Prioritet svih prioriteta u radu u gradu biće nam, za početak, da sve gradske komunalne službe i sva preduzeća spremimo što bolje za predstojeću jesen i zimu. Da nam kuće i stanovi budu topli, zatim i vrtići, škole, da javni prevoz funkcioniše i da komunalni red bude na visokom nivou. Da uz pomoć države obezbedimo dovoljno energenata, da sa što manje štete prezimimo zimu, poručio je u intervjuu za Kurir gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Živimo, kaže, jedan od najtežih momenata u modernoj istoriji.
- Nažalost, ne našom krivicom i ove zime će to biti pitanje nad svim pitanjima u celom svetu. U godini kad je cela Evropa u recesiji, možda i najvećoj od Drugog svetskog rata, kada ne znamo šta nas sutra čeka, kad inflacija divlja širom sveta i dok se podiže gvozdena zavesa između Rusije i Zapada, višestruko više nego za vreme Hladnog rata, najvažnije je da Gradska uprava uradi sve što bude do nas, da građani što manje osete to na svojoj koži. Naravno, takođe, pored ovoga, to ne znači da nećemo raditi i druge važne stvari u gradu, ali ovo će svakako biti prioritet.
Kao neke od prioriteta naveli ste grejanje, prevoz i komunalni red. Da li će biti teško obezbediti toplu zimu imajući u vidu energetsku krizu koja je zahvatila svet?
- Naravno da neće biti lako i naravno da mi to sami, bez pomoći Vlade Republike Srbije i autoriteta predsednika države, ne možemo da obezbedimo. Pitanje energenata će se rešavati na nacionalnom nivou, a mi moramo sve da uradimo da sistem grada bude spreman da odgovori pred najvećim izazovima.
Kako poboljšati gradski prevoz?
- To je pitanje od milion dolara i, nažalost, ispostavilo se decenijama unazad da taj problem još niko nije mogao da reši. Da biste poboljšali gradski prevoz, ljudi koji se njime voze moraju da plaćaju karte, a da bi svi plaćali karte, moraju da imaju bolji gradski prevoz. I tu dolazite do onog filozofskog pitanja šta je starije, kokoška ili jaje. I tako ukrug. U Beogradu, i pored prevoza koji može i mora da bude bolji, postoji ta decenijska navika da se ne plaćaju karte u prevozu, što nije slučaj, recimo, sa Novim Sadom, koji s tim nikada nije imao problem, pa čak ni ‚90-ih godina. Ogroman novac se daje na subvencije da bi se taj gubitak nadoknadio, a to opet ide iz džepa građana, i umesto da se taj novac iskoristi u neke druge svrhe, on odlazi da bi zakrpio rupe prevoza. Videćemo da li ću ja uspeti nešto na tu temu da uradim. Neću da najavljujem ni obećavam ništa, jer je to tema koju su svi koristili i na kraju nikada ništa nije bilo. Pokušaću, pa ćemo videti. Bolje da pozitivno iznenadim, nego da u prazno najavljujem.
Govorili ste o smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu. Šta raditi u vezi sa tim?
- Podizanje standarda ljudi, pre svega, jer bi time kupovali novije automobile koji imaju ekološke motore, a ne „euro 2” i „euro 3”, koji su u Evropi zabranjeni, a ovde čine 75 odsto voznog parka naših sugrađana. Drugi način je smanjivanje broja individualnih ložišta, kojih je u Beogradu preko 150.000. Kad bismo te dve stavke smanjili, i vazduh bi bio mnogo čistiji.
Da li će Beograd dobiti nove vrtiće i škole?
- Naravno da hoće, u skladu sa potrebama. Nažalost, sve manje nam nedostaje škola, jer imamo sve manje dece, ali kako se grad razvija, postoje delovi gde ne postoji škola, a ima potreba za njom, a opet, s druge strane, ima objekata koji su nekada bili škole, pa mora da im se menja namena, jer u njih više nema ko da ide. Što se vrtića tiče, takođe će biti građeni u skladu s potrebama i tu je potreba nešto veća, ali je problem proteklih godina znatno smanjen uvođenjem privatnika u sistem gradskih vrtića, gde se za istu cenu dobija jednaka usluga kao u državnom, pa smo tako došli da je za samo nekoliko godina broj dece koja idu u vrtiće skoro dupliran. Ko god da je osmislio taj sistem, napravio je revoluciju.
Spreman da sasluša
Uvažiću i dobre predloge opozicije
Da li ćete uvažavati konstruktivne kritike i predloge opozicije?
- Naravno, to sam podvukao i u svom prvom govoru kao gradonačelnik. Svaki predlog koji je sprovodiv i koristan za Beograđane, od koga god došao, biće prihvaćen.
Šta su, po vama, najvažniji infrastrukturni projekti u Beogradu?
- Metro svakako, obilaznica oko Beograda, izgradnja kanalizacione mreže, izgradnja tunela, mostova i parkova, sportskih terena, novih bulevara.
Da li bi kriza mogla da uspori izgradnju metroa?
- Mogla bi, ali se nadam da neće. Metro nije samo gradski projekat već i državni. Projekat od nacionalnog značaja u koji svi moramo da budemo uključeni, od predsednika države do lokalne samouprave.
Rekli ste da su vaša vrata otvorena za sve... Kako planirate da komunicirate s građanima?
- Pokušaćemo da napravimo sistemska rešenja za komunikaciju sa građanima. Nešto što već godinama funkcioniše na opštini Novi Beograd, samo u daleko manjoj meri nego što bi to bilo u gradu. To znači da ukinemo sve gradske brojeve telefona, svih službi, svih preduzeća, i da uvedemo jedan jedinstven gradski telefon za sve potrebe Beograđana. Da na njemu mogu da se informišu o svemu, a istovremeno daju predlog ili sugestiju. Takođe, u pripremi je potpuno novi sajt grada na kom će biti sublimirano sve na jednom mestu, šta se dešava u Beogradu, i preko koga će građani u realnom vremenu moći da prate sve što ih interesuje o dešavanjima u njihovom gradu. Od građevinskih radova, zatvaranja ulica do kulturno-umetničkog života i svega što Beograd nudi.
S kim ćete se savetovati u vođenju grada?
- Sa svima onima koji imaju dovoljno znanja, iskustva i, naravno, dobre volje da pomognu svom gradu.
SNS je u Beogradu u koaliciji sa SPS. Može li se očekivati da se ta saradnja preslika i na republički nivo?
- Zaista ne znam.
Javnost je ostala iznenađena navodima bivše državne sekretarke MUP Dijane Hrkalović, koja je optužila Nebojšu Stefanovića da je prisluškivao predsednika Vučića i da je štitio klan Veljka Belivuka. Kako gledate na ove optužbe? Da li očekujete da ova afera dobije epilog?
- Očekujem.
Ivana Žigić
NE PROPUSTITE
