VELIKA ČETVORKA DANAS IMA POJAČANJE: Da li je direktno učešće Italije nagoveštaj da se model Južnog Tirola sprema za Kosovo

Velika četvorka za rešavanje kosovskog pitanja - SAD, Francuska, Nemačka i EU - prerasla je izgleda u diplomatsku petorku, jer se Italija direktnu uključila u ovaj međunarodni tim diplomata koji danas ima sastanke najpre u Prištini, a potom i u Beogradu.

Južni Tirol u Italiji, kao model koji se već dugi niz godina sporadično pominje kao najbolje rešenje za KiM, mogao bi biti drugi razlog uključivanja ove zemlje, posebno u trenutnoj situaciji kada se kosovska vlada suočava sa najvećim pritiscima američkih i evropskih zvaničnika da počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština.

Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Austriji, ocenjuje za Kurir da je ulazak Italije u ovu fazu u najmanju ruku indikativan i da bi imalo logike razmišljati da se to desilo upravo zbog modela Južnog Tirola.

- Uostalom, Južni Tirol je jedna zanimljiva opcija i nju ne bi trebalo tek tako otpisati, pogotovo što se svaki postojeći model treba modifikovati na konkretnu situaciju. Treba podsetiti da se do ovoga što sad imamo kao Južni Tirol nije došlo lako. Imalo je to svoju ratnu predistoriju još u vreme Prvog svetskog rata, a oružanih sukoba je bilo i tokom 1960-tih, da bi se došlo do rešenja kojima su zadovoljni svi. Interesantno je da se to pitanje na nivou država više ne postavlja. Dok sam bio ambasador u Austriji mogao sam da se uverim da austrijski zvaničnici, kao ni italijanski, nikada nisu imali zamerke. Tirol je inače jedna od najbogatijih i najnaprednijih italijanskih provincija i reč je o jako uspešnoj priči nakon istorije koja je bila svakakva, pa čak i ratna i teroristička - objašnjava naš sagovornik.

Božinović smatra da bi motivi učešća Italije u definisanju dijaloga o kosovskom rešenju mogli biti i profilisanje nove italijanske vlade koja je dočekana sa skepticizmom u mnogim krugovima u Evropi.

- Kosovski problem je fizički i geografski blizu Italije tako da se može razumeti da nova vlada hoće da poruči da nije zaokupljena sopstvenim unutrašnjim problemima, što je bio slučaj niz godina unazad, i da zna da gleda i šire na evropske prilike. To je iskorak ka nekom daljem političkom afirmisanju. A kada je reč o Tirolu, dobro je da i Italijan bude tu, ako se to razmatra kao opcija. Više brinu izjave nemačkog izaslanika uoči ovih razgovora u kojima on tvrdi traži priznanje Kosova odmah. To je pogrešno - upozorava ovaj diplomata.

Inače, autonomija Južnog Tirola zasniva se na tri osnovna dokumenta - italijanskom ustavu, u kojem je propisana zaštita manjina, Pariskom ugovoru iz 1946, koji definiše obrise autonomije, kao i Drugom statutu autonomije iz 1972, kojim Južni Tirol de fakto dobija status regiona sa širokom autonomijom. Na popisu stanovništva iz 2011. godine 69 odsto građana Južnog Tirola izjasnilo se kao Austrijanci koji govore nemački, 26 odsto kao Italijani, a 4,5 odsto kao Ladini. Statut autonomije iz 1972. preneo je čitav niz zakonodavnih i administrativnih nadležnosti na pokrajinu Južni Tirol. U nadležnosti države Italije su imigracija, odbrana, policija, finansiranje, pravosuđe i u tim oblastima se pokrajina mora pridržavati principa koje je postavila država. Primarne nadležnosti Južnog Tirola su kultura, profesionalno obrazovanje, vrtići, socijalna politika, putevi, stanovanje, lokalni javni prevoz, turizam, rukotvorine, trgovina, industrija, poljoprivreda, civilna odbrana, nacionalni parkovi...

Kurir.rs