Predsednik Slovenije Borut Pahor danas boravi u Beogradu, gde se sastaje sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir, Pahor kaže da bi Evropska unija (EU) proširenje na zapadni Balkan morala da stavi na značajno višu poziciju na svojoj agendi, te da bi prijem država ovog regiona obezbedio mir i stabilnost. Govoreći o non-pejperu o zapadnom Balkanu, koji je navodno potekao od slovenačkog premijera, naš sagovornik ističe da je puštanje u javnost te priče doživeo kao opasnost da Slovenija izgubi kredibilitet iskrenog prijatelja svih naroda i država regiona.
Nakon pojave non-pejpera koji je navodno potekao od slovenačkog premijera Janeza Janše, a koji predviđa "konačni raspad SFRJ", s posebnim akcentom na podelu BiH i "miran razlaz", te stvaranje "velike Albanije", vi ste se oglasili i rekli da ste protiv promena granica na Balkanu, odnosno da se zalažete za celovitu BiH. Ipak, kako ste doživeli pojavu tog non-pejpera i kasnije onog o kosovskom pitanju, koji je navodno potekao od Francuske i Nemačke? Da li su to nekakvi probni baloni?
- Objavu "non-pejpera" sam doživeo kao opasnost da Slovenija izgubi kredibilitet iskrenog prijatelja svih naroda i država zapadnog Balkana i njihove evroatlantske perspektive. Sadržaj "non-pejpera" je upravo suprotan mojim pogledima na zajedničku evropsku budućnost. Rešenje vidim u značajno bržem proširenju Evropske unije na zapadni Balkan, a koje Brisel mora videti kao geopolitičko pitanje. Pred očima mora imati celokupno područje zapadnog Balkana i iskrenu želju da sve države što pre postanu punopravne članice EU. Samo u tom slučaju granice više neće imati takav značaj, a nacionalizam će izgubiti svoju privlačnost. To je važno za očuvanje mira i bezbednosti, kao i blagostanja ljudi u tom prostoru.
Da li su u pravu analitičari koji tvrde da je EU zanemarila Balkan? Vidimo da se sve ređe govori o prijemu balkanskih država, sada se, evo, pominje nekakva "perspektiva za zapadni Balkan"...
- Ja sam jedan od onih koji smatra da bi EU morala proširenje na zapadni Balkan da stavi na značajno višu poziciju na svojoj agendi. Većina država EU je umorna od prošlih proširenja, želi prvenstveno unutrašnju konsolidaciju i rešenje otvorenih pitanja s Rusijom, Turskom, Severnom Afrikom itd. Međutim, pritom previđa da se neposredno u njenom dvorištu nagomilavaju problemi, koje ne primećuje jer je tu mir.
Da li će pitanje proširenja biti u fokusu tokom slovenačkog predsedavanja Savetom EU u drugoj polovini ove godine?
- Nadam se da će Slovenija tokom predsedavanja Savetu EU pridodati izvesno ubrzanje u dinamici proširenja. Svakako mora doprineti bar rešenju za blokadu Severne Makedonije i napredak Albanije. Trudiću se da tome doprinese i samit lidera Brdo-Brioni, koji će se održati 17. maja ove godine.
Šta je za vas trenutno najveći problem na Balkanu? Da li je to nerešeno kosovsko pitanje?
- Najveći problem koji može da se reši je gubitak poverenja u skoro uključenje zapadnog Balkana u EU. Zbog toga se dodatno gubi politička volja za reforme, a umesto toga jača nacionalizam, koji rešenja traži u promenama granica. Ako bismo, na primer, uslovno rečeno, u "paketu" relativno brzo primili sve države zapadnog Balkana u EU, onda bismo rešili najvitalnije interese tih država i Evropske unije i, pre svega, obezbedili mir i stabilnost.
Samit na Brdu kod Kranja
Lideri regiona na okupu
Na Brdu kod Kranja ćete na samitu 17. maja, u okviru Procesa Brdo-Brioni, okupiti lidere Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, BiH i Kosova. Koje teme su u fokusu?
- Ako bude političke volje i konsenzusa, pokušaćemo da donesemo zaključke u kojima ćemo se zauzeti za ubrzanu dinamiku proširenja EU na zapadni Balkan i za ubrzanje reformi u državama tog dela Evrope. Skoro sigurno ćemo na jedan ili drugi način izraziti uzdržanost od promena granica, a očekujem i da ćemo podržati Severnu Makedoniju i Albaniju na daljem putu ka EU. Susret je velika prilika za dijalog, koju ne smemo propustiti. Što se tiče Slovenije, kao domaćina, stvarno se intenzivno pripremamo za samit.
(Kurir.rs/Boban Karović)
NE PROPUSTITE
