Narednih godinu dana idealan je period za rešavanje kosovskog pitanja i, ako ta prilika bude propuštena, spor Beograda i Prištine mogao bi da potraje decenijama, kazao je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. S druge strane, analitičari poručuju da rok za rešenje kosovskog pitanje ne sme da se oročava, kao i da ne treba da zavisi od aktuelne političke garniture EU i SAD.
"Prava prilika"
Lajčak je, naime, za briselski portal Politiko rekao da sadašnja usredsređenost rukovodstava SAD i EU na spor Beograda i Prištine predstavlja povoljnu okolnost.
- U ovom trenutku imamo veoma povoljne okolnosti: pažnju najvišeg rukovodstva u SAD i EU, i imamo veoma dobru saradnju EU-SAD, tako da je ovo prava prilika, negde do decembra 2023. ili početkom 2024. godine - naveo je on.
Imajući u vidu da su izbori za Evropski parlament u proleće sledeće godine, a predsednički izbori u SAD u novembru 2024, Lajčak upozorava da će proces, ako do tada ne bude sporazuma, morati da počne iz početka.
- Ako se vratimo u krizu i sukobe, onda možemo da zaboravimo na rokove - ukazao je Lajčak, koji je ranije ocenio da bi kraj marta 2023. mogao da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
Nije realno
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže za Kurir da bilo kakvo povezivanje kosovskog rešenja sa datumima nema mnogo smisla i nije realno, a najbolji dokaz tome je ova poslednja izbegnuta eskalacija na severu Kosova.
- Rešenje kosovskog problema zavisi isključivo od ponašanja političkih aktera. Dokle god budemo imali Aljbina Kurtija kao premijera u Prištini i takvu politiku i strategiju, kao i podršku tome sa Zapada, dotle nema nikakvog rešenja koje zavisi isključivo od okolnosti - ističe Milivojević.
On ukazuje da je Srbija spremna za dijalog, ali dijalog koji, kako ističe, vodi miru, stabilnosti i kompromisu.
- Dirigovanje veštačkim datumima nema nikakvog osnova, već može da se kvalifikuje samo kao pritisak na Srbiju. To da li treba odlazeće garniture SAD i EU da uberu političke poene time što će kosovsko pitanje da se reši za vreme njihovog mandata, nas to ne zanima mnogo - zaključuje Milivojević.
Pritisak
I nekadašnji šef diplomatije Jugoslavije Vladislav Jovanović smatra da nametanje rokova za iznalaženje rešenje ne vodi nikuda.
- Njima je to logično, jer su sada u punoj snazi, mobilisani su i ekonomski i politički i propagandno, dok su Rusija i Kina na neki način politički odsutne s Balkana, pa je Srbija usamljena i nema kud, pa misle da mora da prihvati taj poraz i stavi svoj potpis na rezultate NATO agresije i da pristane na definitivan gubitak Kosova. No, s naše tačke gledišta, to nije moguće. Postoji verovatnoća da Zapad zato pokuša da poveća pritisak na nas, tj. da on bude efikasniji, ali su pritom i oni sami svesni da pritisak može samo do određene mere, nakon čega postaje kontraproduktivan - kaže Jovanović.
Veruje pak da će Zapad svakako činiti sve što može da iznudi rešenje.
Spisak država sve duži U fioci i 10. otpriznanje
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je da je spisak zemalja koje su povukle priznanje Kosova sve duži, te da se u fioci Srbije našla još jedna zemlja koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova.
- To je 10. država koja je odlučila da promeni svoju odluku, koja se nalazi na listi koju Srbija još nije objavila - kazao je Dačić za Novosti.
S druge strane, predsednik Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli izjavio je da više veruje u ekonomsko nego u političko rešenje za sever Kosova. On je naveo da je godinama radio na takvom projektu, te da je došao do zaključka da je "potrebno razgovarati sa srpskom stranom kako bi oni od Novog Pazara do Raške stvorili posebnu ekonomsku zonu".
Ivana Žigić/ Foto/Source:EPA Valdrin Xhemaj
NE PROPUSTITE
