sa četiri trake, sa biciklističkom stazom, a raspisaćemo tender za izgradnju mosta kod Ade Huje, koji treba da se nađe na našoj unutrašnjoj obilaznici.

SAVSKI TRG - O javnim prostorima

Otvaranje Savskog trga 27. januara

Pre samo dve godine na Savskom trgu dominirali su stari kiosci, taksi stanica i autobuska okretnica, stabla su bila posečena, ovo je bila jedna od najnepoželjnijih lokacija u Beogradu. Danas Savski trg čeka 27. januar, da simbolično, na dan Svetog Save, bude svečano otvoren posle rekonstrukcije.

- To će biti najveći pešački trg površine 32.000 kvadrata, od toga je 20.000 pešačka zona sa novih 250 stabala, uređenom zgradom Železničke stanice, koja postaje Muzej istorije Srbije, i spomenikom Stefanu Nemanji, koji će dominirati trgom. Svi koji žive u ovom delu grada, a i svi drugi, znaju na šta je ličio ovaj trg pre dve godine. Nakon svečanog otvaranja predstoje nam dalja uređenja - planira Vesić.

Najpre će to biti uređenje fasade Pošte, predratne zgrade, a zatim sledi rekonstrukcija cele Karađorđeve ulice, sve do Brankovog mosta, gde će se urediti sve fasade.

- Već se radi hotel "Bristol", radimo Ulicu Milovana Milovanovića sa malim urbanim skverom, a radićemo i Ulicu Kraljevića Marka. Vodimo računa da ovaj grad postane poželjno mesto za život, a urbanizacijom Beograda se pokazuje koliko se grad razvija sada kada ima dovoljno novca za uređenje javnih prostora koje niko decenijama nije uređivao - navodi Vesić. Beograd će, dodaje, ove godine dobiti i spomenik despotu Stefanu Lazareviću, Milošu Crnjanskom, Vasku Popi, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Meši Selimoviću, Dijani Budisavljević, Branku Pešiću, Milošu Savčiću, Aleksandru Deroku:

- To su ljudi koji su menjali ovaj grad i koji zaslužuju da negujemo kulturu sećanja, jer ako ne čuvamo svoju prošlost, ne znam šta da očekujemo u budućnosti. Ti ljudi su mnogo ranije zaslužili spomenik. Pored njih, spomenik će dobiti i Mihajlo Pupin, kralj Aleksandar, obeležje će dobiti Milan Mladenović, spomenik Mira Trailović, Jovan Ćirilov i drugi koji su uradili nešto za naš grad i društvo u različitim epohama. Tako se čuva istorija našeg grada.

SAHAT-KAPIJA Kulturno-istorijsko nasleđe

Beogradska tvrđava se uređuje kao nikada u svojoj istoriji

Sahat-kapija na Kalemegdanskoj tvrđavi donedavno je bila u zabrinjavajućem stanju, a nakon rekonstrukcije dobila je vizitorski centar, ali i svoj plato, s kog je panorama prelepa.

- Ovaj bedem i kapija najbolji su primer šta se sve dešavalo s Beogradskom tvrđavom. Sahat-kapija je prolaz koji su napravili Turci posle povlačenja pod Bečom 1683. godine, kada je ponovo Beogradska tvrđava dobila na značaju. U drugom delu se nalaze ostaci bedema despota Stefana Lazarevića, a tamo na dnu je betonski objekat, nemački bunker iz Drugog svetskog rata. Kada su Austrijanci osvojili tvrđavu, probili su svoju kapiju, tako da se ovde nalazi i Barokna kapija, koja je zazidana - priča Vesić. Kada su se Turci vratili, otvorili su svoju kapiju, a zatvorili su austrijsku, a krajem svoje vladavine u Beogradu napravili su Sahat-kulu.

- Ovde postoje ranovizantijski ostaci i čitava istorija Beogradske tvrđave je na jednom mestu. Ne postoji mesto na kojem se bolje vidi šta se sve dešavalo na Beogradskoj tvrđavi. Mi smo tokom prošle godine obnovili ovu kapiju, uradili smo vizitorski centar, koji se može koristiti za književne večeri, koncerte, kao što i ovaj plato možemo da koristimo za razne namene. Prošle godine smo renovirali i tri mosta, uradili smo most ispred Despotove kapije, ispred Zindan kapije i ispred Kapije Karla VI - navodi Vesić.

Prošle godine u Beogradsku tvrđavu uložena su dva miliona evra, napravljen je potporni zid na šetalištu, uređene su sve staze, Damad Ali-pašino turbe, česma Paše Sokolovića, plato oko Pobednika, Malo stepenište Jelisavete Načić, Veliko stepenište, rekonstruisan je Pobednik, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, osvetljeni su svi bedemi.

