ŠEŠELJ SE KONAČNO POVLAČI, OSTALI NE ODSTUPAJU! Partijski lideri bez odgovornosti za rezultate

Vojislav Šešelj tek je na poslednjim izborima shvatio da ga je "narod odbacio", te je javno objavio da će se povući sa mesta predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), koju je vodio 31 godinu.

Zakasnio, ali..

Ovaj potez Šešelja je po svim kriterijumima normalne demokratske prakse debelo zakasneo izraz preuzimanja političke odgovornosti, ali i manir koji se u Srbiji gaji tokom svih godina višestranačja. Vuk Drašković, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Saša Radulović... samo su neki od najdugovečnijih partijskih vođa koji, uprkos lošim odlukama i izbornim brodolomima, nisu prepuštali nikome mesto partijskog kormilara.

Šešelj tačno deset godina odugovlači sa svojom ostavkom i odlaskom u političku penziju. On je 2012. svoju stranku, koja je nekad imala i 82 poslanika u parlamentu, prvi put od osnivanja doveo ispod cenzusa. Potpuno političko bledilo i nevažnost na političkoj sceni pratilo je radikale i narednih godina, pa je, cinici bi rekli, knjiga spala na Šešelja i familiju.

- Izabraćemo novog predsednika stranke. Nastaviću svoju političku borbu. Narod me je odbacio, ali ja nisam narod, ja ostajem u službi Srbije - rekao je Šešelj u emisiji Hit tvit na Pink televiziji.

Doživotno vladaju

Sličnu igru igrao je i Vuk Drašković. I on je za sebe zacrtao ulogu doživotnog predsednika Srpskog pokreta obnove (SPO). Nekada najveće opoziciona snaga u Srbiji, koja je umela da se "tuče" i sa Slobodanom Miloševićem, SPO je već godinama nevidljiva politička organizacija, postojeća jedino na listi vladajuće SNS.

Liberano demokratsku partiju (LDP) napuštali su mnogi. Stranka, osnovana 2005, menjala je često rukovodstva, ali ne i svog lidera Čedomira Jovanovića koji je propustio nekoliko prilika da "odmori" posle izbornog neuspeha i tako spreči da nastane situacija "stranka, to sam ja". Umesto toga, LDP je jedna od retkih, inače vrlo prepoznatljivih stranaka, koja nije učestvovala na poslednjim parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima.

Da i noviji lideri pate od ove boljke najbolje pokazuje primer Saše Radulovića, a njemu su bile potrebne nepune dve godine da ga najbliži saradnici a potom i javnost upoznaju kao još jednog od krutih vođa. Vodeći Dosta je bilo (DJB), on je od šest odsto i 15 poslanika 2016. sunovratio ovaj pokret do marginalne snage koja je ostala ispod cenzus na minulim izborima. On se, međutim, nije sklonio s mesta šefa DJB.

Kurir.rs