UBRZANJE! EU od Srbije traži usklađivanje spoljne politike, a mi od njih možemo konkretan DATUM PRIJEMA

Ubrzavanje procesa evrointegracija Srbije zajednička je težnja srpskih i evropskih zvaničnika, ali obostrani optimizam kvare sve glasniji zahtevi pojedinih članica Unije da Beograd uskladi spoljnu politiku sa spoljnom politikom evropske porodice, odnosno uvede sankcije Rusiji. To su potvrdile i poruke predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji je u Beogradu, između ostalog, objasnio ideju stvaranja geopolitičke zajednice i napomenuo da je njen cilj da se za sve one koji žele da se priključe EU odredi agenda u budućnosti. U javnosti Srbije mogu se čuti predlozi da Srbija na pritiske da uvede sankcije Rusiji treba da odgovori svojevrsnim kontrapritiscima i insistira na datumu prijema u članstvo.

Nema zamena i čekaonica

Predsednik Aleksandar Vučić sumirao je Mišelovu posetu i poručio da je ubrzavanje evrointegracija naš cilj.

- Poseta Šarla Mišela našoj zemlji, u ovom trenutku, od velikog je značaja za našu budućnost. Cilj Srbije je da ubrza svoj evropski put - napisao je predsednik na Instagramu.

Ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović kaže za Kurir da je poruka Mišela o ubrzanju procesa izuzetno značajna.

- To pokazuje da su lideri EU prepoznali geopolitički i geoekonomski značaj celog regiona, posebno Srbije, i da su pojačali delovanje u pravcu mira, demokratije i integracije na zapadnom Balkanu. Srbija je u smislu reformskog procesa potpuno jasno napredovala, što govori i poslednji neformalni izveštaj Evropske komisije o vladavini prava. Naravno da postoji snažno očekivanje pojedinih članica za dodatnim usaglašavanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pa će to zasigurno biti predmet kritike u odlučivanju o narednim koracima. Ali juče je u razgovorima Vučića i Mišela jasno podvučena i naša i evropska rešenost o daljem snaženju integracije i produbljivanju saradnje Srbije i EU i pre članstva, uz nedvosmislenu poruku da nikakvih zamena i čekaonica za članstvo nema, već produbljena saradnja u okviru procesa pristupanja Srbije - objašnjava naša sagovornica. Kontrapritisak

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović ocenjuje za naš list da će ostvarivost želja za ubrzanjem evrointegracija zavisiti i od EU i od Srbije.

- To jeste ostvarivo ukoliko postoji obostrana težnja. Potrebno je da, s jedne strane, EU ubrza taj maratonski proces približavanja zapadnog Balkana, a s druge strane, neophodno je i da zemlje ovog regiona reformama i usaglašavanjem svojih politika pokažu opredeljenost za članstvo u EU. Naravno, usaglašavanje spoljne politike je danas u centru pažnje i verujem da bi Srbija pokazala tu opredeljenost ukoliko bi usaglasila svoju spoljnu politiku sa EU - ocenjuje Đukanović.

Bivši ambasador u Berlinu i Londonu Ognjen Pribićević jedan je od onih koji smatraju da je najveći neuspeh Evrope u poslednjih 20 godina to što Srbija i zapadni Balkan nisu ušli u EU. On kaže da je došlo vreme da se razgovara o članstvu Srbije u EU, i to ne za tri ili pet godina, već mnogo brže. Kako ocenjuje Pribićević, nije realno pokretati pitanje usaglašavanja spoljne politike bez pitanja članstva u EU. Pritisci na Srbiju da usaglasi spoljnu politiku sa EU biće nastavljeni, ali bivši diplomata kaže da treba očekivati i da se naši pritisci prema njima nastave isključivo s jednim pitanjem - kada ćemo ući u EU.

- Sada je momenat da se razgovara o članstvu. Geografski, ekonomski, kulturno Srbija vrlo jasno pripada Evropi, tako da se ta dva pitanja otvaraju istovremeno. Srbija pripada EU i trebalo je da uđe u EU s Kosovom kao sastavnim delom svoje teritorije, a onda ćemo videti kako će se ta stvar razvijati - poručuje Pribićević.

Istraživanje NSPM o geopolitici

Više od 80 odsto Srba protiv sankcija Rusiji

Ogromna većina građana se protivi uvođenju sankcija Rusiji, protiv je ulaska zemlje u NATO i ne bi priznala Kosovo u zamenu za prijem u EU, pokazalo je istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM). Rezultati otkrivaju da 82,1 odsto građana ne podržava uvođenje sankcija Moskvi, tek 6,9 odsto bi ih podržalo, a 11 odsto nema stav. Polovina broja anketiranih smatra da je Rusija u pravu, 6,1 misli da je to Ukrajina, dok svaki peti misli da niko nije kriv.

- Kada smo pitali ko je najviše kriv za sukob u Ukrajini, čak 68,7 odsto je reklo da je to NATO, Ukrajinu krivi 7,4, Rusiju 5,6, a nema stav oko 18 odsto građana - objasnio je urednik NSPM Đorđe Vukadinović.

Makron odgovorio skepticima

Evropska politička zajednica nije zamena za proširenje

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da "evropska politička zajednica" dopunjuje proces pristupanja EU i da nije njegova alternativa, dok se nemački kancelar Olaf Šolc fokusirao na zapadni Balkan, rekavši da nema bezbednosti EU bez "stabilnog evropskog zapadnog Balkana", piše Euraktiv.

Makron je ponovo govorio o svom predlogu nakon što su zemlje iz "čekaonice" za EU pokazale zabrinutost da bi njegova ideja mogla da posluži kao način da se te zemlje ne prime u blok.

Kurir.rs