Jelena Obućina, „novinar i urednik u okviru informativnog medija Newsmax Adria“ (tako se sama legitimiše), tuži Kurir i traži da joj za čast i ugled platimo 200.000 dinara. Nije skupo, suma u današnje vreme nije velika, ali stvar je principa...
Tuženi smo što smo objavili zajedničke fotografije nje i Dragana Ðilasa. Pustićemo da sud kaže svoje, ali ne vidimo razlog zašto se načelno ne bismo osvrnuli na ovaj potez novokomponovane novinarske zvezde.
Ništa čudno
Nekada su, naime, u kafanskim nadmetanjima, novinari umeli da se razmeću brojem tužbi. Ko ih je imao više, imao je crno na belo da je hrabriji, jer je svojim tekstovima više puta nekom moćniku stao na žulj. A sada, evo, Obućina, koja se pročula tek pre godinu dana, pre nego što je, dakle, u novinarstvu bilo šta uradila - tuži!
Nema, međutim, ničeg čudnog u ovome. Tužba protiv Kurira samo je još jedan dobro proračunat potez u stvaranju opozicione medijske heroine ni iz čega.
Zvezda Jelene Obućine u medijima koje plaća Dragan Šolak, sponzor Dragana Ðilasa, zasijala je u leto 2020. godine, kada je iz Luksemburga pokrenut Newsmax Adria. Ovo nešto, ni televizija ni novine, nego „informativni medij“, ima emisiju vesti na čijem početku Jelena Obućina saopštava misli i smatranja u obliku aforizama, koje - veruje se u obično dobro obaveštenom beogradskom „krugu dvojke“ - smišlja Slobodan Georgiev, njen direktor.
Za manje od dvanaest meseci to joj je donelo dve nagrade koje opozicioni mediji šetaju između svojih serdara i vojvoda. Ali istina se ne može sakriti. U obrazloženju jednog od tih priznanja, žiri je napisao: „Jelena Obućina... izdvojila se u prethodnih godinu dana kao novo hrabro lice srpskog žurnalizma, iako je u novinarstvu prisutna skoro 15 godina.“
Nova biografija
Gde si bila prethodnih četrnaest godina, Jelena? Kako i zašto niko nije do prošlog leta čuo za tebe? Čak ni na internetu, na kojem svačega ima, nema ni traga Jeleni Obućini iz tog perioda. A bila je javni radnik, novinar! Šturi podaci iz njene nove biografije navode da je od 2006. radila u informativnom programu RTS. Onog i ovog RTS, za kojeg ni u jednom mediju novog Jeleninog poslodavca nema nijedne lepe reči!
Od novinarskog anonimusa sa takvim stažom ni Šolak ni Ðilas ne mogu za Jelenu da isfabrikuju imidž beskompromisnog opozicionog borca za istinu. Jedan od uslova da neko bude proglašen za sveca velikomučenika je da je postradao za veru. Zato je tužen Kurir, da bi Jelena Obućina mogla da tvrdi da je proganjana i da je stradala za istinu.
Serdari i vojvode
Da ne budemo pogrešno shvaćeni, mi ne mislimo da čast i ugled nemaju cenu. Naprotiv! Samo što neki nisu hteli da ih daju ni za sva blaga ovog sveta, a neki traže 200.000 dinara.
Cena zavisi od mnogo činilaca. Kuća je, recimo, jeftinija ako je u lošem kraju, a vrednost časti novinara drastično pada kad se druži s političarima.
„Časna reč, o mom prijatelju Ðilasu pišem objektivno!“
Ma hajde?! Dvesta hiljada? Za upotrebljenu stvar?
Dosta joj je što je opozicioni serdari nazivaju vojvodom, neka nastavi svojim putem. A nas neka pusti da se bavimo novinarstvom.
Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
