SRBIJA ZASLUŽUJE UBRZANJE EVROINTEGRACIJA: Makron potvrdio da smo prva zemlja koja će sledeća ući u Evropsku uniju!

Aktuelni rat na istoku Evrope napravio je prostor za različite pokušaje da se za Ukrajinu, ali i neke druge zemlje pronađe prečica za članstvo u EU. Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron u razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem raspršio je te lažne nade rekavši da ni Ukrajina, niti bilo koja druga država neće pre Srbije biti u EU. Srbija je, kao ključna zemlja zapadnog Balkana i država koja je najviše odmakla u pregovorima, zaslužila da dobije ubrzanje evropskih integracija, a Makronova poruka je signal da bi to moglo da se desi, ocenjuju sagovornici Kurira.

Preći s reči na dela

Vučić je u "Usijanju" na Kurir televiziji rekao da je s Makronom imao dosad najprijateljskiji razgovor u kojem mu je jedan od najuticajnijih evropskih lidera preneo da, bez obzira na geopolitičke promene u Evropi i svetu, Srbija nedvosmisleno ostaje ključni prioritet i prva zemlja za ulazak u EU.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da je krajnje vreme da se ovakvi pozitivni signali pretvore u konkretna dela.

- Iako je sva pažnja usmerena na rat u Ukrajini, potrebno je uzeti u obzir i zapadni Balkan, koji se već dve decenije kotrlja prema Briselu. U tom smislu, postoje signali, kao što je i ova Makronova poruka, da bi konačno moglo da dođe do ubrzanja evropskih integracija čitavog regiona, a naročito Srbije, koja je odmakla u pregovorima sa EU i koja je centralna zemlja na zapadnom Balkanu. Nadam se da će se, bar ovaj put, preći sa reči na dela, jer nam motivacione poruke odavno nisu potrebne - napominje naša sagovornica.

Da se jasno kaže

Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, objašnjava da je ideja o ubrzanom članstvu Ukrajine u EU naivna, nerealna i više simbolična.

- Pored toga, ona je ponižavajuća za kandidate na zapadnom Balkanu, od kojih neki već više od 20 godina stagniraju u tom procesu, često i zbog opstrukcije u samoj EU. Neki kandidati, poput Srbije i Severne Makedonije, bili su primorani da donose veoma bolne političke odluke u tom procesu, odluke koje su štetile samom suverenitetu, pa i identitetu. Ukoliko su se pravila promenila i geopolitika postala ključna odrednica za članstvo u EU, dobro bi bilo da to svi znamo. Mislim, međutim, da je Makron ipak potvrdio da to nije slučaj. Dakle, teško je očekivati da bi Ukrajina mogla da dobije nešto više od daleke "evropske perspektive" - ocenio je on.

Mitić podseća da u praksi proces integracije u EU pretpostavlja tri stvari.

- Prvo, ispunjenje precizno definisanih kriterijuma koji važe za sve zemlje. Drugo, ispunjenje političkih uslova koje EU ili same države članice postavljaju kandidatima. Tu se u ovom trenutku posebno ističu uslovi postavljeni Srbiji, Severnoj Makedoniji i Turskoj. Najzad, neophodna je politička volja za proširenjem u svih 27 članica EU, od čega smo daleko u ovom trenutku, jer ona ne postoji u značajnom broju zapadnoevropskih država, a naročito u Francuskoj - objasnio je on i dodao:

- Sam Makron vrlo dobro zna da je proces proširenja EU veoma daleko. On jeste u predsedničkoj kampanji u Francuskoj, gde su mu glavni konkurenti Marin Le Pen, Valeri Pekres i Erik Zemur, svi odreda skeptici ili protivnici proširenja. Međutim, stav Francuske i francuskog javnog mnjenja je ionako već duže vremena veoma suzdržan prema proširenju EU.

Predsednik o rusko-ukrajinskoj krizi

Naša pozicija teška, trpećemo posledice

Predsednik Aleksandar Vučić govorio je u "Usijanju" na Kurir TV i o tome kako rat u Ukrajini utiče na Srbiju.

- Srbija će čuvati mir, stabilnost, brinuće o životima svoje dece. Naša pozicija je veoma teška. Srbija je na dobrom putu, sukobi nam nisu potrebni, već nam je potrebno da rastemo... Svi mali koji ne mogu da se ižive nad velikima težiće da se ižive nad malima, nad Srbijom. Rekao sam da će Srbija trpeti posledice, kao i druge zemlje Evrope. Dolazi do poremećaja na svetskom tržištu, s nabavkom robe, u političkim odnosima, globalna politička scena se menja. Ponekad mi se čini da ne razumemo šta se dešava, ovo su tektonske promene - objasnio je on.

Vučić je naglasio da niko ne treba da brine za snabdevenost prehrambenim proizvodima i da ljudi ne treba da paniče, jer imamo svega.

- Za nas je važno da kažem da će biti dovoljno hleba i pšenice za ceo region, to je naše, to je ono što nam daje Vojvodina. Ljudi ne treba da brinu. Nemojte kupovati so, imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, svega imamo i više nego dovoljno. Uvezli smo i pasulj, grašak, nemamo problema ni sa čim, uradili smo svoj posao na najbolji mogući način, kao i za naftne derivate. Postarali smo se da se pobrinemo za sve potrepštine naroda - rekao je on i dodao da imamo dovoljno hrane u rezervama, kao i da će Srbija ove nedelje doneti odluku o delimičnoj zabrani izvoza pšenice.

- Voz je krenuo i gazi sve pred sobom i gledam koliko je moguće da se izmaknemo iz tog voza... - kazao je Vučić.

- Za razliku od drugih iz regiona, razgovaram sa svim svetskim liderima, zahvaljujući snazi Srbije. Plašim se da je ovo tek početak. Nadam se da će rusko rukovodstvo i predsednik Rusije Putin razmisliti o svemu.

Kurir.rs