U svojim nastojanjima da prekrajaju istoriju Albanci sa Kosova idu i do apsurda.
Vljora Čitaku i Bedžet Pacoli na Grenelovu čestitku za Vidovdan Srbiji bezobzirno servirali izmišljotinu da se 1389. godine odvijala bitka balkanske vojske, a ne srpske protiv Osmanlija.
Može li se istorija prekrajati ili su činjenice takve kakve jesu i ko će izaći kao pobednik iz ove identitetske bitke u "Redakciji" Kurir televizije govorio je Dejan Ristić, istoričar i v.d. direktor Muzeja žrtava genocida.
- Ono što mi tek sada postajemo da budemo svesni jeste da kulturno nasleđe jednog naroda istovremeno je i prvorazredno bezbednosno pitanje. Jedna nacija se razlikuje od druge upravo na osnovu svog identiteta. Pokušaj nakon što proterate jedan deo neželjenog naroda sa teritorije, u ovom slučaju to je srpsko stanovništvo, sledeće što radite je da uništavate identitetsku karakteristiku kulturnog nasleđa, jer ono materijalno svedoči o trajanju jednog naroda na tom prostoru - navodi Dejan.
O svesnosti Srba o istorijskom bogatstvu koje imaju na Kosovu i Metohiji, Ristić naglašava da je svest mahom bazirana na streotipima.
- Svakako nedovoljno. Koliki broj Srba je ikada bio na Kosovu. Koliko mi zaista znamo o našoj istoriji na Kosovu? Kada mi istoričari razgovaramo sa narodom o istoriji na Kosovu vidimo da se njihovo znanje svodi na stereotipe i više neznanja, nego znanja. Kada govorio o našem patriotizmu kada je u pitanju Kosovo i Metohija mi njega izražavamo na kranje neobične načine. Spremni smo recimo da demoliramo nekakvu albansku pekaru u Borči umesto da uradimo nešto pozitivno. Naše je da čuvamo i gradimo naš identitet na nečemu što je dobro - navodi Ristić.
On dodaje i da mu se čini da Srbi tek sada postaju svesni značaja identitetskog kulturnog nasleđa, ne samo na području Kosova i Metohije, već šrom Srbije.
- Važno je podizati svest o značaju kulturnog dobra. Ne možemo samo mi stručnjaci da brinemo o kulturnom nasleđu, pogotovo ne zato što nemamo podršku društva, koje je u stanju da se prema kulturno-istorijskim spomenicima odnsi kao prema sekundarnoj sirovini.
Ono što dete treba da ponese iz kuće jesu osnovna znanja i svest. Nama deca često dolaze u škole bez osnovnovnih znanja i bez bilo kakve svesti o nacionalnoj pripadnosti i onda je jako teško nadograditi znanje. Teško je podizati kuću bez temelja. Mi roditelji treba da budemo partneri učitelja, a ne da budemo protivnici učitelja svoje dece, a ne da očekujemo od njih samo da imaju dobre ocene. Mi imamo hiperprodukciju vukovaca u zemlji, a kada poogledate prava testiranja, rezultati su za nas poražavajući i zabrinjavajući - kaže Dejan.
- Ne uči se isključivo u školi, ako hoćete da učite o kososvu i Metohiji najbolji način je da odete tamo. I mogu iz ličnog iskustva da kažem da smo tamo potpuno bezbedni.
Kako navodi Dejan, Albanci sa Kosova posetioce iz centralne Srbije doživljavaju kao turiste, a veliki problem predstavljaju im oni Srbi koji su na Kosovu.
- Oni žele njih da proteraju i što više njima da uništa život kako bi otišli odtale.
Nakon pogroma Srba sa Kosova 2004. godine slike varvarskih napada na srpsko kulturno-istorijsko nasleđe obišle su svet.
- To je bio momenat kada su se oni pokazali svoje pravo lice, nad čim se svet zgrozio. Onda su oni promenili taktiku i krenuli sa krađom istorije. Međutim, ona stvar gde su oni tanki je naučna potkrepljenost. Mi njih stalno zovemo na naučne debate, a oni nikad ne dolaze, jer nemaju sa čime da dođu. Kao što vidite, jedino gde oni izlaze jesu medji.
- Albance je uhvatila ozbiljna nervoza, ta njihova paradržava za njih postoji od 2008. godine, međutim ona je i dan danas paradržava. Veliki broj zemalja koji je priznao Kosovo, poivlači to priznanje. Njih hvata nervoza. Oni su imali neki projekat koji su pokušali da realizuju i koji je propao. Koje kulturno nasleđe oni imaju? Ne postoji. Oni su decenijama uništavali naše kulturno nasleđe, sve do momenta kada je njihov varvarizam 2004. godine otišao u svet. Svet se zgrozio, to je bilo anticivilizacijski.
- Nakon toga, oni su se primirili par godina, kako bi promenili taktiku. I ona jeste promenjena. Naprasno su spoznali da je to što su vekovima uništavali zapravo njihovo.
Kako navodi, pošto nemaju dovoljno dokaza da potkrepe svoje tvrdnje, oni izlaze u javnost sa besmislicama poput ovih da se na Kosovu polju borila balkanska vojska.
- Mi moramo ogroman materijal, moramo što pre sav taj stručni matrijal da prevedemo na strane jezike, kako bi dospeo do onih do kojih treba da stigne - kaže Ristić i dodaje da još nije kasno da se Srbi probude i izbore za svoje nasleđe.
Istoričar je naveo i da, iako se Srbija ne čuje dovoljno glasno i dovoljno daleko kao Albanija, pomaka ima u našu korist.
- Mi moramo njih potpuno da ogolimo, kao politikante i šarlatane. Ovo što je izjavila gospođa Čitaku je glupost iz svakog mogućeg aspekta.
- Ovo su provokacije. Oni reaguju na čestitku gospodina Grenela jer nisu očekivali da jedan veliki američki zvaničnik čestita nama naš najznačajniji praznik Vodovdan. I to pokazuje da se zvanični stavovi Amerike u korist istorijske istine polako menjaju i oni reaguju burno, ishitreno i nervozno. Oni vređaju, oni ponižavaju i prete i to je dobro. Dobro je da ih mi što više provociramo kako bi oni pokazali svoje pravo lice - zaključuje Ristić.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
