Marko Đurić, ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, napisao je u autorskom tekstu za portal Kosovo online da su nas napadi na kosovske Srbe za Božić još jednom podsetili da su zbog pogubne politike Aljbina Kurtija ugroženi ne samo nevini ljudski životi, uključujući i živote dece, nego i budućnost čitavog jugoistočnog krila Evrope.
Autorski tekst Marka Đurića prenosimo u celosti:
Šta je ovaj srpski pravoslavni Božić na Kosovu* do sada otkrio o politici Kosova i legitimnosti naše brige za položaj srpskog naroda na prostorima Kosova i Metohije?
Dva srpska dečaka iz enklave Štrpce (11 i 21 godina) ranjena su u očigledno etnički/rasno motivisanom zločinu iz mržnje koji je na srpski Badnji dan počinio aktivni i nagrađeni pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga (visoko militarizovana snaga jednostrano transformisana u vojsku i to suprotno međunarodnom pravu i postojećim sporazumima i uprkos javnom savetu SAD i NATO) koga je pritvorila kosovska policija.
Dodajući uvrede, zvaničnici vlade Aljbina Kurtija, iako su potpuno svesni okolnosti napada i etničke pripadnosti žrtava, pokušali su da "kontrolišu političku štetu" (ili još gore - bili su toliko zaslepljeni šovinizmom) tako što nisu ni na pravi način osudili napade nepriznavanjem etničke pripadnosti žrtava što je bio jasan motiv napada. Umesto toga cinično su etiketirali decu žrtve kao "dva državljana Kosova" (Kurti) ili "hrišćanskoslovenski kosovari" (Kusari-Lila)...
Aljbin Kurti i jedan broj visokih zvaničnika, koji se toliko lažno ponose u javnosti, ne time što su "Kosovci" već svojim albanskim pasošima, ističući albanske zastave u Prištini na svim mogućim mestima i prilikama (nisam siguran da je većina Albanaca svuda podjednako ponosna na takve sunarodnike), time su demonstrirali ili politički kukavičluk ili opet beskoristan toksični cinizam prema nevinoj deci i zle namere ili oboje.
U odvojenom etnički/rasno motivisanom incidentu još jedan mladić, kosovski Srbin, brutalno je pretučen u selu Klokot od strane najmanje osam napadača dok se vraćao sa srpske božićne liturgije.
Kurtijeva vlada se angažovala u aktivnom pokušaju da iskrivi sliku o prirodi oba napada (primećeno je da je zloupotrebila svoje sposobnosti za sprovođenje zakona i obaveštajne službe u tom procesu).
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (čije je sedište u manastiru Pećka patrijaršija na KiM i tako je od 13. veka) prvi put u istoriji je nasilno onemogućen da uđe na Kosovo, poseti hrišćane uoči Božića, a onda da ode svojoj kući (tako što su ga zvaničnici Kurtija bukvalno odbili sa prelaza otvorenog pre nekoliko godina uz podršku EU i SAD da bi se olakšalo putovanje).
Nekoliko dana kasnije, nakon međunarodnog protesta, hrišćanskom vođi i čoveku mira, koji je mnogo poštovan izvan srpske crkve, (zajedno sa srpskim pravoslavnim hrišćanima kojima su uskraćene osnovne lične i verske slobode) rečeno je da je "dobio dozvolu" da ode na svoje mesto. Međutim, ne bez napomena iz "MSP Kosova" da je to urađeno "na zahtev ministra Kurtijeve vlade" kojeg je Kurti, u najboljem maniru Miloševića, postavio da "predstavlja" Srbe na Kosovu umesto onih za koje su Srbi glasali.
Lideri niza susednih zemalja osudili su ovakav razvoj događaja. Američki izaslanik na terenu osudio je napade i podržao pravo srpskog patrijarha da bude na Kosovu i prisustvovao juče liturgiji u jednom srpskom manastiru. EU je osudila napade preko izaslanika na terenu i oglašavajući se iz Brisela (iako u pomalo prigušenom i dvosmislenom tonu), ali je vidno izostala reakcija izvesnog visokog spoljno-bezbednosnog zvaničnika EU, koji je inače veoma brz da proziva ugrožene kosovske Srbe.
To je uradio bez čvrstih dokaza u nedavnom - čak ni približno strašnom slučaju kad je kaskaderska bomba bačena na policiju EULEKS-a, bez posledica po bilo koga, a što je vrlo verovatno bio napad pod lažnom zastavom.
