DARKO TANASKOVIĆ ZA KURIR: Male su šanse da papa Franja proglasi Stepinca za sveca, Hrvatska nema neposrednog uticaja na postupak!

Profesor Darko Tanasković više je nego dobar poznavalac prilika na Balkanu. Kao bivši ambasador Srbije pri Unesku, u intervjuu za Kurir upozorava na ugroženost srpske kulturno-istorijske baštine na Kosovu. Kao član pravoslavno-katoličke komisije koja se bavila likom i delom kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca tokom Drugog svetskog rata, ocenjuje da su male šanse da bude proglašen za sveca.

Kako gledate na uporne pokušaje Prištine da srpsku kulturnu i istorijsku baštinu na Kosmetu prisvoji za sebe? Da li se zapravo mogu sagledati razmere ugroženosti naših svetinja, posebno onih koje su na listi Uneska?

- Pored menjanja demografske slike i odnosa broja Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji u korist albanskog življa, koje, s promenljivim intenzitetom, posle srpske ratne golgote, traje još od završetka Drugog svetskog rata, a krajem devedesetih godina je dobilo dramatičan zamah, kulturno-identitetsko "rasrbljivanje" naše južne pokrajine važan je segment ukupne velikoalbanske strategije stvaranja nezavisnog i etnički do visoke mere jednonacionalnog "Kosova", čije bi državne granice sa Albanijom bile (i već jesu) krajnje relativizovane i porozne. Kosovskometohijski Albanci na srpsko kulturno i duhovno nasleđe, a prvenstveno na sakralne objekte SPC, vrše trojaki, promenljivo dozirani pritisak.

Na koji način?

- Fizičkim skrnavljenjem i uništavanjem, falsifikatorskim pseudonaučnim svojatanjem, tj. retroaktivnim "albanizovanjem", i, naročito izraženo u poslednje vreme, "kosovizovanjem", odnosno, uslovno rečeno, "etatizovanjem", u smislu insistiranja na kulturnom nasleđu "države Kosovo" kao na celini, bez obzira na kulturno-istorijsku i nacionalnu pripadnost, za čiju je zaštitu, održavanje i afirmisanje Priština, navodno, spremna da preuzme odgovornost pred međunarodnom zajednicom, u skladu sa najvišim standardima Uneska. Dobro znamo kako to u praksi izgleda, a znaju, srećom, i mnogi u svetu. Shvatljivo je, stoga, histerično i besno reagovanje prištinskih zvaničnika kad, recimo, jedna ugledna nevladina organizacija, kao što je Evropa nostra, stavi manastir Dečani na sam vrh spiska od sedam najugroženijih kulturnih dobara u Evropi.

Ipak, ne treba se zavaravati da svi koji bi trebalo da znaju u čemu je suština ugroženosti naše kulturne i duhovne baštine na KiM to zaista znaju, ili, sledeći svoju političku agendu, uopšte žele da znaju. Zbog toga se na sve raspoložive načine i svim kanalima komunikacije mora stalno i argumentovano dokazivati istorijska istina i činjenično obrazlagati sadašnja situacija radi razobličavanja albanskih planova i delovanja. A to delovanje je sistematično, uporno i uvek nastoji da se prilagodi proceni konjunkture u međunarodnoj zajednici. Tako su nedavno prištinski zvaničnici uputili "diplomatske cirkulare" na adrese najznačajnijih međunarodnih organizacija i 56 šefova država i/ili vlada, iskazujući svoju punu spremnost da brinu o celokupnom kulturnom nasleđu na teritoriji svoje "države". Da li je čudno to što je hrvatski premijer Plenković među prvima izrazio visoko poštovanje prema takvom uljudbenom opredeljenju kolege Kurtija?

Nezavisna međunarodna komisija o stradanju Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine, čiji ste vi član, nedavno je završila izveštaj o zbivanjima u tom gradu tokom ratnih sukoba. Šta su zaključci, te naredni potezi?

