Premijerka Srbije Ana Brnabić potvrdila je da su strani dronovi nadletali naše kasarne i dodala da je to pitanje bezbednosti Srba na KiM.
"Tačno je, bespilotne letelice su snimale jedan položaj u Kopnenoj zoni bezbednosti i dve kasarne. O tome me je obavestio predsednik Republike, i on je dao naređenje da se pojača zaštita u vazduhu, što je sada stalno stanje stvari. Ukoliko se to ponovi, obaraćemo sve letelice. Ne bih davala više informacija, predsednik će više reći o tome, kao i ministar odbrane Miloš Vučević", rekla je Ana Brnabić u emisiji "Takovska 10" na RTS.
Ona kaže da će Srbija nastaviti da čuva mir i bezbednost, i da mi nasuprot nama imamo ljude koji se ne ponašaju racionalno.
"Srbi na KiM teško da imaju bilo kakvo razumevanje za sve što se dešava, i predsednik Vučić i mi u Vladi pokušavamo da ipak utičemo da situacija ne eskalira. Da li Kurti čeka konačni sporazum? Ja ne znam šta on čeka, on je ideološki fanatik, ja ne mogu da se poistovetim sa njim. Ali ako čekaju finalni sporazum, ja opet kažem da moramo da se vratimo na prvi sporazum, Briselski sporazum. Mene ne zanima da li je on protivnik ili nije, taj sporazum je potpisan pre njega, ako on misli da privremene institucije imaju neku težinu, on mora da primeni to", rekla je premijerka.
Predsednica Vlade kaže da ono što je važno je činjenica da je potpis EU na Briselskom sporazumu, čime je ona postala garant toga.
"A kako vi mislite da pričamo o finalnom sporazumu o normalizaciji, a prvi još nije implementiran. I to nisu garantovali ovi iz EU, koji su ga potpisali. Pa ko će da nam garantuje da će i neki novi sporazum biti primenjen?", zapitala je ona.
O tablicama
Premijerka je podsetila i da se u svim potpisanim sporazumima govori o statusno neutralnim tablicama.
- Priština je 2020. godine jednostrano ukinula te tablice, pa smo mi u dijalogu došli do tog rešenja. Dakle jednostrano, godinu dana pre roka, i izazvala krizu. Ta kriza je rešena u septembru 2021. godine, kojim su uvedeni stikeri. I taj sporazum podrazumeva da će režim stikera nastaviti da postoji dok se u okviru dijaloga ne nađe finalno rešenje. I onda je Priština jednostrano rekla da to više ne važi. Pa gde to piše, kako je bio privremen - zapitala je Brnabićka.
Premijerka kaže da nije Priština ovo sama smislila, i da je niko neće ubediti da je upravo ove godine, kada je ukinuto pravo glasa Srbima na KiM, da nisu imali prećutnu podršku.
- Šta ste izdali, saopštenje za medije. Pa oni ponove opet. Očigledno je da postoji prećutna podrška. U redu, ne postoji saglasnost sa partnerima, ali se na kraju ništa neće desiti. Evo pogledajte izveštaj o napretku tzv. Kosova, tj. Prištine, koji piše Evropska komisija. Na 124 strane u samo jednom pasusu u dve rečenice se pominje da je Priština ukinula pravo Srbima da glasaju na izborima i referendumu. I to se kaže da EK poziva Prištinu na konstruktivan pristup kako bi se Srbima na KiM omogućila njihova demokratska prava. Pa zamislite tu sramotu - rekla je ona.
Predsednica Vlade kaže da je za nju veći problem od Kurtija to što se njegovi saveznici slažu sa time da on ima pravo da ovako sprovede preregistraciju vozila.
Ona kaže da Srbija već dva meseca vodi sveobuhvatnu diplomatsku borbu da se tema učlanjenja tzv. Kosova ne nađe na "tapetu" Saveta Evrope.
- Oni su imali velike saveznike iz Irske, ali smo mi sprečili sve pokušaje. Videćemo dalje, imaju mnoge saveznike. Kada pogledate Savet Evrope i čemu on služi, ja sam nekoliko puta rekla, i ponoviću, koliko je strašno da Priština može da se prijavi, i da ih neko u tome podržava. Savet Evrope je čuvar ljudskih prava i vladavine zakona. I da se Kosovo prijavi uz podršku svojih saveznika, u godini kada su ukinuli pravo glasa Srbima, i da to neko gura, to je najbolji primer koliko tu nikakvog smisla nema, niti o ljudskim pravima. To pokazuje da se svaka institucija srozava na neverovatan nivo - kazala je premijerka.
Ana Brnabić je ponovila ono što je predsednik Vučić već rekao - da će Srbija otvoriti fioku sa povlačenjima priznanja tzv. Kosova ako Priština nastavi da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama.
- Ono što je dobro, ali nema tu mnogo sreće za nas, to je što je za razliku od pre 10 godina danas veći broj država članica UN koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova od onih što je priznaju - rekla je premijerka.
Ona kaže da partneri sa Zapada žele da sklone temu Kosova sa stola, i da zaborave i izbrišu iz sećanja ono što su uradili 1999. godine i kasnije.
- Dakle počev od bombardovanja SR Jugoslavije, što je bila brutalna, čista kao suza agresija. Kada se 19 "hrabrih" složilo da bombarduje suverenu zemlju koja nije nogom kročila na tuđu teritoriju, i to bez ikakvih konsultacija sa UN. Nakon toga potpisan Kumanovski sporazum, usvojena Rezolucija 1244. Pa onda 2008. dolazi do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Danas pričaju o referendumima, tada nikakvog referenduma nije bilo, a svi su trčali da priznaju tzv. Kosovo. Danas kada ih podsetite na to, oni čak i ne kažu nije to kršenje. Ja sam na jednom sastanku do pokrenula kao temu, a oni su rekli da rezolucije SB UN mogu da se promene - rekla je premijerka.
O uvođenju sankcija Rusiji i pritiscima
Govoreći o tome koliko je Srbija blizu uvođenja sankcija Rusiji, premijerka kaže "ništa dalje i ništa bliže od onoga gde smo bili nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka koji nismo ni za jotu promenili od tada".
- Jedina smo zemlja koja je u tom smislu ostala konzistentna - dodaje premijerka.
Ukazala je da ima ogromnih pritisaka.
- Više ne znaju ni oni koji nas pritiskaju oko čega nas pritiskaju, pa tako nekada pritiskaju malo više oko jednog, nekada oko drugog. Sada više pritiskaju oko Kosova, pa ne mogu da pritiskaju oko sankcija - navodi Brnabićeva.
Ukazuje da je naša pozicija prinicipijalna i u skladu najpre sa našim nacionalnim intersima, ali i sa svim principima međunarodnog prava i poveljom UN.
- Očigledno da je teško argumentovano se suprotstaviti tom stavu, pošto do sada uspevamo da ga branimo i jedina smo zemlja na evropskom kontinentu koja ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji - rekla je premijerka.
Ističe da Srbija mora da se tretira kao poseban slučaj zbog svega onoga što je nama učinjeno.
O nestašici energenata
Ana Brnabić kaže da je predsednik Vučić pričao o nestašici energenata još od prethodne zime, ali da je u određenim medijima nailazio na nipodaštavanje.
- Mi smo se prilično dobro spremili, i da u gasnim skladištima u Banatskom dvoru i u Mađarskoj, imamo dovoljno gasa za dva meseca najintenzivnijeg korišćenja gasa, sve i da ničeg drugog nemamo. Srbija je u tom smislu najbezbednija. Imamo oko 100.000 tona mazuta, i nabavljamo još - kazala je premijerka.
Predsednica Vlade kaže da se u neke lokalne samouprave nisu spremile za zimu, zbog čega je država "uskočila".
- Za 80 odsto smo povećali ugalj na deponijama. Imamo potpisane ugovore za dodatnu kupovinu uglja, za nekih osam miliona tona. Velika podrška, i to moram još jednom da kažem, koliko je važno da radimo u jednom timu sa predsednikom Vučićem. On je zaista angažovan svakodnevno da pomogne i nama u Vladi - rekla je Brnabićka.
Ona kaže da je produžena zabrana izvoza peleta, a što se tiče EPS-a i stanja u tom preduzeću, ističe da postoji fundamentalno neslaganje o tome ko je kriv za to stanje.
- Tamo ništa nije urađeno u poslednje tri decenije. Poslednji veliki infrastrukturni projekat, nova termoelektrana, je počela sa izgradnjom tek 2017. godine. Nakon 31 godine. Pa koliko mogu da vam traju objekti. Pa oni koji nam sada spočitavaju, da ih pitam ko je kriv za to stanje i šta su oni uradili. Mi smo i gasifikovali Srbiju, izgradili smo i Balkanski tok, čime smo malo oslobodili EPS pritiska - istakla je predsednica Vlade.
Premijerka kaže da mora još mnogo toga da se uradi, ali da se energetski sektor značajno promenio.
- Znate, 2014. godine je bio prvi mandat predsednika Vlade Vučića. Tada je počelo da se govori o obnovljivim izvorima energije, i da se usvajaju državni akti. I naravno, krenuli smo da se bavimo zaštitom životne sredine, što vidim da je sve prisutnija tema. Naravno da me brine kada vidim koliko je zagađenje vazduha, mi smo imali radne grupe i definisali i otklanjali te probleme - kazala je ona.
Ana Brnabić kaže da se u našim medijima paušalno i neozbiljno bave temom zagađenja.
- Evo, daću vam jedan zvaničan podatak iz 2021. godine. Evo, IQair, Beograd je bio 73 na listi najzagađenijih gradova u Evropi. U regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Ja neću da umanjujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da ovaj problem predstavljamo gorim nego što jeste. Mi možemo onda da izvlačimo dane koji su najbolji, i dane koji su najgori iz ovih podataka - istakla je premijerka.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
