BERLIN - Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je jutros na Samit Berlinskog procesa gde ju je dočekao nemački kancelar Olaf Šolc.
Brnabić predvodi delegaciju Srbije na samitu na kome će biti potpisana tri sporazuma koja bi trebalo da podstaknu povezivanje Zapadnog Balkana u zajedničko tržište.
Samit će otvoriti Šolc, a na njemu će učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i lideri zapadnobalkanske šestorke.
Pored izlaganja na uvodnom sastanku, Brnabić će govoriti i na tri radne sesije, koje se tiču "Regionalne saradnje i regionalnog zajedničkog tržišta", zatim "Sigurnosti snabdevanja energijom i transformacija", kao i na skupu posvećenom "Budućnosti Berlinskog procesa", objavila je RTV Vojvodine prenoseći pisanje Tanjuga.
Na marginama samita kojim nemački kancelar Olaf Šolc želi da oživi Berlinski proces, koji je 2013. inicirala njegova prethodnica Angela Merkel sa ciljem približavanja Zapadnog Balkan Evropskoj uniji, premijerka Brnabić, sastaće se s britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kleverlijem.
Planiran je i susret premijerke sa predstavnicima Foruma mladih i Foruma civilnog društva, kao i sastanak s nemačkim privrednicima u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.
Ovogodišnjem samitu su prethodile konferencije ministara unutrašnjih poslova, zatim šefova diplomatija, te ministara energetike.
NE PROPUSTITE
Brnabić predvodi delegaciju Srbije danas u Berlinu
Premijerka Brnabić svoje izlaganje imaće na tri radne sesije na temu "Regionalna saradnja i regionalno zajedničko tržište", na temu "Sigurnost snabdevanja energijom i transformacija", kao i na temu "Budućnosti Berlinskog procesa". Na marginama samita premijerka Brnabić, sastaće se s britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kleverlijem. Berlinski proces je inicijativa koja podržava regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu i dopunjuje politiku proširenja Evropske unije. Pokrenula ga je Nemačka Samitom u Berlinu 2014. Trebalo bi da budu potpisana tri sporazuma.
Priznavanje diploma u roku od dve nedelje
Sporazum o priznavanju akademskih kvalifikacija reguliše priznavanje diploma, nastavak studija i lakši pristup tržištu rada. Omogućava mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu po evropskim standardima. U prvoj fazi će se primenjivati na državne univerzitete, kasnije i na privatne.
Skraćuje period priznavanja diploma sa postojećih nekoliko meseci na maksimalno 14 dana. Ukida postojeće naknade, suvišnu papirologiju i procedure, kako bi građani regiona mogli lakše da studiraju i rade. Drugi sporazum predviđa automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte kao profesije koje nedostaju na tržištu rada.
Omogućava pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekata na Zapadnom Balkanu na osnovu direktive EU. Regulisanje mobilnosti tri profesije vidi se kao osnov za pregovore za još četiri zanimanja u narednom periodu - babice, medicinske sestre, farmaceute i veterinare.
Putovanje uz ličnu kartu
Sporazum o slobodi kretanja i boravka građana u prevodu znači uzajamno priznavanje ličnih karata. Pojednostavljuje prelazak granica i administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana uz jedan dokument - ličnu kartu. Strane se obavezuju da će olakšati postupke za ulazak, tranzit i kratki boravak.
Za mnoge ovaj sporazum ne donosi novine. Građani Srbije, recimo, na osnovu ranijih sporazuma i saradnje u okviru Otvorenog Balkana granice regiona već prelaze samo uz ličnu kartu.
Ukidanje rominga u regionu najvažniji rezultat Berlinskog procesa
Iako su očekivanja od inicijative bila velika, entuzijazam je značajno smanjen. Ipak, značajan rezultat Berlinskog procesa je ukidanje rominga u regionu.
Uspostavljena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani, po ugledu na nemačko-francuski model.
Zaključen je sporazum o osnivanju Transportne zajednice u Jugoistočnoj Evropi sa sedištem Sekretarijata u Beogradu, koji je počeo sa funkcionisanjem 13. septembra 2019. godine.
Osnovan je Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF), sa sedištem u Trstu, koji predstavlja i zastupa interese oko 350.000 kompanija.
U Berlinski proces su 2019. godine uključene Grčka i Bugarska, tako da Proces sada obuhvata 16 učesnica: Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Albanija, Srbija, Kosovo, Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Slovenija, Hrvatska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska, Grčka i Bugarska.
Kurir.rs/RTV/Kosovo online
NE PROPUSTITE
