Današnji sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa diplomatskom petorkom okarakterisan je kao najteži dosad.
Ostalo je prostora da se postavi pitanje: "Da li se ipak blago nazire pomak u rešavanju kosovskog čvora?".
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je od diplomatske delegacije tražio da nam pomognu u prevazilaženju turbulencija sa kojima se suočavamo na KiM.
U delegaciji su, inače, bili specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, savetnik za spoljnu politiku i bezbednost Nemačke Jens Pletner, zaslanik predsednika Francuske Emanuel Bone i savetnik za spoljnu politiku i bezbednost premijera Italije Frančesko Talo.
Nakon sastanka predsednik Vučić je rekao da se Srbija suočava sa ogromnim izazovima, ali da će nastaviti da čuva integritet zemlje.
- Saglasni smo da zamrznuti konflikt nije rešenje. Kao predsednik sam nedvosmisleno bio suočen sa problemima i izazovima koji bi bili stavljeni pred Srbiju ukoliko se ne bismo saglasili sa predloženim planom - rekao je Vučić.
Takođe je istakao da smo spremni da pristanemo na predloženi koncept i da radimo na implementaciji s tim da se ne slažemo oko jednog važnog pitanja, ali je dodao da o tome ne može da govori jer predlog nije javan.
Sastanak Vučića i diplomatske petorke bio je tema "Usijanja".
Diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković se prvo osvrnuo na to da li je vidan pomak iz razgovora predsednika sa čelnicima Evrope, kao i to da li se može očekivati pomak u rešavanju kosovskog pitanja.
- Predsednik Vučić je rekao da postoji predlog, ali da ćemo videti kako ćemo baratati sa njim. Insistiramo i dalje da se Zajednica srpskih opština sprovede. To je kao neka vrsta uslova za nastavak dijaloga. U ovoj situaciji ne vidim specijalni pomak jer nam nije direktno rečeno šta nam je ponuđeno. Shodno tome, ne bi trebalo biti preterano mudar da bi se zaključilo da je ponuđeno nešto što bi nas, ipak, nateralo da prihvatimo nezavisnost Kosova, a mi to ne možemo da uradimo. Samim tim je to glavni kamen spoticanja - započeo je Branković.
Dodaje da od Rezolucije 1244 ne smemo da odustanemo:
- Smatram da ne bi trebalo da odustanemo od onoga što piše u Rezoluciji 1244, konkretno onoga za povratak srpske vojske i policije na KiM. Mi imamo na to pravo. To bi trebalo da bude još jedan deo na kome možemo i moramo da insistiramo, a pogotovo jer imamo pravo na to.
"NATO I KFOR NEMAJU OVLAŠĆENJE DA ODBIJU ZAHTEV IZ REZOLUCIJE 1244!"
Branković je podsetio na zahteve Republike Srbije koji su odbijeni, rekavši da je to mimo mogućnosti KFOR-a i NATO-a.
- NATO, odnosno KFOR, nema ovlašćenje da odbije ono što rezolucija kaže. Oni su samo rekli da sada nema potrebe. Smatram da bi trebalo svakog mesec da se vrši pritisak, tako što bi se svakog meseca postrojilo šta se događa na KiM i da se kaže da su naše snage tamo neophodne. Tako bih podnosio zahteve da se obnovi predlog. Rezolucija 1244 je tvrda kao kamen, ne sme se dirati u nju, niti išta novo donositi, dok se ova trenutna ne ispuni. Lako neće biti, ali bar za početak da se aktivira formiranje zajednica srpskih opština. - rekao je Branković.
Petar Milutinović, istraživač na Institutu za evropske studije, navodi da je jasno zbog čega premijer lažne države Aljbin Kurti odbija da formira ZSO, iako postoji konsenzus oko toga.
- To njemu ne ide u korist da uradi. Jasno je da će izgubiti kredibilitet i političku podršku na KiM. Dakle, postoji politički sistem na Kosovu, defakto. Postoji izvršna, zakonodavna i sudska vlast. Mi smo delimično pristali na to Briselskim sporazumom 2013. godine. Tada smo involvirali pripadnike srpske nacionalnosti u sudski bezbednosni sistem. Sada vidimo da se taj deo sporazuma kruni, kada su isti ti pripadnici srpske nacionalnosti napustili pravosudni i bezbednosni sistem Kosova. Taj sporazum je doživeo apsolutni krah! Možemo da konstantujemo da Briselski sporazum ne radi - rekao je Milutnović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