Kurtijeva vlada sada vozi Kosovo u prošlost koristeći brzu traku na mnogo načina. Tokom protekle godine (i to nimalo bez slučajnosti - tačno od februara 2022.) preduzela je niz nepromišljenih i eskalacionih poteza:
a) Kurti se više puta javno odricao Briselskog sporazuma – osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa na kome se zasniva ne samo sadašnja stabilnost već i budući izgledi za normalizaciju odnosa. Bio je toliko drzak da je izjavio ispred sedišta vlade velike evropske zemlje da zapravo nikada nije nameravao da se povinuje pravno obavezujućem stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Otvorenim torpedovanjem Briselskog sporazuma postigao je naizgled nemoguće – da u isto vreme destabilizuje situaciju na terenu i razbije mirovni proces
b) Vlada Kosova se angažovala u aktivnom razbijanju Briselskog sporazuma otpuštanjem regionalnog komandira policije kosovskih Srba – šefa strukture koja obezbeđuje osnovnu bezbednost više od jedne decenije
c) Kosovske paravojne strukture su pod maskom "kontrole granice" opasno provokativno, jasno kršeći član 9 Briselskog sporazuma i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma iz 1999. godine, kojim su okončana velika neprijateljstva, izgradile sedam novih paravojnih baza u mestima sa srpskom većinom na severu Kosova, koju čine gotovo isključivo Kurti lojalni etnički Albanci, stvarajući i akutno i hronično povećanje tenzija
d) sprečio Srbe da učestvuju na referendumu o reformama pravosuđa koje je zahtevala EU
e) sprečio Srbe da učestvuju na opštim izborima protivno zahtevu javnosti i negodovanju SAD, OEBS-a, UN, zemalja Kvinte...
f) sprečio etničke manjine da učestvuju na izborima za manjinske savete, ponovo se direktno kandidujući protiv demokratskih principa, čime je Kurtijev princip "suverenitet" iznad demokratije ponovo na vidiku
g) u više navrata povlačio žestoke poteze slanjem monoetničkih jedinica specijalne policije na područja sa srpskom većinom da nasilno donose različite jednostrane (a ponekad i nezakonite) mere i akcije
U ključnom trenutku evropske i svetske istorije, Kurti je za svoj politički račun (ili možda ne samo za svoj – pogledajte šta kažu lideri dve velike opozicione stranke kosovskih Albanaca o poreklu njegove agende) destabilizovao region, koji je ionako osetljiv.
Vladanje i u multietničkom društvu (iako je većina Srba već posle rata proterana sa Kosova i nikada se nije vratila) bazirajući svoju politiku na etničkom nacionalizmu i ideologiji "krvi i tla" vodi upravo takvim ishodu. I mnogo gorem od toga.
Najnovija dešavanja su samo simptom. Kosovo se sve više udaljava od demokratije, a sam Kurti svaki dan potvrđuje da je najbolji učenik režima protiv kojeg smo (a i ja) stajali tokom devedesetih.
Nešto mora da se uradi. Ovaj Božić nas je još jednom podsetio da su u pitanju nevini ljudski životi (ponekad i životi dece). Tako i budućnost čitavog jugoistočnog krila Evrope.
Kurtijev san da klinički eksploatiše tragediju u Ukrajini (koja, inače, podržava teritorijalni integritet Srbije, uključujući i Kosovo, a čiji teritorijalni integritet Srbija nedvosmisleno podržava) da gurne Srbiju na drugu stranu aktuelnih evropskih i globalnih političkih i etičkih linija razdvajanja će nesrećno propasti. Svima nam je jasno šta radi. Srbija će nastaviti da traži mir i da bude spremna da zaštiti svoj narod ako zatreba.
Predsednik Vučić (za koga i sa kojim već dugi niz godina radim na raznim funkcijama) ima i jedinstvenu ambiciju da promeni na bolje celokupnu paradigmu odnosa Srba i Albanaca (kao dva najbrojnija naroda u regionu) i evidenciju postignuća koja govori o sposobnosti i volji da ostvari rezultat.
Da bi se vratila za sto, Kurtijeva vlada mora biti sankcionisana zbog svog nepredvidljivog ponašanja od strane međunarodne zajednice i pojedinačnih vlada. Došlo je vreme da se to učini odlučno i bez oklevanja koristeći sva raspoloživa politička i ekonomska sredstva. Kosovo mora da se vrati na kolosek sprovođenja postojećih sporazuma, da se ponovo izgradi poverenje u dijalog koje je poljuljano i da se gleda u budućnost umesto u prošlost.
Predstojeća poseta regionu američke delegacije na visokom nivou koju predvodi savetnik Derek Šole je više nego dobrodošla prilika za upravo korak u tom pravcu.
(Kurir.rs/Kosovo online)
NE PROPUSTITE
