Pred odlazak Vučić je poručio da je Srbija jasno opredeljena putu ka EU, ali da ga čekaju teški razgovori i da zbog sastanka ima tremu. Izrazio je nadu da će Olaf Šolc imati razumevanje za poziciju Srbije, prisećajući se da je 2016. godine nemački kancelar bio naklonjen državama bivše Jugoslavije u vezi sa pristupanjem EU i da je tada ponašanje EU po pitanju integracija opisao kao neprihvatljivim.
Šta će ovog puta Berlin tražiti od Srbije? Da li je glavni uslov za evropske integracije uvođenje sankcija Rusiji? Hoće li Srbija uspeti da zaštiti svoje nacionalne interese, ali i da održi prijateljske odnose u spoljnoj politici? Kakvu će poruku Šolc poslati Aljbinu Kuritiju s kojim se odvojeno sastaje?
Na sva ova pitanja odgovor su dali u emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji naučni savetnik Instituta za evropske studije prof. Slobodan Zečević i politički filozof Dragoljub Kojčić.
- Srbija je dugi niz godina na evropskom putu, već od 2000 godine i stalno teku razgovori o tome. Vremenski rokovi su za naše građane bitni, naši građani imaju utisak da je članstvo u EU fatamorgana. Signal mora da se precizira i kakav je naš put i koji je tempo. Druga stvar, ono što imam utisak, ovo je prvi susret otkako je Šolc postao kancelar. Mislim da on nije želeo da zateže odnose sa Srbijom, mislim da se prema nama odnosi kao prema partneru. Privredni odnosi između Srbije i Nemačke su u uzlazu. Možda smo imali neka negativna očekivanja od sastanka, ali ja smatram da je bio konstruktivan - rekao je Zečević.
Na pitanje voditeljke Silvije Slamnig da li može na neki način da lakne državnom vrhu Srbije, Kojčić smatra da može.
- Kao građanin ove zemlje smatram da je ovo dobro za našu zemlju. Koliko sam mogao da vidim kroz konferenciju za štampu atmosfera je bila vrlo mekana, ali setimo se da je pre desetak dana bilo dosta zluradih komentara. U Srbiju se ne dolazi da se zavrće ruka, mislim da je Evropa prepoznala da je naša vojna neutralnost naš argument - rekao je Kojčić.
Zečević je objasnio da Srbija ne može biti politički ni ekonomski neutralna, ali može vojno.
- Ne možemo biti ni politički ni ekonomski neutralna jer smo potpisali sporazum za članstvo u EU. Mi smo sa tim sporazumom integrisali naše tržište sa EU. Mi imamo konstruktivan stav i sledimo takvu politiku. Mi ne možemo reći da smo politički i ekonomski neutralni, ali možemo da budemo vojno neutralni, što znači da nismo u sastavu NATO. To je jedna naša realna pozicija. Kada govorimo o našoj slobodi opredeljenja, obzirom da još uvek nismo članica EU imamo pravo da neke spoljnopolitičke odluke donosimo samostalno i to se zna kakve odluke
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
