Povećano aktiviranje stranih špijuna u Srbiji, kojih, prema procenama bezbednjaka, ima čak preko 3.000, rezultat je rusko-ukrajinskog sukoba, kao i pokušaja najvećih svetskih sila da što pre zatvore kosovsko pitanje pritiscima na Srbiju, smatraju stručnjaci za bezbednost. Ukazuju da su oni već infiltrirani u stranim institucijama u Srbiji, te da su sada samo dodatno maksimalno aktivirani.
Kako je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Beograd je poslednjih nedelja bukvalno poput Kazablanke svojevremeno.
- Kad imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate. Kad imamo goste sa Zapada, onda one druge, koji ih prate u stopu. To govori koliko su zainteresovani, ne samo jedni za druge nego za ovo parče zemlje, koje bismo da sačuvamo za sledeća pokolenja - kazao je Vučić.
I direktor BIA Bratislav Gašić primetio je da su sve češće hibridne pretnje.
- Sve to je zahtevalo promenu pravaca, raspoloživih resursa na drugačiji način - rekao je on.
Zvaničnih oko 100
Miroslav Bjegović, dekan Fakulteta za studije bezbednosti, za Kurir kaže da su upravo svi pritisci na Srbiju iz kuhinja zapadnih obaveštajnih službi i da smo imali priliku više puta da vidimo njihovo zlonamerno i opasno delovanje, poput lažnih dojava o podmetnutim bombama, ubacivanje čečenskih terorista na sever Kosova, pripremanje atentata na predsednika i njegovo prisluškivanje.
- Zvaničnih predstavnika stranog obaveštajnog sektora u sklopu diplomatsko-konzularnih predstavništava (DKP) ima nešto više od 100. Istovremeno, onih koji se bave špijunažom za strane interese, bez obzira na to jesu li naši državljani ili strani, prema procenama ima skoro 3.000, od čega je veliki broj hrvatskih špijuna. Poslednjih nedelja su pojačane obaveštajne aktivnosti i broj izvođača na terenu, prvenstveno u Beogradu, u iščekivanju formiranja vlade, a najsnažnije biće po njenom formiranju sa ultimatumom da se Rusiji uvedu sankcije - kazao je Bjegović.
Kako napominje, po formiranju vlade može se očekivati udar i pritisak na svakog ministra.
- Zato će BIA morati da pojača njihovu kontraobaveštajnu zaštitu - zaključio je. Da je Srbija postala poligon za razne obračune, ocenio je za Kurir i Darko Obradović iz Instituta za nacionalnu bezbednost.
- Usled odsustva kišobrana kolektivne diplomatije, Srbija je postala poligon za geopolitičke obračune i sučeljavanja. Nerešeni status Kosova predstavlja neuralgičnu tačku u Evropi i s tim u vezi sve velike sile nastoje da utiču na razvoj događaja, da ostvare uvid u situaciju i sve češće primenjuju hibridna dejstva, pomoću kojih stvarni nalogodavci ostaju sakriveni. Mi smo videli da od 2020. imamo pravu oluju dezinformacija kojima se podriva srpska demokratija i odluke rukovodstva, a takvi napadi ne moraju nužno da se izvedu sa ove teritorije, već iz agenturne mreže - ističe Obradović.
Ukazuje da sama činjenica da je Vučić izašao u javnost sa ovom informacijom govori da naše službe suvereno vladaju situacijom u pogledu pojava i nosilaca ugrožavanja naše zemlje.
- Ovo je jasna poruka svima - znamo ko ste i znamo šta radite. Lično mislim da je reč o ugrađenim pojedincima, koji već borave u Srbiji i aktiviraju se shodno zadacima. Oni mogu biti u predstavništvima stranih kompanija, kulturnim centrima stranih država, u raznim legalnim delatnostima - naveo je on.
Odakle dolaze
Pojačano prisustvo špijuna u Srbiji ne iznenađuje ni Dragana Topalovića, eksperta za bezbednost.
- Jasno je da oni rešenjem za BiH i KiM žele ovaj region da skinu sa agende, te je možda zato porastao interes, i to tako da se reši našim priznanjem Kosova. Naime, svaka ozbiljna država ima svoje obaveštajne službe koje u svakoj zemlji gde imaju diplomatska predstavništva obavljaju svoj posao, a to je prikupljanje svih raspoloživih obaveštajnih podataka, a kosovsko pitanje je sasvim sigurno svima interesantno - kaže Topalović.
On ukazuje da najveće svetske sile imaju svoje predstavnike koji otvoreno ili prikriveno obavljaju tu svoju obaveštajnu aktivnost.
- Kod nas Britanci i Amerikanci, a verovatno i Rusi i Kinezi to rade neprikriveno i redovno dostavljaju svoje zahteve za informacije - konstatovao je Topalović.
Toma Đurin, bivši pukovnik VBA Špijuna u Srbiji i više nego što mislimo
Toma Đurin, bivši pukovnik Vojnoobaveštajne agencije (VBA), kaže da je broj inostranih špijuna u Srbiji i veći nego što mislimo.
- Mislim da mi potcenjujemo i broj, prisustvo i aktivnosti strane agenture koja kod nas radi. Naime, postoji legalni rezident, neki diplomata koji ima neki diplomatski status i time je zaštićen, ali tu su i ilegalni koje vrbuju i rade za njih ili direktno preko ambasade ili na neki drugi način održavaju veze. Srbija je toga puna - rekao je Đurin nedavno za Kurir TV.
Ivana Žigić/ Foto/Source:Shutterstock, Ilustracija
NE PROPUSTITE
