Najlakše je Srbiju opet podeliti na one koji su za i na one koji su protiv. Ali sa druge strane, uvek je to tako i u Srbiji i bilo gde na ovom svetu. Svaka medalja ima dve strane i to je nešto što je nepromenljivo, kaže u intervjuu za Kurir legendarni glumac i producent Lazar Ristovski govoreći o tome zašto deo javnosti nije imao lepe komentare na činjenicu je javno podržao SNS, te da je na izbornoj listi naprednjaka za parlamentarne izbore.
I nisu kritike stigle samo na njegov račun već i drugim brojnim eminentnim domaćih stručnjacima i umetnicima koji su podržali SNS.
Šta biste im poručili?
- Ja ne živim tako što se povodim mišljenjima ni jedne ni druge strane. Ja živim svoj život, u kom postavljam sebi i ljudima iz svoje okoline na koje mogu da utičem uvek nove i veće zadatke, kako bih se usavršavao i napredovao. I to nema veze ni sa mojim godinama ili s bilo kojom stranom, to je odlika moje ličnosti i mog karaktera. Ja sam borac i taj instinkt me vodi kroz život. To što mislite da neki, pa verovatno mislite i na mene, nisu, kako kažete „sjajno prošli“, šta to u stvari znači? Znači da je jedan deo javnosti, i to onaj koji više visi na društvenim mrežama, agresivniji, jer je najčešće sakriven iza lažnih profila i lažnih imena, pa tako ispoljava svoju nemoć, frustracije, i svoj nerad i nesposobnost. Taj deo skrivene javnosti me, ali baš apsolutno, ne interesuje. Nažalost, onaj deo opozicije koji javno ispoljava mržnju prema svojim političkim neistomišljenicima, pa tako i prema meni lično, do te mere je agresivan da i oni koji su imali nameru da glasaju za njih to neće učiniti, jer su danas uplašeni od svake vrste agresivnosti i mržnje. Jasno im je da je ovo vreme u kom se mora biti odmeren, oprezan i mudar.
Šta vas je opredelilo da podržite baš SNS i njegovog lidera Aleksandra Vučića?
- Nikad nisam gledao život sa strane. Uvek sam želeo da učestvujem u životu, ne bojeći se da pogrešim i da će život da me kazni. Više cenim one koji učestvuju u igri nego one koji sede sa strane i kibicuju, čekajući ko će da pobedi pa da mu se onda priključe. Ja sam ulazio u igru i kad se gubi sa tri nula. Podržao sam predsednika Vučića kada je to, kad govorimo o ljudima iz kulture i s filma, bilo smelo. Prepoznao sam njegovu ogromnu želju da kao patriota i veliki Srbin učini Srbiju boljim mestom za život za sve njene građane. I tu je cela mudrost. Vodim se intuicijom. Vreme je pokazalo da sam bio u pravu. Predsednik Vučić je danas ne samo predsednik, on je državnik, a to je jedna stepenica više. On se danas sastaje s najvećim državnicima sveta i time u ovom teškom vremenu uliva narodu Srbije određenu sigurnost, koja nam je danas najpotrebnija.
Da li vidite sebe u poslaničkoj klupi nakon 3. aprila? Ili bi vam pak više „legla“ neka druga funkcija?
- Mene funkcije ne zanimaju. Ja nisam političar. Ja sam pre svega glumac, a zatim direktor naše porodične producentske kuće „Zillion film“, koja uspešno radi već 26 godina. Dakle, nije mi firmu napravio ni predsednik Vučić, ni pre njega Tadić, Sloba ili bilo ko drugi. Napravio sam je ja s mojom porodicom. Mene zanima da radim i stvaram dok me snaga drži, a snage, hvala bogu, imam još dosta. I znate šta, ja sam čovek starog kova. Ne samo po godinama već i po shvatanjima. Za mene reči patriotizam i posvećenje svojoj zemlji i narodu još uvek imaju težinu. Što se tiče poslaničke klupe, imam zadovoljstvo da ću možda sedeti tamo gde su pre mene sedeli veliki filmski glumci Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić, pa i reditelj Srđan Dragojević. I tamo ću imati štošta i kritički i konstruktivno da kažem i uradim. Znate, ja sam nestranačka ličnost. Ja sam tu zato što predsednik i njegovi saradnici, a nadam se i narod, cene ono što sam kao umetnik do sada uradio.
O umetnosti, kritikama, novcu za kulturu...
Ako hoćeš da me mrziš, mrzi me, ali rezultate niko ne može da mi oduzme
Neretko možemo čuti javne prepirke povodom dodele sredstava od strane Filmskog centra Srbije, a najčešće oni koji nisu dobili novac optužuju one koji jesu da su protežirani jer su bliski režimu. Kako na to gledate?
