Mandat na mestu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, danas lidera Stranke slobode i pravde (SSP), obeležile su brojne afere, kojima je gradskom budžetu, a samim tim i građanima prestonice, naneo višemilionsku štetu!
Spisak afera koje su pratile Đilasovo vođenje grada je dug, a među najvećim sumnjivim poslovima su, svakako, bili izgradnja Mosta na Adi, uvođenje "bus-plus" sistema u javni gradski prevoz, zatim ugradnja podzemnih kontejnera...
Svaka od ovih afera teška je na desetine miliona evra, a zbog malverzacija sa uvođenjem podzemnih kontejnera svojevremeno je, podsetimo, i uhapšeno rukovodstvo JKP "Gradska čistoća" sa bivšim direktorom na čelu, dok je policija opsežno češljala dokumentaciju u vezi sa "bus-plusom"...
No, uprkos tome što je ogrezao u aferama, Đilas je, nakon odlaska s čela grada, ubrzo postao neko ko druge političare napada isfabrikovanim i neutemeljenim optužbama. Marko Matić, izvršni direktor Centra za odgovorne medije, kaže da je jedna od najdekadentnijih pojava na političkoj sceni Srbije licemerje političara koji su bili na vlasti u vreme kada je naša država propadala i koji su pokazali da, osim punjenja sopstvenih džepova, ništa drugo nisu u stanju da urade na valjan način.
- Takav pristup politici i potcenjivački odnos prema građanima jasno govori koliko su nam potrebna nova lica u politici i da bez pojave nove generacije političara mi nećemo imati pravu političku utakmicu. Sa potrošenim i nekredibilnim kadrovima postojeća opozicija u Srbiji nikada neće postati dostojna i prihvatljiva alternativa, što građani svojim glasovima potvrđuju već skoro punih deset godina - navodi Matić.
Podsetimo, Đilas je bio gradonačelnik od 2008. do 2013. godine. Na kraju njegovog mandata, dug Beograda je iznosio 1,2 milijarde evra.
Uvođenje "bus-plusa"
Nije poštovao zakon
Prilikom uvođenje sistema "bus-plus", Grad s Đilasom na čelu svojevremeno nije poštovao Zakon o javnim nabavkama. Od samog osnivanja tog sistema u javnosti su se pojavile informacije da je tender sproveden nezakonito. Glas protiv "bus-plusa" prvi su podigli sindikati GSP, koji su tražili da policija proveri ko su pravi vlasnici firmi zaduženih za taj sistem. Pritom je novcem građana firmi "Apeks solušen teknolodži", koja je dobila posao, plaćeno čak šest miliona evra za zakup i instaliranje validatora kartica, iako je bilo logično da ta firma, nakon dobijanja unosnog posla, besplatno instalira opremu. Instaliranje validatora naplaćeno je tako od 2.540 do 12.225 evra po vozilu. Na kraju je inspektorima za suzbijanje privrednog kriminala beogradske policije bilo naloženo da provere poslovanje beogradskog preduzeća "Apeks", koje je bilo zaduženo za uvođenje sistema "bus-plus" u GSP, a zatraženo je i da se utvrdi materijalna šteta koja je naneta građanima, radnicima i GSP.
Most na Adi
Cena skočila sa 118 na 400 miliona evra
Iako je planirano da projektovanje i izgradnja mosta koštaju 118,6 miliona evra, cena je u nekoliko navrata podizana, te je na kraju dostigla sumanut iznos od čak 400 miliona evra bez poreza i doprinosa, čime je Most na Adi postao najskuplji most u Evropi. Pritom je tada bio ostavljen bez završenih priključnih puteva. Stručna javnost godinama je ukazivala na činjenicu da je most preplaćen, a grupa devet autora, među kojima su bili i prof. dr Ksenija Petovar, prof. dr Mihailo Maletin, prof. dr Slobodan Vukićević i arhitekta Branislav Jovin, u kritičkom javnom pismu su još u januaru 2006. ukazali na fizičku opasnost i urbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ti planovi žiteljima Beograda donose "enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu", te ocenili da su odluke tadašnjih gradskih vlasti "apsolutno neprihvatljive improvizacije".
Podzemni kontejneri
Favorizovali firme, oštetili budžet za 169 miliona
Gradska vlast sa Đilasom na čelu potrošila je za nabavku i postavku podzemnih kontejnera čak šest miliona evra, a projekat je pritom potpuno propao. Ispostavilo se da je tender bio predmet malverzacija. Naime, postojala je osnovana sumnja da su preko malverzacija oko tendera za podzemne kontejnere u Beogradu oštetili državu za 169 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra, a posao je pripao konzorcijumu firmi "Blagojevica" i "Blok". Kako su tada saopštili iz policije, celokupan postupak javne nabavke je bio favorizovan u korist ove dve kompanije i na taj način njima je pribavljena imovinska korist od 63 miliona dinara. Takođe, postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke UO JKP "Gradska čistoća". U aprilu 2014, zbog sumnje da su preko "Gradske čistoće" oštetili državu za ukupno 169 miliona dinara, policija je uhapsila pet osoba, između ostalih i bivšeg direktora preduzeća Aleksandra Stamenkovića.
Ekipa Kurira/ Foto/Source:Nikola Anđić
NE PROPUSTITE
