VLADIMIR KECAMNOVIĆ ZA KURIR: Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji gori su od silovanja koje opisujem u svom novom romanu

Pero pisca Vladimira Kecmanovića ne miruje i pre tri dana izašao je njegov novi roman "Kad đavoli polete", koji je objavila "Laguna". U intervjuu nedelje za Kurir otkriva da li se u novom delu obračunava sa Amerikom, zašto je kao temu izabrao silovanje, ali govori i o aktuelnoj situaciji u svetu i Sajmu knjiga.

Da li ste pisali novi roman s namerom da izazove reakciju?

- Pisanje je akcija, a ne postoji akcija koja ne podrazumeva reakciju.

Šta vam je bila inspiracija za priču o zlostavljanom dečaku? Da li je priča fikcija ili ste je negde čuli?

- Roman je po definiciji fikcija. Istina, ponekad može da bude u pitanju fikcionalna nadgradnja istinite priče, ali to kod "Đavola" nije slučaj. Aristotel je rekao da se ep, predak današnjeg romana, bavi događajima koji su mogli da se dese. Seksualno zlostavljanje postoji otkad postoji čovek, događa se danas i - nažalost - postojaće do kraja sveta, ali je svako muka za sebe. Dakle, ne verujem da se moja priča u stvarnosti dogodila, ali sam uveren da je mogla da se dogodi, baš ovakva kakva je napisana.

Sami pravite paralelu sa svojim romanom "Top je bio vreo", koji su mnogi protumačili kao vaš obračun sa Sarajevom. S kim se sada ob računavate - sa LGBT populacijom ili Amerikom?

- Kad hoću s nečim da se obračunavam, napišem esej ili kolumnu, fikcija je kompleksnija od obračuna. Ali ako uslovno stvar svedemo na taj nivo, moglo bi se reći da su "Đavoli" obračun s hipokrizijom koja zlo podstiče i štiti. Mada, ja bih, pre nego da se obračunavam, rekao kako prikazujem orvelovski svet u kom je crno belo, a belo crno. U kom, na primer, demaskiranje mita o multietničkim koljačima "mnogi" tumače kao "obračun sa Sarajevom"... Homoseksualno i heteroseksualno zlostavljanje jednaka su zla. Problem je, međutim, u tome što je trenutno politički korektno govoriti o heteroseksualnim silovanjima, dok su homoseksualna tabu tema, osim u izuzetnim slučajevima.

Kako kaže glavni junak romana: "Pedere niko ne sme da optuži za silovanje, osim ako su popovi." Kad neku poznatu ličnost optuže za seksualno iskorišćavanje dečaka, grlati borci za ljudska prava apriori staju u njegovu odbranu, a kad drugu poznatu ličnost optuže za silovanje žene, isti ti mu bez suda presuđuju. Naravno, to nema nikakve veze s njihovom naklonošću prema homoseksualcima, to ima veze samo s trenutnom mantrom političke korektnosti, koju ti korisni idioti ushićeno recituju. Sećam se novinske vesti od pre nekoliko godina. Pripadnik nacionalne manjine, homoseksualac, umro je od gladi. Na tu tragediju nije reagovao niko od vajnih "levičara" i "boraca za ljudska i manjinska prava". Zašto - zato što taj čovek nije umro zato što je Bošnjak, ni zato što je homoseksualac. A glad nije tema koja je u "levičarskom" trendu. A zašto nije tema - zato što je upravo to glavna tema koju spinovanjima treba gurnuti pod tepih. Eto, ako prikazivanje tog licemerja jeste obračun, onda se, kao i u "Topu", s licemerjem obračunavam.

"Top" je ekranizovao Boban Skerlić. Kome mislite da će se dopasti delo "Kad đavoli polete"?

- Ne znam kome će se dopasti "Đavoli", ali znam da se "Top" dopao filmadžijama neuporedivo talentovanijim i uspešnijim od Bobana Skerlića. Zašto sam se pored tih umetnika opredelio za njega, stvar je koju ne samo da nije moguće opravdati nego ju je teško i objasniti. Ali šta da se radi... U svakom slučaju, pošto sam doveo sebe u situaciju da, kao Srbin iz poslovice, umesto na Oksfordu, učim na sopstvenim greškama, ovog puta ću, ako bude zainteresovanih reditelja, bolje razmisliti s kim ću tikve da sadim.

Srbija je pred sve žešćim pritiscima najjačih evropskih zemalja i SAD zbog svog principijelnog stava da ne uvodi sankcije Rusiji. Ima li tu, po vama, manevarskog prostora da i dalje odolevamo? Šta bi u ovom trenutku bilo najmanje bolno po nas da se uradi?

- Kad bih znao koliko imamo manevarskog prostora, bavio bih se politikom. Ono u šta sam siguran jeste da su ti pritisci srodni silovanju koje u romanu opisujem, samo mnogo gori. Da li bi Amerika, da neko planira da joj, u susednoj zemlji, ispred nosa postavi bojeve glave, upala u tu zemlju i, ako je neophodno - razbucala je? Ne samo da bi tako postupila kad bi bila istinski ugrožena kao Rusija nego napada i uništava zemlje na drugim kontinentima. I onda ista ta Amerika i najjače evropske zemlje koje joj, ucenjene, služe uvode sankcije Rusiji i ucenjuju druge da isto to urade! Čak i da nas ista ta Amerika i iste te najjače evropske zemlje ne tako davno nisu divljački bombardovale i zasipale osiromašenim uranijumom, taj zahtev bi bio besprimerno siledžijstvo i bezobrazluk. Pošto jesu - ne znam za reč kojom bi nešto takvo moglo da se definiše.

Da li je za vas bio iznenađenje rezultat izbora u Republici Srpskoj? Šta očekujete od novog prebrojavanja glasova?

- Nisam bio iznenađen rezultatima, nisam, nažalost, bio preterano iznenađen ni pokušajem da se ti rezultati delom dovedu u pitanje. Ne znam šta može da se očekuje od brojanja glasova koje obavljaju isti oni koji su ga mimo volje naroda Republike Srpske inicirali, ali sam siguran da će legitimna i legalna volja birača na kraju morati da bude verifikovana.

Koliko vam je ovo vreme inspirativno za stvaranje i pisanje? Radite li na nekom novom filmskom i TV projektu?

- Poslovica "Dabogda živeo u dosadnim vremenima" je tačna, ali takva vremena nisu inspirativna za umetnike. Pošto je vreme u kom živimo sve samo ne dosadno, inspiracije ne nedostaje. Mislim da ću se u bližoj budućnosti kao umetnik više baviti prozom iliti umetnošću nego scenarijima iliti primenjenom umetnošću. Mada, što bi rekao Džon Vejn, nikad se ne zna.

Kurir.rs, Ljubomir Radanov

Bonus video: