Povodom Dana državnosti, koji se obeležava u Srbiji 15. i 16. februara, razgovarali smo sa prof. dr Momčilom Pavlovićem, istoričarem koji je objasnio šta tačno slavimo i zašto. Naime, od 2001. godine Zakonom o državnim praznicima ustanovljeno je Sretenje kao centralni državni praznik - Dan državnosti, koji je zamenio dan državnosti koji se u Srbiji pod Miloševićem obeležavao 28. marta, kada su proglašeni amandmani na Ustav koji su smanjili ovlašćenja autonomnih pokrajina u odnosu na Srbiju.
U propagandi govorilo se da je Srbija iz tri dela tada postala cela. A koliko je cela danas smo svi svedoci.
Oslobodilačka i slobodarska borba
- Na taj dan, 2. februara po starom, a 15. po novom kalendaru desila su se dva važna i nesporna događaja koja su bitno uticala na proces stvaranje moderne srpske države. Na taj veliki verski praznik, Sveto Sretenje Gospodnje 1804. sa zbora u Orašcu izabrani vožd Karađorđe Petrović poveo je pobunjeni narod u ustanak i borbu (Prvi srpski ustanak) koja će se nastaviti i posle sloma tog ustanka 1813. preko Drugog srpskog ustanka, predvođenim Milošem Obrenovićem. Oružanom borbom i diplomatijom uz pomoć "velike zaštitnice" Rusije ta oslobodilačka borba srpskog naroda rezultiraće, posle 74 godine, međunarodnim priznanjem nezavisnosti Srbije - objašnjava Pavlović.
A na Sretenje 1835. započela je rad Narodna skupština Kneževine Srbije kojoj je Turska svojim aktima (Hatišerifima 1830. i 1833.) priznala autonomni status, a Milošu Obrenoviću naslednu titulu kneza. Na toj skupštini u Kragujevcu je 16. februara aklamacijom usvojen ustav (Sretenjski ustav) koga je potpisalo oko 250 delegata iz svih okružja u Srbiji, članova Državnog saveta i predstavnici sveštenstva.
- Uglavnom se svi, sem možda "crvenih Srba", slažu da su ovi događaji i datumi nesporni, da označavaju početak borbe za oslobođenje od turske vlasti, s jedne, samostalno uvođenje određene zakonitosti u već autonomnoj kneževini Srbiji i njeno ustavno uređenje, s druge strane. Najmanje dva toka odnosno dve borbe koje će obeležiti dalji tok istorije srpskog naroda u kasnijem periodu sadržane su u ovaj praznik - oslobodilačka i slobodarska. Oslobodilačka koja je sadržana u ratovima za oslobođenje od osmanske vlasti, germanskog pustošenja u dva svetska rata, a slobodarska da i kada ima sopstvenu vlast narod nastavlja da se bori za svoju političku i ekonomsku slobodu, demokratiju, zakonitost, pravdu i istinu, a protiv autoriteta vođe i svih vrsta autoritarnosti i samovolje - kaže Pavlović.
Smeli pokušaj
Kakav je taj ustav bio kad je Srbija još uvek samo autonomna kneževina u Osmanskom carstvu, pitali smo Pavlovića.
- U tome je i ceo problem. Ustav koji je izradila jedna grupa ljudi na čelu sa Dimitrijem Davidovićem i u dogovoru sa knjazom, je pokušaj da Srbija samostalno uredi svoje unutrašnje odnose, "umno" prilagođavajući na srpsko društvo najnaprednije ustavne norme iz Belgije i Francuske. Međutim, ovaj smeli pokušaj vrlo brzo je suspendovan od samog knjaza intervencijom Rusije, Turske i Austrije, tako da ustav nije u praksi zaživeo. Bez obzira na to on se smatra počtkom ustavnosti Srbije koja, bez obzira na sve diskontinuitete i srpsko iskustvo jugoslovenske državne zajednice, postoji do dana današnjeg. Srbija je od Sretenjskog ustava ustavna država, koja je donela na desetine ustava. Zalaganje za ustavna prava i slobode odnosno za promenu ustava je u stvari politička istorija Srbije u 19. i 20. veku.
I kakva nam je ta istorija?
- Turbulentna, sa mnoštvom ratova, od kojih neke Srbija nije želela, unutrašnjih sukoba, buna, prevrata, smena vladara, njihova abdikacija, dinastičkih prevrata pa sve do ubistva vladara. Ali i periodima mira koji su služili za hvatanje modernizacijskih procesa koji su se odvijali u susedstvu ili Evropi.
A na pitanje zašto je važan Sretenjski ustav, Pavlović kaže:
- Zato što je prvi ustav koji uspostavlja državnu strukturu, definiše Srbiju kao nerazdeljivu celinu, njena znamenja kao što su boje zastave i grb, podelu vlasti koja je i danas aktuelna na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, reguliše prava knjaza, uvodi u strukturu Državni savet i šest ministara, kao korektiv samovolji kneževoj, Narodnu skupštinu sa ovlašćenjima u finansijskoj sferi, reguliše opštenarodna prava Srbina kao što su pravo svojine, zabrana ropstva i ponižavajućeg rada za turske gospodare, ukida spahiluke i uopšte feudalne odnose i ne dozvoljava pravljenje srpskih feudalaca, reguliše odnos crkve i druga pitanja. Jednom reči stvara okvir za uvođenje zakonitosti današnjim rečnikom rečeno vladavinu prava.
Foto/Source:Nebojša Mandić/ Ivana Žigić
NE PROPUSTITE
