Čedomir Jovanović, lider LDP, ponovo je dospeo u žižu javnosti, ali ne zbog svoje politike, već zbog šokantnih detalja iz privatnog života, o kojima se doskora vrlo malo znalo. Jovanović je pre nekoliko meseci bukvalno vodio borbu za život, o čemu je otvoreno govorio i u emisiji "Sceniranje" na Kurir televiziji, a otkrio je i da mu je gotovo cela porodica pobijena u Jasenovcu, te da mu je majka ostala siroče. Prvi put je govorio i o pričama koje ga godinama prate - konzumiranju narkotika.
- Moja majka je iz Potkozarja, divan kraj... Ona je siroče. Preživela Jasenovac. Njena braća su ubijena na Sajmištu zajedno sa mojim dedom. Baku su sa mojom majkom, drugom ćerkom i sinom, kojeg je presvukla u ženske haljine da ga ustaše ne bi razdvojile jer je muško, oterali da pešače do Jasenovca. Tamo su gledali ta klanja... Možete da zamislite na šta je to ličilo. Kad je došao red na njih, baka nije htela to da prihvati. Držala je moju majku u naručju i skočila u Savu. Moja majka je tada imala samo mesec dana. Baka je za ruku držala sina Mirka, koji je imao tri godine, i bila je tu starija ćerka Jela. Dok su skakali u vodu, u njih su pucali. Baka je pogođena, otkinuli su joj list na nozi. I pored toga, uspela je da prepliva i pređe na drugu stranu sa troje dece. Sakrila se u šumi, iskopala zemunicu i u njoj ostala do septembra '45. godine. Moja majka je od promrzlina tokom tih zima bila nepokretna - seća se Jovanović. Kaže i da je, kad su se '52. godine vratili u selo, sve je bilo spaljeno.
- Bili su velika, čuvena porodica Mršić. Moja baka i majka Filipa Ceptera važile su za najlepše devojke u tom kraju... One su bile sestre. Kad se vratila u kraj, baka nikada nije skinula sa sebe crninu zbog muža i sinova. To nije kraj tragediji. Moju majku je na leđima nosio dečak iz kuće pored naše, koji se zove Čedomir. Njegovu porodicu su ustaše bacile u bunar. Na njih su bacali bombe i pucali. Desilo se da među tim telima taj dečak preživi. Neko ga je čuo i izvadili su ga iz bunara posle nekoliko dana. Ostao je sam da živi u tom selu i dočekao je kraj rata. Odrastao je uz moju majku i njenu porodicu i nju je stalno nosio na leđima. Nije hteo da bude sam. Tako su čak išli i u školu. Moja majka je završila u bolnici i prohodala je tek sa 10 godina. Nakon toga je otišla u dom, gde je završila školu, došla je u Beograd, upoznala mog oca. Kada me je rodila, dobila je sepsu i bila na samrti. Otac mi je dao ime po Čedomiru, koji je nosio moju majku na leđima (dečak iz bunara, prim. aut.). Kada je umro, nismo mogli da kažemo majci jer je bila operisana. Bio je neverovatan čovek, poslednji direktor velike banke u Bosni - otkrio je Jovanović.
Sudbinski susret sa rodbinom, koju nije poznavao, dogodio mu se 1989. godine u Risnu, kada je bio na pripremama sa vaterpolistima.
- Trenirao sam vaterpolo. Jednog dana me je majka posetila na pripremama i, dok smo ručali u restoranu, prišao joj je čovek, izvinio se i rekao joj da liči na njegovu majku. Ispostavi se da je on od Mršića (porodice njegove majke, prim. aut.) i da su početkom 19. veka tri brata iz iste kuće zbog krvne osvete otišla iz Risna. Bila su tri brata. Jedan je moreplovac, drugi trgovac i treći sveštenik. Ispričao je priču koju moja majka nije znala. Moreplovac se vratio u Risan i on je njegov potomak, drugi, trgovac, zaustavio se u Zagrebu i njegov potomak je kapiten Cibone Veljko Mršić, poznati košarkaš, a sveštenikov potomak je moja majka. On je ostao na Kozari, gde je napravio crkvu. Tu je najviše ljudi ubijeno u ratu i crkva je spaljena. Tamo sam prvi put kršten - ispričao je političar.
Pre dve godine usledila je njegova borba za život. Lekari su uradili sve što je bilo u njihovoj moći, a život mu je spasao deda Milovan Milošević, o čemu je Jovanović i ranije govorio za Kurir.
- Iz očaja sam došao do Milovana, da ne pominjem ko je sve posle mene prošao mojim putem pošto je video moju sudbinu. Sve što su mogli lekari da urade, oni su uradili, ali pluća su ostala uništena od posledica korone - priča lider LDP.
Jovanović je u "Sceniranju" prvi put progovorio i o narkoticima. Voditeljka emisije Ljiljana Stanišić postavila mu je direktno pitanje - da li je konzumirao narkotike, kao što se spekulisalo, ali ga do sada niko javno nije pitao.
- Najveća glupost je što sam dozvolio da stvaraju sliku o meni kakva nije... Imam decu i oni nisu više deca. Moj sin govori sedam jezika. Anđelija više govori na engleskom i francuskom. Šta oni sve znaju... Je l' mislite da ja mogu da živim sa njima a da ne razgovaram o kokainu, alkoholu, džointu...? Pogodilo bi me kada bi to rekao neko do čijeg mišljenja mi je stalo. Nemam ja sto života da svakome nešto dokazujem. Naravno da sam probao, ali to nema veze sa tim glupim pričama. Odrastao sam u Beogradu 80-ih godina. Sećam se govora Caneta na sahrani Milana Mladenovića kad on kaže: "Ja držim govor tebi i sahranjujem te, a ko će mene sutra?" Jer su mu tada dijagnostikovali rak. Ko kaže da je živeo 80-ih godina u Beogradu a da nije povukao džoint, taj laže. Ali ja ne pušim, to me nikada nije privlačilo. I da gutam eksere u 50. godini, besmisleno je. Ali svojoj deci moram da objasnim.
NE PROPUSTITE
