Nelegalno korišćenje javnih dobara i državne imovine bila je krucijalna početna prednost koju je suvlasnik Junajted grupe Dragan Šolak prigrabio za svoj SBB, tada tek jednog od brojnih kablovskih operatera, i omogućio mu sklanjanje konkurencije i dominantni položaj na rastućem tržištu.
Veliko istraživanje Kurira pokazalo je da je otimačina tuđe infrastrukture (EPS i Beogradske elektrane) i beskrupulozno poslovanje ugrađeno u same temelje Šolakovog biznisa, što ga je danas dovelo na poziciju najbogatijeg tajkuna iz Srbije. S ličnim bogatstvom koje se procenjuje na 1,2 milijarde evra, Šolak je duplo teži i od Miodraga Kostića i od Miroslava Miškovića.
Stanari u mraku
Koliko nezajažljivosti je Šolak uložio na putu da od malog privrednika postane vlasnik poslovnog carstva, najbolje ilustruju primeri potkradanja običnih ljudi, koji lično o tome svedoče. Na videlo je izašlo da je SBB godinama unazad, kako tvrde Beograđani, u stambenim zgradama protivpravno uzimao struju iz zajedničkih i privatnih strujomera, što su plaćali stanari tih zgrada a da za to nisu dali pristanak, niti su uopšte znali da se tako nešto dešava u njihovim zgradama. Trošak SBB koji su drugi platili mogao bi iznositi čak 36 miliona evra (videti okvir).
Javnost je u julu 2019. saznala za slučaj u Drinčićevoj ulici u Beogradu. U pitanju je, kako tvrde stanari, nelegalno kačenje kablovskog operatera na strujomer Živorada Jovanovića, stanara iz ulaza u Drinčićevoj 6, preko čijeg je strujomera SBB nelegalno uzimao struju najmanje deset godina. Njegova supruga Mira Jovanović za Kurir je ispričala da se situacija do danas nije ništa promenila - SBB je i dalje priključen na njihov strujomer. - Metalna kutija stoji ispred vrata i priključena je na naš strujomer. Juna 2019. su nam isključili struju i svi stanari iz zgrade su se pobunili kako nemaju kanale. Tako se ispostavilo da su oni priključeni na naš strujomer, pa kad je nama odsečena struja, stanarima je nestao signal kablovske televizije. Mi smo našu struju platili, ali njihova ekipa je ovde dolazila da oni provere struju. Sin je imao velikih problema, jer nije dozvolio da se priključe. Dolazila je i policija, tužili su nas za dugovanja - ispričala nam je ova stanarka i dodala da je njihov slučaj pokrenuo i druge da proveravaju svoje strujomere.
Iz sadržaja dopisa koji se pojavio u javnosti vidi se da je kompanija SBB postupanjem prema korisnicima odbijala da se isključi s uzurpiranih strujomera, zahtevajući da svi korisnici u ulazu stambene jedinice prethodno raskinu ugovore, što je uslov koji je praktično nemoguće ispuniti.
Bez pristanka
Još jedan primer bahatosti SBB je i slučaj u zgradi u Ulici Bogdana Žerajića 15 na Miljakovcu. Stanari tvrde da je ovaj kablovski operater više od 16 godina koristio zajedničku struju u zgradi bez adekvatne naknade. Kako tvrdi upravnik zgrade Nebojša Stošić, SBB nije plaćao merno mesto i brojilo, već je za ukupni zakup signalnog ormarića mesečno davao svega 4.830 dinara. - To je ispod svake cene, a sada ni to ne plaćaju. Koristili su našu struju i izbegli su plaćanje mernog mesta, koje košta najmanje 500 evra. U drugim zgradama kablovski operateri su to plaćali više od 30.000 dinara. To nije sve. Oni su bez znanja stanara postavili ormarić i kablove preko kojih šalju signal za brojne korisnike iz kraja. To ne sme da se radi bez pristanka stanara. Pitanje je i koliko je ovo sve što nam je uradio SBB bezbedno - kaže Stošić za Kurir i naglašava da su radnici ovog operatera nelegalno izbušili noseće zidove u zgradi da bi postavili svoju opremu.
SBB ništa ne plaća
Milioni evra na grbači građana
S obzirom na postojanje sumnje da ovo nisu izolovani slučajevi, već primeri dobro uhodane prakse, stručnjaci EPS su izračunali da je SBB za 20 godina poslovanja na ovaj način na svoje korisnike nelegalno prebacio potencijalne troškove koji premašuju 36 miliona evra.
Prema dokumentu SBB koji se pojavio u medijima, po jednom strujomeru SBB troši oko 16 W/h, što je za procenjenih 30.000 brojila (800.000 korisnika) u periodu od 20 godina oko 36 miliona evra. Tome, međutim, treba dodati i činjenicu da SBB ne plaća naknade za priključak na električnu mrežu, niti za kupovinu strujomera, kao ni ostale dažbine koje građani moraju da plaćaju „Elektroprivredi Srbije“.
Redakcija Kurira
Foto: Damir Dervišagić, Printscreen
NE PROPUSTITE
