U burnim i neizvesnim vremenima, poput ovih u kojima se svet trenutno nalazi zbog rusko-ukrajinskog rata i njegovih posledica, Srbija mora da se vodi isključivo sopstvenim interesima! Naša država je to, možda i bolje od ostalih u svetu, pokazala prethodnih turbulentnih meseci odbijanjem da se svrsta na bilo koju stranu, odolevajući velikim pritiscima i brinući najpre o sebi i svojim nacionalnim interesima.
Srušeni mitovi
Rat u Ukrajini je pokazao da Rusija očigledno više nije moćna sila kakvom je dosad smatrana - povlačenje iz strateški važnog Hersona ukazuje na to da je ruska vojna moć u padu - a o njenom međunarodnom ugledu danas je suvišno i govoriti.
S druge strane, i ostale svetske sile imaju svojih problema. Amerika je ekstremno podeljeno društvo, koje ima sopstvene probleme i zaokupljena je izborima za Kongres. Kina zapada u ekonomsku krizu zbog nulte tolerancije prema koroni, a sve više rastu i tenzije između Pekinga i Vašingtona zbog Tajvana. EU je prema mnogim pitanjima standardno mlaka, a i sve češće pokazuje zašto joj je preko potrebna reforma.
Nije lako, ali je jedino ispravno
Zbog ovako komplikovane globalne situacije jasno je da Srbija može da računa samo na sebe. Činjenica je da u svetu koji se menja iz dana u dan takav kurs nije lak, ali je jedini ispravan za zemlju koja je suverena i nezavisna. I zato Srbija danas mora više nego ikad dosad da istraje na tom putu i da brine jedino o sebi; da sarađuje sa svima, ali da odluke donosi jedino u skladu sa svojim interesima; da ne ulazi u sukob s bilo kim, ali da zna da odgovori mudrim potezima; da zbija redove i poziva na preko potrebno jedinstvo oko ključnih državnih pitanja...
Malo je poznavalaca svetskih prilika koji danas neće potvrditi činjenicu da su ruski napad na Ukrajinu i reakcije ostatka sveta na taj rat u potpunosti promenili pravila koja su dosad važila u međunarodnim odnosima. Sve što je važilo do 24. februara ove godine danas gotovo da ne važi. Uveliko se pišu - ili su već napisana - nova pravila, pravi se nova podela svetske moći. Međunarodno pravo je takoreći ostalo mrtvo slovo na papiru - svako ga tumači onako kako njemu odgovara, pa tako poštovanje integriteta i suvereniteta jedne države je nekima svetinja, dok za druge to ne važi.
Formula za spoljnu politiku
Imajući sve to u vidu, jasno je da Srbija u ovim turbulentnim vremenima može da se osloni i da računa jedino na samu sebe, saglasni su sagovornici Kurira. Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović naglašava da je, pre svega, štetno previše se oslanjati na neku stranu državu i silu.
- Mi smo mnogo naših očekivanja vezali za rusku podršku kada je reč o Kosovu, iako je ona, uz sve simpatije prema Srbiji, jedna velika sila koja ima svoje probleme, koje će uvek stavljati na prvo mesto. I to nije ništa strašno, tako je oduvek bilo. Sve u svemu, neophodno je da se Srbija više osloni na svoju autonomiju i sama traži izlaz iz svojih problema - kaže on.
Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, ocenjuje za Kurir da osnova spoljne politike Srbije treba da bude očuvanje mira i stabilnosti:
- Trenutno imamo nešto što se nije dešavalo gotovo 80 godina, reklo bi se jedan svetski proces u kojem velike sile nastoje da redefinišu svoje odnose. Za male države poput nas najbolje je da budemo što manje vidljivi u ovom procesu, i to iz više razloga. Pre svega, naš objektivni strateški kapacitet nije toliki da možemo nekome ni da mnogo oduzmemo ni da dodamo. Takođe, Balkan je tradicionalno bio nestabilan tokom svetskih sukoba i postoji poseban rizik na Balkanu od destabilizacije kad god su neki širi sukobi. Zato osnova sve spoljne politike i Srbije i svih ostalih balkanskih država treba da bude mir, stabilnost i očuvanje sigurnosti na Balkanu. To treba da bude vrhunski aksiom, vrhunska formula za spoljnu politiku. A za Srbiju je to posebno važno jer je okružena ili zemljama EU ili onima koje teže da u nju uđu, ili su pak u pitanju zemlje NATO.
Jakšić: Podsetnik na signale iz Rusije
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje za Kurir da poslednji događaji na evropskom ratištu treba da posluže Srbiji i srpskoj javnosti kao podsetnik na signal koji smo već dobili od Rusije, a tiče se izjednačavanja Kosova i Donbasa:
- Oslonac Srbije na Rusiju nije bio vojnog, već političkog karaktera. Mnogo je za Srbiju važnije što je Putin onim poređenjem Donbasa i Kosova pokazao da je spreman na sve zarad ruskog interesa koji štiti, i to je normalno, a koji bi koštao Srbiju i njenu borbu za Kosovo. Mi smo taj signal već dobili. Dakle, ta politička dimenzija je mnogo važnija od toga da li se ruske trupe povlače i napuštaju Herson, da li njihova armija pokazuje slabost iako se predstavljala kao nepobediva... Rusija je znatan deo svog političkog legitimiteta izgubila povodom Kosova i u krajnjoj liniji pokazala da je, ukoliko se legitimizuju njena osvajanja, spremna da prizna Kosovo i legitimiše secesiju na Kosovu. To je glavna poruka, a ovo što se sada dešava može samo da bude povod za podsećanje na to. Politika Srbije uopšte ne treba da se bazira na razvoju događaja na ukrajinskom frontu.
Jovanović: Da ne budemo veći putinovci od Putina
Novinar i politički komentator Milovan Jovanović navodi da je opredeljenje Srbije članstvo u EU i "mi ni na koji način ne treba da se trudimo da budemo veći putinovci od Putina".
- Podsećam da je devedesetih godina Rusija podržala sve sankcije protiv naše zemlje. Devedesetih je SB UN usvojio desetak rezolucija, kaznenih mera protiv tadašnje SR Jugoslavije. Sve rezolucije usvojene su uglavnom jednoglasno, a kao stalna članica SB UN Rusija ni u jednom od tih slučajeva nije iskoristila pravo veta i sprečila uvođenje sankcija. Za nas je važno da gledamo sopstvene interese i da ni na koji način ne dođemo u situaciju kao devedesetih. Predsednik Srbije pametnom i mudrom politikom vešto manevriše u ovim opasnim vremenima - rekao je Jovanović.
Redakcija Kurira/ Foto/Source:Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