- Ovu komisiju formirala je Vlada Republike Srpske, jer je na nivou BiH vršena opstrukcija ranije donete odluke da se takva komisija obrazuje, pa je stradanje Srba u Sarajevu, inače svima dobro poznato, ostalo institucionalno nepotpuno istraženo i dokumentovano, a samim tim i neobjektivizovano. Komisija, sačinjena od kompetentnih i odista nezavisnih svetskih stručnjaka, među kojima sam ja bio jedini Srbin, razmatrala je, u dubljem istorijskom i širem savremenom kontekstu, sve aspekte ratne sudbine sarajevskih Srba, a svoje uvide i zaključke saopštila je u izveštaju sa preko 1.250 stranica, na engleskom i na srpskom jeziku. Nemoguće je u jednom kratkom razgovoru navesti čak i samo glavne zaključke, ali će izveštaj na razne načine i u prilagođenim formama biti predstavljen domaćoj, regionalnoj i široj međunarodnoj zajednici, pa verujem da će doprineti stvaranju pretpostavki za uravnoteženje krajnje jednostrane slike o Sarajevu, kao "gradu mučeniku", što ono svakako jeste bilo, ali za pripadnike svih naroda, a i o ratu u BiH, kao okviru sarajevskog hoda po mukama. Više od tri hiljade stradalih srpskih civila i hiljade onih koji su morali napustiti svoj grad imaju pravo na istinu i dostojanstvo patnje. Izbeglice su proglašene "agresorima" na svoje domove, kako je s duhovitom gorčinom zapisao Nele Karajlić (alijas Nenad Janković) u snažno ispovednoj knjizi "Fajront u Sarajevu". To ne sme tako da ostane za istoriju.

Hrvatska ne odustaje od namera da Stepinac bude proglašen za sveca, Vatikan se pak još ne oglašava s konačnom odlukom. Da li se može prognozirati epilog ovog slučaja?

- Komisija, prva takve vrste u istoriji, formirana je na osnovu dogovora između našeg počivšeg patrijarha Irineja, čiji je to bio predlog, i pape Franje, koji ga je spremno prihvatio. Zadatak je bio da se izvrši novo "zajedničko čitanje" dokumenata i građe koji se odnose na ulogu i delovanje nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Rad komisije se odvijao u veoma korektnoj atmosferi, ali, kako se moglo i očekivati, ni o čemu bitnom stavovi nisu mogli biti čak ni približeni. Ipak, opšta je ocena da je sama činjenica da je komisija radila i, na kraju, usvojila zajedničko saopštenje, korisno iskustvo. Kako izgleda da sada stoje stvari, zanemarljivi su izgledi da će papa Franja doneti odluku o kanonizaciji, i to iz više razloga, što ne znači da kardinal Stepinac nikada neće biti "uzdignut na visinu oltara". Naime, u skladu sa vatikanskim propozicijama, postulatura za kanonizaciju je završila rad i kompletirala svoj dosije, tako da sada sve zavisi od papine odluke. U budućnosti će je možda neki drugi papa i doneti. Za većinu Hrvata Stepinac je već svetac, štaviše predmet duhovno-nacionalnog kulta, ali Hrvatska kao država nema neposrednog uticaja na postupak kanonizacije.

Revizija istorije u regionu

Ne zatvarati oči i usta pred činjenicama

Da li imate utisak da u regionu svedočimo upornim pokušajima revizije istorije? Pritom, ne samo ove bliske, iz devedesetih, nego i one koja obuhvata dešavanja tokom Drugog svetskog rata...

- Revizija prošlosti nije moguća, ali je revizija istoriografskih tumačenja prošlosti i, kako se danas voli reći, uobličavanje novih istorijskih narativa, stalan proces. Njime se, uostalom, u svetlu novih saznanja, bavi i istorijska nauka. Ovaj proces se posebno intenzivira i napušta predele objektivne istorijske nauke u vremenima i situacijama kada oni koji nisu zadovoljni sopstvenim ulogama i ulogama drugih u određenim prošlim epohama i zbivanjima nastoje da doteraju autoportret u ogledalu istorije i prilagode ga aktuelnim i budućim političkim potrebama i planovima. Svet, a i naš region, već izvesno vreme prolaze kroz jedan od takvih perioda. Mi Srbi nemamo potrebu za takvom "revizijom", ali se ona u mnogo čemu sprovodi na naš račun. Pred tom činjenicom ne smemo zatvarati oči, ali ni usta.

Boban Karović