ZAHTEVI ISPUNJENI, ŠTA SAD?Predstavnici pokreta i partija još većaju o novim blokadama!

Zahtevi koji su postavljeni kao povod za protestna okupljanja i blokade saobraćajnica su prihvaćeni i ispunjeni, ali pojedini akteri, pre svega politički, pronalaze razloge da se i ove subote nastavi s pobunom. Dok političke stranke i pokreti koji su najglasnije zagovarali blokade upadljivo ćute na potez vlasti da usliši protestne zahteve i najavu organizatora da time i blokade prestaju, iz udruženja Kreni-promeni pozvali su građane da u subotu u 14 sati, umesto na auto-puteve i mostove, dođu na Trg republike u Beogradu i trgove širom Srbije na proslavu pobede.

Marker

Nikola Arsenić iz Kreni-promeni je najavio da će na beogradskom skupu to udruženje predstaviti neke dalje korake, a na pitanje da li dolazi do raskola između njih i Ekološkog ustanka, koji je najavio nastavak protesta sa ciljem "proterivanja" kompanije Rio tinto iz Srbije, on je rekao:

- Ne vidim neko sastavljanje da bi bilo raskola. Mi sada možemo da dodajemo zahteve od subote do subote, ali bi se energija na taj način iscedila, kao u slučaju 1 od 5 miliona.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za Kurir da se će svako ko pokuša da u beskraj širi zahteve potrošiti sakupljenu energiju i razvodniti te proteste.

- Ovi protesti, koji su doveli do ispunjenja zahteva, jesu i opomena vlasti, ali i svojevrsni marker za građanske pokrete i stranke u smislu njihovog budućeg delovanja. Masovnost protesta je bila ovakva baš zbog jasnih zahteva. Treba sad naći nešto što ima makar približnu jasnost ako se želi probuditi ta energija građana. Oni moraju da nadiđu usko političke interese i niko neće uspeti da probudi mase ako ekskluzivno poželi da povede proteste. Prošlo je vreme kada je prolazila ekskluzivnost na građanskim protestima. Sada je svuda u svetu trend da su građani rezervisani prema političkim akterima - ocenjuje naš sagovornik.

Nema povoda

Zoran Milosavljević iz Instituta za političke studije smatra da će političke stranke sasvim sigurno pokušati da izvuku maksimum iz ovih protesta.

- Ne napušta se ta masa tek tako. To je upravo ona aparatura kroz koju opozicija želi da ostvari svoje političke ciljeve bez izbora. Sigurno je da će pokušati da zadrže, čak i uvećaju masu, kako bi što više umanjili vlast i uticaj vladajuće stranke. Državni vrh je jasno obrazložio sve i postavlja se pitanje šta bi bio povod za novo okupljanje u subotu. Pošto vidimo da će ga biti, reč je od početka o čisto političkom protestu čiji je cilj destabilizacija države - zaključuje on.

Šta sad sa zakonskim propisima

Tek počinje javna rasprava, na snazi ostaje postojeći Zakon o eksproprijaciji

Nova zakonska rešenja o eksproprijaciji razmatraće se u javnoj raspravi koja nije oročena. Predsednik Skupštine Ivica Dačić potvrdio je da se o izmenama Zakona o eksproprijaciji više neće raspravljati, pošto ih je predsednik Srbije vratio na ponovno odlučivanje, a Vlada potom povukla iz procedure. On kaže da se sve sad vraća na javnu raspravu i da je "pitanje da li će i kada uopšte biti menjan zakon".

Advokat Predrag Savić objašnjava za Kurir da ova nova situacija zapravo znači da na snazi ostaje postojeći Zakon o eksproprijaciji, a da će nova rešenja biti sadržana u budućim izmenama ovog akta ili u potpuno novom zakonu.

- Nerazumno kratki rokovi su najveći problem, jer je nemoguće za pet ili osam dana sprovesti nekoliko desetina radnji koje su neophodne u ovom kompleksnom procesu eksproprijacije - ocenjuje naš sagovornik.

On očekuje da će javna rasprava biti prilika da se nova rešenja oblikuju u odnosu na bogatu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.

- Ta praksa nameće tri osnovna standarda: legalnost, legitiman cilj i opravdanje za eksproprijaciju i pravično opterećenje, što znači pravedan odnos između zaštite prava pojedinca i javnog i opšteg interesa - kaže on.

Drugi sporan zakon o referendumu i narodnoj inicijativi već danas će se naći pred poslanicima, ali sa izmenama koje se odnose na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i na rok za ponovno raspisivanje referenduma.

Kurir.rs