ŠTA DONOSI REFORMA ENERGETSKOG SEKTORA: Neophodno jačanje sistema da bi se zadržale postojeće investicije i privukle nove

Srbija troši više energije, te je neophodna rekonstrukcija postojećih sistema i izgradnja novih, ocenjuju stručnjaci za energetiku i dodaju da reforme neće biti lake, ocenjuju naši sagovornici

Predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje Stevica Deđanski kaže za Kurir da je Srbija prepoznala potrebu rekonstrukcije postojećeg sistema i ulaganje u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

- To jednostavno mora da se uradi ako želimo bezbednost. Energetika je danas bezbednost i dobro je što su se okolne zemlje okupile i pokazale važnost povezivanja i zajedničkog pristupa. Naravno, to će da košta, ali ako hoćemo da imamo gas i struju, neophodno je da to radimo. Ljudi najčešće to gledaju kroz svoje potrebe. Za stanove i kuće je to najmanji problem, ali za industriju je to krucijalno. Da bismo zadržali Železaru, Bor, nemačke kompanije i ostale koji rade u našoj industriji, ali i da bismo privukli nove investitore, moramo da im obezbedimo gas i struju. Da uprostim, fabrike moraju da nam rade da bismo imali para da platimo grejanje - objašnjava naš sagovornik.

On podseća da u energetskom sektoru još od doba SFRJ nije urađena nijedna kapitalna investicija, ona koja bi rešavala probleme na mnogo bolji način.

- I u svetskim razmerama je došlo do veće potrošnje energije. Srbija troši više energije, te je neophodna rekonstrukcija postojećih sistema i izgradnja novih. U Srbiji se već dugo govori o potrebi da se napravi miks energije. I dalje se oslanjamo na ugalj, jer ga imamo i najjeftiniji nam je. Zakon o energetici iz 2015. definisao je da ćemo do 2020. imati 27 odsto iz obnovljivih izvora. To je u jednom momentu skoro i postignuto, ali se taj udeo smanjio zato što je industrija porasla i više se trošilo. Već od tada se videla intencija da Srbija na tome radi. Čuli smo da Srbija sa okolnim zemljama treba da razvija obnovljive izvore koliko god je moguće, dakle što više da se proizvodi na solar, vetar i mini-hidroelektrane - napominje on.

Uslov za investicije

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor objašnjava za naš list da je u obnovljivim izvorima energije napravljen čak i veći tehnološki napredak nego u, na primer, industriji mobilnih telefona:

- Svake godine izlaze novi kvalitetniji modeli telefona, a slično je i u ovoj oblasti. Cena proizvodnje po kilovat-času pojedinih energenata, kao što je biomasa u Srbiji, niža je nego proizvodnja iz uglja. Postoje naznake da će se ulagati u tom smeru. Ne zaostajemo mnogo sa solarnom energijom, a takođe razrađujemo i potencijal vetrogeneratora. Prilično smo odmakli u korišćenju hidropotencijala, iako nismo dugo ulagali u nove hidroresurse. Postoje, naravno, projekti koji su dosta skupi, kao što su "Bistrica" i "Đerdap 3".

Govoreći o investicijama kao načinu da se dođe do više obnovljivih izvora, Kapor naglašava da bi investitori došli ukoliko bi videli perspektivu u tom tržištu, da mogu da zarade.

- Ključno je pitanje da li može da se zaradi. Ne može ako se struja drži na veštački toliko niskom nivou. Dok ne budemo imali kakvu-takvu liberalizaciju tržišta cena u proizvodnji energije, nećemo imati transformaciju ni reformu EPS na adekvatan način i samim tim nećemo privući domaće i strane investitore da ulažu svoj višak novca u tu industriju i tako poboljšaju unutrašnje takmičenje između ponuđača da bi potrošač imao proizvod po što nižoj ceni - objašnjava Kapor.

Kako napominje, reforma energetskog sektora biće bolna, ali bi trebalo da zaštiti najugroženije i da ohrabri domaćinstva da štede energente.

Kurir.rs