Najnovije vesti

ISTORIJA ĆE DOKAZATI DA JE MILOŠEVIĆ BIO U PRAVU: Klark je otišao u večnost, a Srbija pamti NJEGOVE REČI za vreme bombardovanja
Foto: Profimedia

tihi odlazak

ISTORIJA ĆE DOKAZATI DA JE MILOŠEVIĆ BIO U PRAVU: Klark je otišao u večnost, a Srbija pamti NJEGOVE REČI za vreme bombardovanja

Politika

Američki državni tužilac u vreme administracija predsednika Džona Kenedija i Lindona Džonsona, Remzi Klark, preminuo je u 94. godini.

Njegov tihi odlazak, ispraćen kratkim vestima i izveštajima u medijima, bez mnogo pompe, ne odgovara veličini onoga čime je zadužio Ameriku i svet, ali  među prvima i Srbiju. Pre svega zbog beskompromisnog osećaja i načela pravde i pravičnosti pa čak i kad je celokupan sistem i javno mnjenje protiv njega.

Remzi Klark potiče iz ugledne teksaške porodice advokata i bilo je prirodno da nastavi tim stopama. Njegov otac Tom Klark bio je takođe državni tužilac i to u vreme Harija Trumana od 1945. do 1949. godine, a kasnije je postao sudija Vrhovnog suda SAD gde je služio do 1967. Deda po majci Remzija Klarka bio je sudija Vrhovnog suda u Teksasu, a deda po ocu predsednik teksaške asocijacije advokata.

Nakon povratka sa fronta u Evropi u Drugom svetskom ratu Remzi Klark je nastavio studije prava koje je i doktorirao na Čikaškoj školi prava.

Velika uloga u odbrani "Čikaške sedmorice"

U američkoj javnosti ostaće upamćen kao žestoki protivnik smrtne kazne i veliki borac za ljudska prava i slobode. Najšira javnost ga najviše pamti po svedočenju u čuvenom slučaju "Čikaška sedmorica" koji je uzdrmao Ameriku krajem šezdesetih godina prošlog veka, a o čemu je "Netfliks" snimio film koji je ušao u ovogodišnju trku za Oskara. Remzija Klarka u ovom filmu igra slavni Majkl Kiton.

Tokom nacionalne konvencije demokrata 1968. godine izbili su neredi između policije i levo orijentisanih aktivista, koji su se, između ostalog, bunili protiv rata u Vijetnamu. Državni vrh, koji je predvodio novoizabrani predsednik Ričard Nikson, pokrenuo je 1969. postupak protiv sedmorice učesnika  protesta optužujući ih u montiranom procesu za izazivanje nereda.

Namera i cilj novopostavljenog državnog tužioca Džona Mičela, koji je sa dolaskom nove administracije nasledio Remzija Klarka, bila je da njih sedmoricu osudi zbog nereda koje je zapravo izazvala policija u Čikagu.

U trenutku kad je već postalo sasvim jasno da od prave odbrane nema ništa, kao jedan od ključnih svedoka odbrane izašao je bivši državni tužilac Remzi Klark, navodeći da je upravo policija provocirala i izazvala krvoproliće do kog je došlo na ulicama Čikaga.

Sudija u slučaju, međutim, Remziju Klarku nije dozvolio da svedoči pred porotom, tako da je njegovo svedočenje praktično palo u vodu. Suđenje je nastavljeno, a na kraju i završeno presudom sedmorici na više od četiri godine zatvora. Presuda je 1972. poništena na apelaciji.

Ikona pacifizma

Iako svedočenje Remzija Klarka u slučaju protiv "Čikaške sedmorice" nije imalo adekvatnu pravnu snagu, on je svojim postupkom i stajanjem na stranu nevinih, ali unapred osuđenih, postao jedna od ikona zaštite i borbe za ljudska prava i to u vreme velikih društvenih previranja koja su osim Amerike pogađala i ostatak sveta.

Remzi Klark bio je redovni gost i govornik na tribinama pacifista na kojima je neretko optuživao Sjedinjene Države za militarizam i aroganciju. Od Vijetnamskog rata, preko Grenade, Libije, Paname i Zalivskog rata.

O ratu u Zalivu pisao je u knjizi u kojoj je naveo da je Amerika počinila ratne zločine u Iraku i kako je administracija Džordža Buša Starijeg putem medija zavaravala javnost o onome što SAD čine.

Govorio je i da je neophodno da Sjedinjene Države ispune svoje ideale za koje se deklarativno zalažu.

- Ako ne insistirate na tome da vaša vlada poštuje zakon, koje pravo onda imate da tražite od drugih - govorio je Klark.

Protivljenje NATO agresiji na SRJ

Za dobre poznavaoce društvenih prilika u SAD u drugoj polovini prošlog veka i borcima za ljudska prava ime Remzija Klarka je dobro poznato, ali u našoj javnosti pre svega njegovo ime odzvanja kao jedno od retkih koje je bilo protiv NATO agresije na SRJ 1999. godine.

Sakupio je dokaze koji osuđuju NATO, a poznata je i njegova rečenica nakon napada u Nišu da je "brutalni napad na taj grad deo neograničene kriminalne agresije Amerike i NATO-a".

Remzi Klark branio je pred sudom u Hagu bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a na njegovoj sahrani održao je govor. Tada je rekao da će "istorija dokazati da je Milošević bio u pravu" i da su "optužbe samo optužbe". Kako je rekao tada "suđenje nije imalo činjenice".

Suđenje Slobodanu Miloševiću uporedio je sa suđenjem bivšem iračkom lideru Sadamu Huseinu, koga je takođe branio, a protivio se i američkoj intervenciji u Iraku.

Naveo je da su "oba suđenja narušena nepravdom" i da su "oba manjkava". Miloševića i Huseina opisivao je kao "zapovednike koji su bili dovoljno hrabri da se bore protiv moćnijih država".

Takođe, Remzi Klark pred sudom je devedesetih branio i Radovana Karadžića u slučaju koji su protiv njega poveli Muslimani i Hrvati zbog kršenja ljudskih prava tokom rata u BiH.

Sretenjski orden drugog stepena

Zbog zasluga u javnim i humanitarnim delatnostima, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je Remzija Klarka Sretenjskim ordenom drugog stepena.

Klark je bio i počasni doktor Univerziteta u Beogradu od 1999. godine.

Bivši državni tužilac SAD Remzi Klark odlikovan je brojnim priznanjima zbog doprinosa borbi za ljudska prava i mir, među kojima je i nagrada Ujedinjenih nacija i nagrada koja nosi ime po Mahatmi Gandiju.

(Kurir.rs/RTS)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...