Proces redefinisanja globalnih geopolitičkih i ekonomskih odnosa, kako je pokazala istorija, najčešće donosi sukobe. Da se zadrže na tzv. hladnom ratu, verovatno je moguće samo privremeno, jer nerešena pitanja koja tinjaju, kad tad izbiju na površinu i traže rešenje poslednjom opcijom - oružjem.
Malo zamislivo je bilo da će 24. februar biti prekretnica koja će dovesti u pitanje opšti mir. Nakon napada Rusije na Ukrajinu rat je postao svakodnevna tema, a od sukoba širih razmera strepnja postoji i ovog trenutka. Procene stručnjaka su da su pred nama godine najrizičnije po globalni mir još od 1962. kada je bila kubanska raketna kriza.
Stvaranje multipolarnog sveta dovodi do globalnih potresa, a u redefinisanju velikih i pozicije malih država se menjaju. To je ono što je najvažnije za Srbiju.
Koji geopolitički izazovi dolaze u 2023? Kakva je pozicija naše zemlje u svetskim previranjima? Da li će se pojačavati pritisci kroz spoljnu politiku i stvarati nove tenzije u, nama najvažnijem nacionalnom pitanju, rešavanju kosovskog problema?
Na ova u druga pitanja odgovarali su u emisiji Usijanje dr Aleksandra Kolaković, naučna saradnica Instituta za političke studije i prof. Milan Petričković, filozof religije sa Fakulteta političkih nauka.
- Nalazimo se u stanju gde su političke igre globalnih sila koje odavno traju nastavljene putem oružja. Otvara se jedno pitanje opasne pandorine kutije koja kada se otvori iz nje može da izađe i već je izašlo mnogo toga. Dešava se rušenje poretka bez presedana. Ovo što je danas opasno jeste da ne postoji jedno žarište, već u čitavom svetu postoju efekat sinergičnih pojava koje ne mogu da se odvoje. Čitav svet je pogođen i to se preliva na pitanja ekonomije, životnog standarda, socijalne politike i energenata, a to, naravno zahvata i našu zemlju - rekao je Petričković.
Posebno je istakao opasnost od izmicaja stvari kontroli:
- Ništa se ne događa slučajno već postoje projekcije, ali postoji opasnost da nečija projekcija ne krene onako kako je zamišljeno i može doći do veoma opasnih nekontrolisanih situacija.
Kolaković je iznela mišljenje da se u svet događaju korenite promene.
- Mi smo videli da se svet 2022. značajno promenio, a promene se odvijaju ispred naših očiju. Pored ove godine, značajno je i izbijanje pandemije. Svet se nije oporavio ni od 2008 godine od ekonomske krize. Sada se otvaraju i neka nova pitanja, a i stara pitanja na novi način. Ruska vojna operacija se naziva raznim imenima, ali suština je da je to rat koji nosi ogromne ljudske gubitke, da trgovina oružjem cveta i da se prave veliki ekonomski izdaci - kaže Kolaković.
Naglasila je da pored velikih sila postoje i brojna lokalna žarišta:
- Imamo velike sile, ali imamo i druge zemlje koje su potencijalna lokalna žarišta, kao što je u ovom trenutku npr. Izrael, gde je na vlast došla ultra desničarska partija. Kod nas su to svakako Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina. Dešavaju se i klimatske promene koje su potisnute u drugi plan, ali su veoma važne.
Kolaković smatra da bi svima bilo u interesu da što pre dođe do mira.
- Uskoro će biti godinu dana od rata. Iscrpljen je jedan deo borbenih aktivnosti, iscrpljena su finansijska sredstva i svim akterima koji su uključeni u rat je sada verovartno u interesu da dođe do mira. Još uvek ne znamo gde su crvene linije za Rusiju i Ukrajinu - ocenila je Kolaković.
Petričković je naglasio opasnost od upotrebe nuklearnog oružja.
- Ne bi se smelo igrati sa nuklearnim naoružanjem. Čovek često umišlja da je on tvorac tvorca, a nije. Čovek je ograničeno biće. Nekada se desi da pogreše kompjuteri, a kamoli čovek. Postoji ogroman nuklearni potenciijal koji može da se otme kontroli. Onda se čovek više ništa ne pita, već se pita to zlo. Planeta još uvek postoji zato što je pametnija od čoveka i čovek bi trebalo da traži način da se uskladi sa zakonima prirode - rekao je Petričević i dodao da je međunarodno pravo urušeno.
Kolaković je spekulacije da bi Kina mogla biti naredna najveća globalna sila ocenila kao osnovane.
- Uveliko se spekuliše da bi Kina mogla da bude naredna najveća svetska sila. Ako posmatramo istorijski, uvek imate uspon i pad velikih sila. Imate primere starog Rima, Vizantije, pa i naša država u vreme Stefana Nemanje na primer. Nama sada sve to izgleda strašno. Imamo pandemije, biološka oružja, hibridne ratove, ali treba imati u vidu jedan važan aspekt, a to je da savremenicima uvek njihovo vreme izgleda najstrašnije i najstresnije. Neka predviđanja su da ukoliko Rusija ne ostvari svoje ciljeve da će naredni sukob biti između SAD i Kine. One su međizavisne, a kako će se pozicionirati u budućnosti videćemo - kaže Kolaković.
Petričković je konstatovao da su male zemlje u sukobu velikih sila uglavnom kolateralna šteta.
- Globalne sile iskovale su jedan termin, a to je kolaterna šteta. U sukobu velikih sila male zemlje su uvek kolateralna šteta. One imaju dva puta. Ili da prihvatite da vas neko okupira . jezikom, kulturom, mentalitetom. Ako ste dobar sluga ili dobar rob, vi imate dobar status. S druge strane ako neko hoće da ima autentiku, da ističe svoju kulturu, običaje, mentalitet i vrednosti onda dođe u rizik, da van međunarodnog prava biva hapšen i proterivan sa svoje teritorije, a crkvenim velikodostojnicima se ne dozvoljava da uđu na svoju teritoriju - kaže Petričević.
Povodom pritisaka velikih sila koji se vrše na Srbiju, Kolaković je rekla da su oni danas intenzivni, ali da se to događalo i kroz čitavu istoriju Srbije.
- Veliki pritisci na male države su realnost i danas, a bili su i kroz istoriju. Setimo se da je Srbija u istoriji bila uklještena između Osmanskog carsrtva, Habzburške monarhije i Rusije. Male države su uvek u izazovima, ekonomskom, energetskom, a tu je uvek i pitanje identiteta. Srbija takođe ima takve izazove, od kojih je najveći Kosovo i Metohija - smatra Kolaković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
