Jasno je da bismo svi u Evropskoj uniji (EU) želeli da Srbija uvede sankcije Rusiji, poput većine država u regionu. Razumem teškoće koje Srbija ima u vezi s uvođenjem sankcija i složenost ove situacije za srpsku vladu, kaže u intervjuu za Kurir ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome.
Tri meseca su prošla od ruske invazije na Ukrajinu, sada se više niko ne usuđuje da prognozira koliko bi ovaj rat mogao da traje... Šta je, po vama, ovaj sukob pokazao? Da li možda to da ruska vojska nije toliko moćna koliko je godinama tvrdila da jeste? Da li to da EU i te kako može da bude složna i odlučna kad je potrebno?
- Ruska agresija na Ukrajinu je pokazala, pre svega, radikalnu promenu u strukturi evropske i međunarodne odbrane. Svojim napadom, za koji apsolutno nema opravdanja, niti se može opravdati, Putinova Rusija se pretvorila u apsolutni faktor nestabilnosti u međunarodnim odnosima i u sagovornika bez ikakvog kredibiliteta, imajući u vidu flagrantne laži na kojima je zasnovala rat. Zatim, pokazao se zadivljujući otpor ukrajinskog naroda u odbrani svoje teritorije, uporedo sa ozbiljnim nedostacima u ruskoj vojnoj strategiji, čije stvarne ciljeve čak ne uspevamo da razumemo u potpunosti. Ukratko, takođe se pokazalo jedno doskoro nezamislivo jedinstvo u okviru Evropske unije s jedne i NATO s druge strane, kako bi se odgovorilo na surovu i nemilosrdnu agresiju protiv jedne suverene evropske države.
Da li su EU i NATO mogli više da pomognu Ukrajini?
- Ukrajina nije država članica Evropske unije niti NATO, a čak nije bilo predviđeno da pristupi nekoj od ovih organizacija pre 24. februara. Ni Evropska unija, ni NATO, niti bilo koja njihova država članica nisu u ratu protiv Rusije. Rusija je ta koja je vojno napala Ukrajinu koristeći izmišljene izgovore i očigledne laži, čak i bez formalne objave rata. Međutim, pretnja po sveukupnu bezbednost kontinenta koju ova ruska agresija predstavlja dovela je do toga da mnoge evropske i neevropske države bilateralno pomažu Ukrajini da se brani, šaljući joj oružje, obučavajući pripadnike vojske, isporučujući humanitarnu pomoć, a pre svega prihvatajući milione nedužnih građana koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove. Uvek se može učiniti više, i to će se i činiti, ukoliko agresija ne prestane, ali ne smemo da zaboravimo da, suprotno tvrdnjama ruske propagande, Ukrajina formalno nije saveznik NATO, niti član EU. Ako to bude postala, to će biti zbog evropske opredeljenosti većine njenog stanovništva, koja će se usled ove agresije verovatno dodatno učvrstiti, a nakon pregovaračkog procesa koji će započeti kada se za to budu stekli potrebni uslovi.
Sankcije koje EU uvodi Rusiji veoma pogađaju i same članice Unije, pogotovo kad je reč o snabdevanju gasom i naftom, zbog čega su se neke države - poput Mađarske - usprotivile novom paketu sankcija. Da li je uopšte moguće odjednom smanjiti zavisnost od ruskih energenata?
- EU je već uvela pet paketa sankcija Rusiji. U pitanju su sankcije koje su bolne za sve, pre svega zato što je namera da se što manje povredi ruski narod, koji nije kriv zbog odluka svojih državnika i, potom, zato što nanose štetu privredama naših sopstvenih država. Prekid zavisnosti od ruskih energenata je veoma kompleksan i zahteva izvesno vreme, imajući u vidu i da se stepen zavisnosti razlikuje među državama članicama. Siguran sam, međutim, da ćemo svi zajedno uspeti da okončamo tu zavisnost, koja u ovom trenutku zapravo samo pogoduje nastavku rata, a s druge strane, to će nam pomoći da poboljšamo razvoj izvora čistih i obnovljivih energija.
Da li bi po Srbiju moglo da bude nekih posledica zbog neuvođenja sankcija Rusiji?
- Srbija je evropska zemlja koja pregovara o pridruživanju EU. Jedan od ključnih elemenata pregovora o pridruživanju je postupno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Sankcije Rusiji i Belorusiji su deo te zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Razumem teškoće koje Srbija ima u vezi s uvođenjem sankcija i složenost ove situacije za srpsku vladu. Španija je, kao zemlja koja je prijatelj Srbiji, podržavala i nastaviće da podržava opravdana nastojanja Srbije da postane država članica EU, a EU u celosti nastavlja pregovore u okviru svih otvorenih poglavlja. Francuska, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, organizovaće Konferenciju o zapadnom Balkanu u junu, a sledeća zemlja koja predsedava EU, Češka, već je najavila da će joj region Balkana biti jedan od prioriteta. Kao što se može zaključiti, nema neposrednih posledica ukoliko usaglašavanje oko sankcija izostane, ali jasno je da bismo svi želeli da ih Srbija uvede, poput većine država u regionu.
Više puta smo prethodnih nedelja čuli da je napadom Rusije na Ukrajinu pogaženo međunarodno pravo, što jeste tačno. Ali da li je međunarodno pravo bilo pogaženo i 1999, kada je NATO bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija napao Jugoslaviju? Da li možete da uporedite ova dva slučaja?
- Iskreno, teško mi je da napravim poređenje. Kontradiktorne i zbunjujuće izjave predsednika Putina, koje to dovode u vezu, dodatno mi potvrđuju da je tako. Španija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti teritorije Kosova i uvek je branila i braniće teritorijalni integritet Srbije. Ima, stoga, potpuni legitimitet da brani teritorijalni integritet Ukrajine. Patnja srpskog naroda ne može nikako da opravda ili posluži kao izgovor za potcenjivanje patnje ukrajinskog naroda u ovom ratu koji je objavila Putinova Rusija. Siguran sam da srpski narod, navikao na silne nedaće i patnje tokom svoje istorije, zna to da uvidi.
Kurir.rs/Boban Karović
NE PROPUSTITE
bonus video:
