Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za zapadni Balkan, otvoreno je poručio da SAD očekuju međusobno priznanje Srbije i Kosova, te da Amerika to želi da finišira do kraja prvog mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena.
Eskobar je u intervjuu za Glas Amerike otkrio da SAD očekuju da preostalih pet članica EU koje nisu priznale Kosovo to što pre učine i dodao da se nada da će pitanje južne srpske pokrajine biti sveobuhvatno rešeno tokom prvog Bajdenovog mandata, „kako bi se nastavilo s daljim napretkom“. Dodao je da je u svakodnevnom kontaktu s Miroslavom Lajčakom, predstavnikom EU za dijalog Srbije i Kosova.
Novi pristup
- On ima neke odlične predloge, pokušava da obe strane, kada je reč o pitanju registarskih tablica, dovede u Brisel da razgovaraju o održivom rešenju, i postoje neka dobra rešenja, ali na dvema stranama je da se dogovore da razgovaraju o tome, odu u Brisel i razmotre to pitanje. Međutim, mislim da je na obe strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mesto gde postoji Kfor i gde nema potrebe za tim. Tako da bismo, u vezi s pitanjem tablica, voleli da vidimo neki pomak u Briselu negde u narednih sedam dana - rekao je Eskobar.
Dodao je da se SAD zalažu za rešenje zasnovano na međusobnom priznanju dve zemlje i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU, ali je ukazao da taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka. Na pitanje da li je vreme za novi pristup, Eskobar je rekao da je vreme da se obnove napori na dijalogu.
Jaki argumenti
Na pitanje da li misli da će Kosovo i Srbija uspeti da postignu sveobuhvatno rešenje za vreme prvog mandata Bajdenove administracije, odgovorio je potvrdno.
- Nadam se, jer treba da krenemo da rešavamo druga pitanja, a to su kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija celog regiona - zaključio je.
Bivši ambasador Milisav Paić kaže za Kurir da je to od početka cilj Amerike i da Srbija to, prema njima, treba da prihvati kao svršenu činjenicu.
- No, to nije tako jednostavno. Srbija ima jake argumente, Rezoluciju 1244 pre svega, koja govori o visokom stepenu autonomije za Kosovo, ali u okviru državnog suvereniteta i integriteta Srbije. Tu, što se tiče Srbije, nema mnogo prostora i ta formula o međunarodnom priznanju je potpuno neodrživa konstrukcija, jer Srbiji ta vrsta priznanja nije potrebna pošto je ona punopravna članica UN - ističe Paić.
Ivana Žigić
NE PROPUSTITE
