Milijarder Dragan Šolak, koji u svom vlasništvu ima više od 100 medija, od kojih je najmanje 25 informativnog karaktera, napravio je mehanizam za uništavanje svih nepodobnih medijskih subjekata i pokušava da monopolskim delovanjem spreči javnost da čuje mišljenje suprotno onom koje zastupaju njegovi politički i poslovni saradnici. Ovakav monopol na istinu koji Šolak pokušava da sprovede predstavlja ozbiljnu pretnju za demokratiju, upozoravaju sagovornici Kurira.
Opasnost
Kako je Kurir objavio, javno dostupni podaci pokazuju da je, preko svojih povezanih firmi, Junajted grupa Dragana Šolaka najveći pojedinačni vlasnik medija u Srbiji i zemljama u okruženju. Imajući u vidu da Junajted grupa otvoreno podržava jednu političku opciju i da bi u slučaju pobede te opcije na izborima de fakto bio uspostavljen monopol na medijskom tržištu, postavlja se logično pitanje - postoji li opasnost za medijske slobode i pluralizam u Srbiji? Hoće li domaće medijsko tržište uspeti da zadrži slobodan protok informacija i nepristrasno izveštavanje?
Izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić upozorava da, imajući ovo u vidu, postoji ozbiljna opasnost da zavlada medijski monopol.
- Imamo više od 100 medija u vlasništvu Dragana Šolaka, od čega je minimum 25 informativne prirode. To znači da su u mehanizam uključili i političke stranke poput stranke Dragana Ðilasa. Zašto to rade? Imamo medije pod kontrolom Šolaka i medije koji nisu u istom vlasništvu, ali guraju istu stranu. Ako bi Šolakova politička opcija došla na vlast, tada bi uspeli da i ostale medije ubace u mehanizam i imali bismo medijski monopol. Zavladalo bi jednoumlje, za koje inače stalno optužuju vlast. Građani moraju da znaju koliko je to opasno - ukazao je Matić.
Kako je istakao, tačno se vidi ustaljena procedura prema kojoj funkcioniše mehanizam za uništavanje konkurencije.
- Vidite da se određeni mediji uniformno ponašaju. Tačno se vidi koga zovu i ko lansira, a ko prenosi informacije. Vidite da se sve događa iz jednog centra, i to od osmišljavanja do kontrole efekata. Postoji krajnji cilj koji se svodi na novac. Pokrenuli su arbitražni spor u Vašingtonu, gde od Srbije potražuju nekoliko stotina miliona dolara. Sve njihove televizije koje posluju u Srbiji su u minusu, što im verovatno nije problem ako postoji politički interes i dugoročni finansijski interes - napomenuo je Matić.
Dodao je da najveća opasnost dolazi od monopola nad informativnim medijima.
- Posebno je opasna koncentracija vlasništva kad su u pitanju informativni mediji. Postoji opasnost da neko poseduje monopol na istinu. Imamo stanje faktičkog duopola. Ne postoje dve istine. To je i problem - zaključio je Matić.
Ućutali se
Opozicija bez reči
Predstavnici opozicije koji se, deklarativno, u javnosti konstantno zalažu za medijske slobode ovim povodom nisu našli za shodno nijednom rečju da se oglase. Iako je Kurir pokušao da dobije komentar od lidera Narodne stranke Vuka Jeremića, zamenika predsednika SSP Borka Stefanovića, lidera PSG Pavla Grbovića, te predsednika DSS Miloša Jovanovića, Radomira Lazovića iz pokreta Ne davimo Beograd, kao i predsednika DS Zorana Lutovca, niko od njih nije nam odgovorio na konkretno pitanje.
Interes imperije
Da Šolakovi mediji ubedljivo idu na monopolizaciju medijskog tržišta, i to kako bi propagirali njegove interese, smatra i medijski stručnjak Dragiša Kovačević.
- Oni pre svega te medije u svom vlasništvu koriste da bi odbranili svoju imperiju. Očigledno je da čim se pokaže prstom na njih, oni, pre svega N1 i Nova S, tvrde da je to napad na slobodne medije, a niti su slobodni niti su nezavisni. Naprotiv, oni i služe za to da štite ogroman monopol i kapital koji je nelegalno stečen - ističe Kovačević.
Dodaje da su za to krivi oni koji su im takvo delovanje omogućili.
- Pre svega mislim na REM, koji već godinama radi za Šolaka i omogućava da ti kanali koji su registrovani na inostranstvo emituju program u Srbiji. Tako je na stotine miliona evra otišlo preko granice - ukazuje Kovačević.
Sociolog i analitičar Vladimir Vuletić kaže da je, nažalost, medijsko ukrupnjavanje globalni trend.
- Naravno da to utiče na objektivnost, ako pod objektivnošću podrazumevamo da svako predstavi svoj pogled na svet. Monopolizacija upravo sužava broj uglova i zato i postoje antimonopolski zakoni - jasan je Vuletić, koji zaključuje da je to i pretnja za demokratiju.
Ekonomista Miladin Kovačević kaže da bi ovo polje moralo biti praćeno i opservirano u smislu ocene dominacije u medijskom prostoru.
- Tu postoje institucionalne instance u državi koje moraju da reaguju ako se narušava neki institucionalni okvir, poput REM i nekih drugih tela, koja bi morala da prate kretanja na medijskom tržištu i u kojoj meri su prekršeni zakonski okviri, bilo da je reč o monopolskom položaju ili narušavanju nekih drugih regulatornih obrazaca - kaže Kovačević.
Dugogodišnji novinar Rojtersa Jakša Šćekić kaže da kvantitet ne znači i kvalitet.
- Svakako država mora da vodi računa i ograničava koncentraciju medija - kratko je poručio Šćekić.
Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
Bonus video:
