SRBIJA KREĆE U OTOPLJAVANJE ODNOSA SA HRVATSKOM! Važna diplomatska inicijativa, PUPOVAC ZA KURIR: Sadašnje stanje mora da se menja

Ova godina mogla bi da bude godina otopljavanja srpsko-hrvatskih odnosa, a 6. januar, Badnji dan po julijanskom kalendaru, tačka je u kojoj će zvaničnici Srbije i Hrvatske, zajedno s predstavnicima srpske i hrvatske manjine, označiti početak tog procesa.

Žigmanov je, kao politički predstavnik Hrvata u Srbiji, rekao da je i više nego očito da postoji potreba da se obnovi službena komunikacija između institucija dve susedne države, a ne da se ona svodi na saradnju institucija dve manjinske zajednice.

Milorad Pupovac kaže za Kurir da je najveći problem u srpsko-hrvatskim odnosima nedostatak komunikacije i razgovora, te će prvi korak da se to prevaziđe biti dolazak Dačića na tradicionalni prijem u Zagrebu koji 6. januara organizuje Srpsko nacionalno veće. Osim njega i Žigmanova, ovom događaju će, prema najavama, prisustvovati i premijer Andrej Plenković s ministrima, kao i patrijarh SPC Porfirije.

Pupovac smatra da postoji sijaset razloga zbog kojih se sadašnje stanje međusobnih odnosa mora promeniti.

- Ako počnu razgovori i ako je dolazak zamenika premijerke i ministra spoljnih poslova Srbije otvaranje prostora za te razgovore i za približavanje temama koje treba raspravljati i rešavati, onda je to u ovom trenutku i ovom stanju odnosa jedino moguće i poželjno. To je prvi korak posle niza koraka koji su u ranijim razdobljima preduzimani, ali uvek smo se vraćali na staro. Ono što bi u ovom slučaju bilo važno jeste da se razgovoru pristupi trezveno, realistično, bez ikakvih nerealnih očekivanja, i taktično. Dakle, to su tri potrebna svojstva ovog i svakog budućeg razgovora, a onda će biti vremena da se kaže "hop" ako se doskoči do nečega. Ima dosta razloga zbog čega bi trebalo prekinuti sa ovim stanjem, dosta pitanja o kojima treba raspravljati i rešavati ih, i dosta ozbiljnih strateških interesa za sređivanje međusobnih odnosa - ocenjuje Pupovac za Kurir.

Četiri pitanja

On objašnjava da četiri pitanja spadaju u prioritetna, a jedno od najosetljivijih je uvek pitanje položaja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Naš sagovornik napominje da je upravo taj problem isturen kao onaj koji sada služi za otvaranje srpsko-hrvatskih odnosa.

- To znači da su dve vlade svesne važnosti tog pitanja i istovremeno su svesne i spremne pozitivno da tretiraju pitanje položaja Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Pitanje prava manjina služi kao neka vrsta bajpasa. Drugo je pitanje nestalih, koje je staro i dobro poznato, i sada je potrebno da se tome pristupi trezveno, praktično i bez nepotrebne politizacije. Treće pitanje je saradnja pravosuđa u raznim oblastima, bilo da je reč o bezbednosti i kriminalu ili o preostalim suđenjima za ratne zločine, koji opterećuju međusobne odnose. Četvrto pitanje je pitanje saradnje u kontroli migracija, u borbi protiv organizovanog kriminala, opšte bezbednosti u regionu, a naravno ništa manje važna nije ni saradnja u oblasti ekonomije i energetike - naglašava Pupovac.

Govoreći o političkoj zastupljenosti ovih manjina u Srbiji, odnosno u Hrvatskoj, naš sagovornik ocenjuje da je veoma važna odluka Vlade Srbije i srpskog predsednika da Žigmanov bude član kabineta.

- To pokazuje punu svest o tome koliko to može značiti za hrvatsku zajednicu, ali i za hrvatsko-srpske odnose. Ista stvar je i sa Srbima u Hrvatskoj. Onda na red dolaze pitanja koja nisu uvek jednostavna, a to je ostvarivanje prava Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj. Ona nisu uvek ista, ne mogu se uvek porediti, ali jesu prava koja se u boljoj atmosferi u dve zemlje i uz učešće predstavnika jedne i druge zajednice mogu efikasnije ostvarivati nego što mogu bez toga - zaključuje Pupovac.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže za Kurir da Srbija treba da pokrene razgovor o rešavanju otvorenih pitanjima sa Hrvatskom.

- Jedno od njih jeste pitanje otete i uzurpirane imovine i stečenih prava prognanih Srba, drugih oštećenih građana i srpskih firmi. Pored toga, tu su pitanja položaja preostalih Srba u Hrvatskoj, procesuiranja ratnih zločina nad Srbima, nestalih lica, hapšenja srpskih veterana na osnovu lažnih dokaza i lažnih izjava svedoka saradnika... Smatram da u Hrvatskoj nema stvarne političke volje da se otvorena pitanja rešavaju na pravedan i trajan način. Bez obzira na to, Srbija treba da insistira na dijalogu - smatra naš sagovornik.

Kurir.rs