Grčko priznavanje nezavisnog Kosova postalo je novi ulog koji se ubacuje u međunarodnu igru rešavanja kosovskog pitanja. U periodu kada su pritisci svetskih centara moći sve žešći, a nezvanične inicijative u vezi s Kosovom sve brojnije, pojavio se najnoviji plan, za koji se spekuliše da dolazi iz Francuske i navodno podrazumeva autonomiju za sever KiM i SPC u zamenu za priznanje Grčke i viznu liberalizaciju za Kosovo.
Diranje u status
Ovako zamišljen privremeni sporazum Beograda i Prištine prilično je ustalasao srpsku javnost jer je reč o Grčkoj - tradicionalno prijateljskoj zemlji i jednoj od pet država EU koje se drže principijelnog stava protiv jednostrane secesije. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da o tome ne treba unapred govoriti, uz opasku da jeste bilo nekih promena u odnosima Atine i Prištine.
- Očekujem da vidim, pošto je bilo nekih promena u odnosima, da li je u pitanju samo trgovinska kancelarija ili postoji "point of interest" između Prištine i Atine. Videćemo kako to ide, pa ćemo obavestiti javnost... Oni (Grci) nas uveravaju da neće da priznaju, a ove stvari koje smo videli nisu za nas svakako najbolja vest. Videćemo, obavestićemo javnost o tome - izjavio je Vučić.
Pomenuta promena u odnosima Atine i Prištine odnosi se na okolnost da je Kancelarija za trgovinske odnose i ekonomske poslove u Atini, koju je Priština otvorila 2009, preimenovana u Kancelariju za kosovske interese.
- Grčka ne priznaje Kosovo i njen stav ostaje nepromenjen. S tim u vezi, s ciljem daljeg unapređenja naše bilateralne saradnje i olakšavanja funkcionisanja kancelarije, bez uticaja na aspekte koji se odnose na status, ova kancelarija je preimenovana u Kancelariju za kosovske interese u Atini - uveravaju iz ministarstva spoljnih poslova Grčke.
Ipak, u priči o novim idejama za KiM indikativno je i to što je za početak juna najavljena poseta šefa grčke diplomatije Nikosa Dendijasa Prištini.
Snažno lobiranje
Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže za Kurir da je Srbija čula uveravanja sa visokih političkih instanci da je pozicija Grčke kao nepriznavača nepromenjena i principijelna.
- Naši bilateralni odnosi, i politički i ekonomski, izuzetno su dobri i prijateljski, i mišljenja sam da nas naši prijatelji ne bi tako iznebuha iznenadili takvim zaokretom. Znamo da postoje snažna lobiranja prema državama članicama EU koje su tzv. nepriznavači da promene stav, ali znamo i da sve te države nepriznavači imaju jasne razloge i principe koji su utemeljili njihovu poziciju svih ovih godina - naglašava naša sagovornica.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić objašnjava za naš list da Grčka ima razvijene bilateralne odnose sa Kosovom, ali da i dalje odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
- Spekulacije o grčkom priznanju pojavile su se nakon preimenovanja Kancelarije za ekonomske poslove, koja postoji u Atini od 2009, u Kancelariju za kosovske interese, a sumnje su svojim izjavama podgrejali neki uticajni američki analitičari i lobisti. Ne bi bilo dobro da nijedna od pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova to urade pod pritiskom spolja, a bez sagledavanja i sopstvenih interesa i interesa regiona kao celine, a sigurno ne pre postizanja dogovora Beograda i Prištine - smatra ona.
Složeni odnosi u grčkom komšiluku
Principijelno zbog Kipra i Turske
Pozicija Grčke da ne prizna nezavisno Kosovo tesno je povezana s takozvanim kiparskim pitanjem i odnosima s Turskom, koja je jedina zvanično priznala Severni Kipar. Veze Grčke s Kiprom su snažne i upravo je Atina odigrala jednu od važnih uloga u pridruživanju Kipra EU, iako je problem podeljene zemlje ostao nerešen. Takođe, u Grčkoj je pitanje albanske nacionalne manjine izuzetno osetljivo i ona mora da vodi računa o turskim aspiracijama i albanskim ambicijama.
I. K./ Kurir.rs
NE PROPUSTITE