- Kad bi ti koji ne dobiju novac mogli da pogledaju malo dalje od svog nosa, videli bi da često, ali ne uvek, ima velikih razloga za to što ne dobiju novac, jer ga najčešće nisu ni zaslužili. Ti isti pišu i šteluju za sebe propozicije za konkurse zaboravljajući pritom šta su drugi uradili i da će se na konkursima pojaviti i neki drugi, mnogo bolji od njih. Kad ipak oni dobiju novac, onda ćute. To neprincipijelno ponašanje im se često obije o glavu. Onda dižu svoj glas protiv države i sistema i pokazuju svoje licemerno lice. Kako dobiju pare, opet zaćute. I tako ukrug.
Vi sebe ne vidite u tim kritikama?
- Moja kratka biografija u tri rečenice mi daje za pravo da bez straha ovo kažem, jer iza mene stoje moja dela. Prema meni ne moraju da se šteluju propozicije konkursa. Ja sam do sada snimio kao glumac preko 80 filmova i TV serija, i to skoro uvek glavne uloge. Odigrao sam u pozorištu preko 4.000 predstava, mada ne igram skoro trideset godina. Producirao sam preko 20 filmova. Napisao sam četiri knjige priča. Dobio sam preko 50, što manjih, što većih, nagrada u Jugoslaviji, Srbiji i u svetu. Bio sam učesnik sa svojim filmovima, kao glumac ili reditelj, na svim najvećim festivalima sveta - Kan, Berlin, Toronto, Venecija itd. Mnogi lokalni srpski reditelji ne mogu ni da se primaknu ovim rezultatima. Ovo su činjenice. E sad, ako hoćeš da me mrziš, mrzi me, ali ovo ne može niko da mi oduzme.
Ne zamerate onima koji izriču zlurade kritike?
- Ja nikoga ne mrzim. Čak ni one koji s mržnjom govore o meni i mom političkom angažmanu. S ponosom podržavam čoveka kome verujem da radi za dobrobit Srbije i svih njenih stanovnika. Podržavam Aleksandra Vučića. Šta mi možete vi koji ga ne podržavate? Možete samo da me mrzite. Ja vas ne mrzim. Ja tolerišem tuđe političko mišljenje. Umetnik koji mrzi je izgubio svoju kreativnu i stvaralačku energiju. On je mrtav. I još nešto. Ne dobijaju se bitke tako što ćeš mrzeti svog protivnika više nego što on tebe mrzi, već tako što ćeš biti bolji od njega. Dela govore.
Šta biste prvo, da se pitate, promenili na umetničkoj sceni Srbije, pre svega u sferi filma?
- Mi koji se bavimo filmom često sebično mislimo da je film najveća umetnost i da daje najveći doprinos kulturi. Nije tako. Za kulturu jedne zemlje su podjednako kao film važni i muzika, književnost, likovna umetnost. U širem tumačenju reči kultura i sport je kultura. Kultura je kad kažete ujutru komšiji: „Dobro jutro, komšija.“ Kultura je očuvanje kulturnih vrednosti i kulturnih dobara. Svako od nas pojedinačno je jedno kulturno nasleđe i kulturno dobro, ako sebe dovoljno cenimo. Nažalost, mislim da se mi kao narod dovoljno ne cenimo! U sferi filma je već mnogo toga promenjeno nabolje poslednjih godina. Budžet Filmskog centra Srbije je višestruko povećan. Telekom Srbija je jedan od najvećih ulagača u serijski televizijski program. Hiljade filmskih radnika i njihovih porodica zarađuju ozbiljne pare radeći u tim projektima. Iza svega toga stoji država, SNS i, naravno, predsednik Vučić.
Da li vas brine aktuelna rusko-ukrajinska kriza? Verujete li da Srbija može da se izbori s pritiscima i da sačuva ekonomsku stabilnost?
- Mi smo poverili na izborima i dali mandat čoveku u koga veruje velika većina Srbije. Njegovo je sada da opravda naše poverenje. Sigurno da mu nije lako. Da li biste mogli da date poverenje nekome od ovih iz opozicije? Kome? Kome da poverite svoju sudbinu i sudbinu svoje dece danas kad se na međunarodnoj sceni meri svaka reč, a kamoli gest i odluka. Sudbina zemlje zavisi od jednog pogrešnog koraka. Da li biste mogli da zamislite nekog kao predsednika Srbije, nekog od ovih koji su Srbiju i ranije prodavali? Ili nekog od glumaca koji su hteli da se kandiduju za predsednika Srbije da danas razgovara o sudbini Srbije s Putinom, Bajdenom i Sijem? Ja to ne mogu da zamislim.
Šta biste poručili glasačima? Zašto po vama treba svoj glas i poverenje da daju SNS?
- Cenite ljude prema njihovim delima, a ne prema žvaki, što bi rekli klinci. Živela naša Srbija!
Ivana Žigić
NE PROPUSTITE