- Beogradska tvrđava se uređuje kao nikada u svojoj istoriji. Nikada u samu tvrđavu nije uloženo kao što je uloženo poslednjih nekoliko godina. Tokom ove godine čekaju nas dva velika poduhvata na tvrđavi, da obnovimo Zindan kapiju, za to ćemo odvojiti milion evra i nadam se da ćemo dobiti pomoć od Ministarstva kulture, a čeka nas i da obnovimo Kapiju Karla VI, koja je poslednji pravi i jedini ostatak austrijske vlasti u Beogradu. Sve ovo pokazuje koliko se poslednjih godina uložilo u kulturu u Beogradu - kaže Vesić i dodaje da se planira rekonstrukcija Muzeja Grada Beograda, galerije na Kosančićevom vencu, teatra "Bojan Stupica", zgrade pozorišta "Dadov", pozorišta "Boško Buha"...

- Ovim pokazujemo da mnogo vodimo računa o kulturi grada i da nam je važno da se neguje duh Beograda. Da Beograd bude bude kulturna prestonica Evrope, što svakako i jeste.

LINIJSKI PARK - O zelenim površinama Zelena oaza koja će transformisati prestonicu

Park od Beton hale do Pančevačkog mosta dugačak skoro pet kilometara zasigurno će transformisati ovaj deo Beograda. Linijski park će se prostirati na mestu gde je decenijama išla železnička pruga, koja je odvajala Beograd od reka.

- Kada smo iselili staru Železničku stanicu tokom izgradnje Beograda na vodi, preselili na Prokop, pruga je izgubila smisao. Tada se postavilo pitanje šta da uradimo sa ovom prugom, koja je išla duž reke osam-devet kilometara. I doneli smo odluku da napravimo park po ugledu na atrakciju koju je Njujork napravio, Hajvej (Highway), bivši metro na stubovima.

Naš Linijski park će imati deset prostornih celina, a rešenje je radilo 55 mladih arhitekata iz Srbije sa svojim profesorima i uradili su fantastično. Posebno sam ponosan na to, to je naša domaća pamet i daće bog da možda neko prekopira park, da kao što mi gledamo Njujork i Moskvu, možda sutra neko gleda Beograd - priča Vesić.

Park će obuhvatiti pet kilometara biciklističkih staza, oko 100.000 metara kvadratnih novih pešačkih površina, 200.000 metara kvadratnih zelenih površina, oko 5.000 stabala, 500 novih klupa i 1.000 novih parking mesta ispod zemlje.

- Linijski park će biti ne samo velika atrakcija nego će potpuno pokazati transformaciju Beograda i promeniće odnos Beograđana prema svojim rekama. U parku će biti i novi Muzej Nikole Tesle, koji će se nalaziti u staroj centrali Snaga i svetlost, a prema Dubrovačkoj ulici će biti mesto za nekoliko fakulteta umetnosti - kaže Vesić.

Dodaje da su Beogradu potrebne nove zelene površine i da postoji ambiciozan plan da se zasadi milion stabala u narednih deset godina:

O najradosnijem hrišćanskom prazniku

Najlepši Božić ikad bio mi je na mestu Hristovog rođenja

Radujem se Božiću, možda i više nego Novoj godini, kaže Vesić: - Najpre zato što Božić pamtim još iz detinjstva, kada sam odlazio kod babe i dede. Tada su mi svi običaji koji su se upražnjavali za Božić ostali u sećanju. Najlepši Božić koji sam ikad doživeo je bio pre nekoliko godina, kada sam bio u Vitlejemu, u Izraelu, i to je pravo mesto gde može da se proslavi Božić. Inače, bio sam u Svetoj zemlji četiri puta i čak imam pravo da nosim "hadži", ali to ne radim iz praktičnih razloga. Kada se nađete u Vitlejemu, u Crkvi Hristovog rođenja, bez obzira na to da li ste vernik ili niste vernik, imate poseban osećaj prema mestu gde se rodio Isus Hrist. Za Božić bih svim ljudima poželeo da pokušamo da budemo dobri jedni prema drugima, da budemo solidarni i da ovo što smo u epidemiji koronavirusa naučili - da pomažemo jedni drugima - da nam to i ostane, ako je moguće. I da budemo više ljudi i da više vodimo računa jedni o drugima.

- Plan je da imamo 25 odsto pod zelenim površinama, što je teško dostupno, ali ako nemamo visoke ciljeve, nećemo moći ni da ih ostvarimo. Ove godine smo imali akciju zamene drvorednih stabala koja su bila oštećena, zamenili smo više od 700 stabala. Trudimo se da grad bude zeleniji. Ubrzo nećemo imati površine za ozelenjavanje, tako da svi zajedno moramo da obezbedimo nove prostore za sađenje.

Kurir.rs/Silvija Slamnig